Viki održala govor na komemoraciji bratu, cela sala plače! Pomenula njegove poslednje dane: "Verovala sam..."
Pevačica Viki Miljković, održala je govor na komemoraciji svog brata Vladice, koji je dotakao i rasplakao gotovo sve prisutne.
Utučena Viki nije mogla da zaustavi suze, jer bol koju oseća zbog odlaska mlađeg brata ne može rečima da opiše.
- Odakle da počnem, ne znam ni sama. Znala sam da će mi ovako biti - rekla je na početku kroz suze Viki, pa plačnim glasom nastavila...
- Među vama se danas nalaze mnogi njegovi prijatelji koji su prikazani ovde na slikama i znam da bi oni hteli mnogo toga da kažu, ali da nisu bili u stanju. Znam da su se danima gušili u suzama Buca, Đura, Pile, Dava... Ne znam ni koga sam rekla, koga sam preskočila, nemojte mi zameriti. Ne vidim jer mi idu suze i svetlo mi ide u oči... Nikada u životu nisam imala teži i mučniji zadatak, da napišem ovih nekoliko rečenica i da kažem nešto, ne znam ni sama šta. Obratiću se mom Vladici, mom jedinom bratu... Mislila sam da ovaj dan nikada neće doći. I u proteklih par meseci sam čvrsto verovala da ćeš pobediti ovu bitku, kao što si pobeđivao uvek u životu. Čovek za ovakve stvari nikad nije spreman. Svi koji nas poznaju, znaju da je naša ljubav bila primer kako treba da se vole brat i sestra. Ti si, Vladice, celog života bio moj mlađi brat i tako sam se i ponašala i tako sam se osećala i nisam mislila da ću ikada ja ovo tebi da pišem. Dok sam ovo sastavljala, stalno pišem i žvrljam preko toga jer ne postoje reči kojima bih opisala ovu bol, ovu tugu, ovu prazninu, ovaj šok... Kažu ljudi to će proći, a ja jako dobro znam da to ne prolazi. Samo se smesti negde, u neku pretkomoru, koju sakrijem od svih, ali kad ostanem sama, valjda zato ni ne volim da ostajem sama, znam koliko te pore razdiru dušu. To nisu pore, nego krateri i rupe koje kidaju i bole, a onda prerastu u osmeh i neke lepe uspomene. Sigurno ćemo se kroz vreme sećati još mnogo toga - rekla je između ostalog u govoru Viki Miljković.
(Telegraf.rs)