Ćerka Buleta Goncića sahranjena uz potresni govor: Za kraj su pročitani stihovi njene omiljene pesme

Ćerka glumca Svetislava Buleta Goncića, Aleksandra, sahranjena je danas, 18. marta na Novom groblju uz potresni govor.

Neutešna kilometarska kolona nakon opela se uputila ka grobu, a uplakani glumac se nije odvajao od supruge i starije ćerke.

Preporučujemo

Porodična prijateljica i glumica Milena Garfild pročitala je "Besmrtnu pesmu" Mike Antića kojom se oprostila od Aleksandre:

Ako ti jave: umro sam

a bio sam ti drag,

mozda će i u tebi

odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.

Na usni pepeljast trag.

Da li si ikad razmišljao

o tome šta znači živeti?

Ko sneg u toplom dlanu

u tebi detinjstvo kopni.

Brige…

Zar ima briga?

Tuge…

Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte

u mladost hrabro se popni.

Tamo te čeka ona

lepa, al lukava duga.

I živi!

Sasvim živi!

Ne grickaj kao miš dane.

Široko žvaći vazduh.

Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom nasmejani

u ogledalu nekom

dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu

vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.

Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš

sve više ti je uzan

i osmeh sve tiši

i tiši

i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!

I ja sam živeo tako.

Za pola veka samo

stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.

Ponekad naopak.

Al nikad nisam stajao.

Večno sam išao.

Išao…

Ispredi iz svoje aorte

pozlaćen konac trajanja

i zašij naprsla mesta

iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život

kao uplašen oproštaj,

već kao stalni doček

i stalni početak buđenja.

Najbolja drugarica Aleksandre Goncić održala je potresni govor.

- U nedoumici i sa velikim pitanjem - zašto? Dok su nam ove reči navirale, srce nam se punilo tugom, ali i ogromnom zahvalnošćču za svaki trenutak proveden sa našom Aki. Uvek vedra, vesela, nasmejana, puna ljubavi za sve oko sebe. Jednom rečju - posebna. Njena radost, smeh i energija bili su zarazni, a talenat za muziku i ples dar koji ju je činio jedinstvenom. Taj talenat je skormno čuvala za sebe i bilo je teško naterati je da zapeva i pred najbližima. Kada je talenat pobedio skromnost, snimila je nekoliko pesama, pa i spot. I svima nama koji smo je voleli postala je zvezda i inspiracija. Volela je muziku, knjige, Harija Potera, Seranove... A najviše svoju porodicu i prijatelje. Njena sposobnost da voli svim srcem bila je dar koji je nesebično delila sa svima koji su je okurživali. Bila je divna sestra svojoj Isidori, brižna unuka, sestričina, tetka, a posebno najlepša i najvoljenija ćerka Buletu i Goci. Mnogbrojnim ljudima ovde ona je bila najbolji prijatelj. To je bila naša Aki - osoba koja se voli, i to mnogo govori o njenoj veličini, o njenom srcu i duši koja je uvek bila spremna da zagrli sve oko sebe. Ona je bila neko ko vam pruži mir i veru da će sve biti u redu. Kako da nastavimo dalje bez nje, ne znamo. Jedino što znamo je da moramo da primenimo ono što smo naučili od nje i po čemu ćemo je najviše pamititi - hrabrost, borbenost, duhovitost. Meni si, Aki, bila najbolji prijatelj, i tako će ostati zauvek. Kroz mene ćeš živeti i nosiću te svuda sa sobom. Ova tuga nikada neće proći. Ostaje samo vera i nada da ćemo naučiti da živimo sa njom. Draga naša Aki, hvala ti što si nesebično delila svoju radost, ljubav, smeh i vreme sa svima nama. Najviše ti hvala što si se borila do samog kraja i oprosti nam što nismo mogli da te sačuvamo, ali obećavamo da ćemo tvoj duh nositi u našim životima i činiti sve da tvoje ime, tvoja ljubav i tvoja snaga žive u svemu što činimo."

Za kraj je pročitala stihove Aleksandrine omiljene pesme.

"Gde su oni dobri anđeli čuvari

Što dolaze tiho da poprave stvari

Ne vidim u mraku leptire i svice

Da ti sklone kosu i osvetle lice"

Glumac Svetislav Bule Goncić se dostojanstveno držao na sahrani ćerke i sve vreme je bio uz suprugu Gordanu i ćerku Isidoru.

(Telegraf.rs/Kurir)