50 godina karijere Živote Jovanovića Zokija: Pesme i priče "Crnog bisera" iz Mionice

"Otišla je jer je tako htela,

ostala bi da me je volela,

Preporučujemo

pričala je jedno, želela je drugo,

neću da je žalim, neka ide drugom.

Poslednji korak ljubavi naše

posut je suzama vrelim,

ne piši mi, ne zovi me,

lakše ću te, lakše da prebolim.

Ne prati me bol rastanka,

neverna je ljubav kratka,

uspomene stare nova ljubav briše,

drugog sada ljubiš, moja nisi više.

Za nas dvoje biće srećnih dana,

srce moje jaki smo nas dvoje.

Kad zavolim drugu, srećni ćemo biti,

tugo ćemo srce pobediti."

(Radoje Mitrović Barajevac - Miodrag Ž. Ilić)

Čim je zapevao na prvim svadbama i vašarima, zaparao je svojim reskim i prodornim glasom. Čim je počeo da snima prve pesme, postao je prepoznatljiv na omotima ploča po tankim brkovima vezanim u leptir mašnu ispod nosa. Ovo je priča o pevaču unikatu Životi Jovanoviću Zokiju.

- "Poslednji korak ljubavi naše" je moj najveći hit i moja pevačka lična karta. Snimio sam je 1978. godine, baš kad se Radoje Barajevac oženio Brankom Stanarčić. Barajevac je sa Brankom uradio demo snimak, a meni je dao kasetu da uvežbam pesmu. Vežbao sam je tri dana, a četvrtog otišao u studio i snimio iz cuga, na "tri, četiri" - priča Života Jovanović Zoki.

- Mnogo sam para uzeo na ovoj pesmi, i ja i moje kolege. Čuo sam da je pesmu pre desetak godina presnimio Šeki Turković. Ja se ne ljutim, to je moj kolega, zajedno smo počinjali i snimali kod Barajevca. Ako jednom Šekiju koji ima toliko hitova treba da se vadi sa mojim hitom od pre pola veka, neka mu je sa srećom.

Života Jovanović Zoki je stilski izrazito profilisan pevač - specijalista za teške narodnjake, okoreli dvojkaš.

- Rođen sam 14. marta 1952. godine u Toliću kod Mionice. Od 1970. godine živim u Mionici, baš kod spomenika Živojinu Mišiću. Moj deda je ratovao za Srbiju, u rovu palio sveću na Svetog Nikolu, svirao violinu, imao svoj kvartet, odsvirao mnoge vašare i igranke.

- Uz dedinu ekipu i ja sam svirao violinu, pa gitaru i bas gitaru, počeo i da pevušim. A onda sam po preporuci nastavnika zapevao u čuvenoj radio emisiji "Selo veselo".

Nekoliko godina pre snimanja prvih ploča Života Jovanović se kalio na svadbama i vašarima, naročito u Šapcu, Obrenovcu i Loznici.

- Nikad neću zaboraviti tu scenu: Mala Gospojina, Šabački vašar, nebesa se otvorila, blato do kolena, a legendarni harmonikaš Jovica Petković se u čizmama probija do šatre.

- I Zlata Petrović ima razloga da pamti i mene i vašare. Počinjala je sa mojom ekipom, prihvatili smo je kao lepu i vatrenu Cigančicu. Povedosmo je na vašar u Loznici, primeti je Hasan Dudić i odvede sa sobom.

Diskografska karijera Živote Jovanovića Zokija trajala je od 1974. do 1982. Snimio je pet singlova i jedan LP za produkciju Diskos sa šesnaest prelepih pesama: "Poslednji korak ljubavi naše", "Varalica ja sam, varalica biću", "Zadnji put se milujemo", "Ti me čekaj, ja ću doći", "Ne dirajte nesrećnog čoveka", "Kaži druže, kaži", "Takav ti je život draga", "Idi sada, idi", "Verenički dani", "Danas cveće cveta", "Ej, da mi je ko što nije", "Želeo sam ženu prijatelja", "Mi se danas rastajemo"...

- Kada sam počeo da snimam, predložiše mi neko kraće i pamtljivije ime. Rekoše mi u Diskosu da je Zoki popularnije ime od Živote. I tako, u ličnoj karti osta Života, a na pločama dodadoše i ono Zoki.

Života Jovanović Zoki - to je spoj šumadijske dvojke i ciganskog derta, harmonike i violine, emocije i muzikalnosti. Ovaj ponosni potomak muzikalne loze mioničkih Cigana uživa u blagodetima porodične sreće, u kući punoj unučadi i praunučadi, budućih svirača i pevača.

- Nagovarali me prijatelji da sve te moje pesme sa malih i velikih ploča presnimim sa mojom ekipom "Crni biseri". Da se razumemo: bolje pevam danas nego pre pola veka, ali nema nikoga da odsvira na tom nivou kao Radoje Barajevac i Veroljub Jovanović. To su moji prvi i jedini kompozitori, bolji mi nisu ni trebali - ističe Života Jovanović Zoki.

(Goran Milošević)