Pet godina od smrti Đorđa Želčeskog: Makedonska pesma kao rezultat ljubavi i siromaštva

24. februara 2020. godine preminuo je Đorđe Želčeski, muški član najpopularnijeg makedonskog dueta. Tako je utihnuo poslednji autentičan duet u narodnoj muzici i jedan od poslednjih simbola bivše Jugoslavije.

- Teško je naći Makedonca koji ne zna da igra i peva. Čim se ispili iz majčinog krila, ima potrebu da u nešto lupa. U staro doba roditelji su smatrali velikim porazom ako im dete ne zna da igra i svira. Primera radi, u Bitolju, konzulskom gradu, bilo je sramota da dete ne zna francuski ili engleski jezik i da ne svira neki instrument - pričao je Đorđe Želčeski u radio izdanju Muzičke apoteke.

Preporučujemo

- Makedonska pesma je rezultat ljubavi i siromaštva. I najveselija makedonska pesma ima neki akord tuge. Ta muka preživljavanja i pečalbarska tuga iznedrila je 27 nepravilnih ritmova. U jednom istom selu u Makedoniji jedna ista pesma se peva različito, narodne nošnje su različite u gornjoj i donjoj mahali.

Đorđe Želčeski (1938 - 2020) je ponosni Makedonac rodom iz Prilepa i još ponosniji Beograđanin i erudita, verovatnono i jedini u diskografsko-estradnom svetu sa četiri diplome: radio pevač, pedagog, laborant i sanitarni tehničar.

- Imao sam sreću da rastem u vreme Ace Sarievskog, Nikole Badeva, Vaske Ilieve. Međutim, pre svih ostalih izdvojio bih Vasila Hadžimanova, koji je sa magnetofonom obilazio sela i zaseoke, sakupljao stare narodne pesme i objavio desetine zbirki. To su moji temelji, sve ostalo je nadogradnja.

- Prvo sam završio osnovnu školu i svirao violinu. Onda sam završio srednju medicinsku, pa višu pedagošku. Probao sam da budem i nastavnik i laborant, al' ne vredi. Pesma je moj poziv, biće da sam pozvan od Nekoga (sa velikim slovom "N").

Polovinom prošlog veka na Smotri folkloraca na Zlatiboru upoznao je Kevser Selimovu, plavokosu lepojku krupnih zelenih očiju. Planula je ljubav, rođen je najpopularniji makedonsku duet, krenule su turneje po zemlji i rasejanju.

- Nije bilo interneta i vizualizacije, ljudi su bili željni da nas vide. Turneje su često polazile baš iz Makedonije, pa onda Crna Gora, Srbija, Bosna, Hrvatska, Slovenija. Ljudi su prepoznavlali ne samo našu muzikalnost nego i energiju i predanost publici. Zato i potrajasmo više od pola veka - s ponosom je pričao legendarni Đole.

- Svetski meridijani su puni naših pečalbara. Mi smo tim ljudima donosili sve ono što im je falilo u tuđini. Mi smo ih pesmom vraćali u rodni kraj, zamenjivali njihove najbliže. Taj osećaj sreće koji smo budili kod naših zemljaka nije mogao ničim da se plati. Zaradili smo i pare i kuće i automobile, ali i brojne prijatelje u svakom jugoslovenskom gradu i velikim centrima u dijaspori.

Kevser Selimova i Đorđe Želčeski - to je višedecenijski spoj ljubavi i karijere, to je nekoliko stotina snimljenih pesama ("Ljubi me, ljubi me", "Belo lice ljubam jas", "Bitola, moj roden kraj", "More sokol pie", "Brala moma kapini", "Makedonsko devojče", "Jovano, Jovanke", "Ako umram il' zaginam", "Na Struga dućan da imam", "Molim te vrati mi se") na nosačima zvuka i u arhivama radija.

- Sa nevericom moram da kažem da Skoplje nema više svoj reprezentativni narodni orkestar, nema više "Čalgija", a slična je situacija i u Sarajevu. Srećom, nova makedonska pesma odoleva modernom folku i nema prezasićenosti kao u Srbiji. I te nove melodije stvaraju ozbiljni kompozitori, najčešće akademski obrazovani muzičari, a pesme pišu provereni pesnici.

- Najviše se plašim ove sveopšte brzine. Čini mi se da se i šah ubrzao! Moja generacija je po celu noć igrala jednu partiju šaha, a sad je sve nešto brzopotezno. Tako je i na estradi - samo ako može sad i odmah, zvezda za meseca dana, album na pola godine, razvod na svaka tri meseca i skandal po mogućstvu svaki dan. U toj jurnjavi se ne biraju načini, puno je "zvezda" a malo istinskih umetnika. U moje vreme se razlikovala pevačica od manekenke, glumice i starlete. Danas je sve to pomešano, brzo dođu, brzo odu.

(Goran Milošević)