Na godišnjicu smrti Žike Šumca: Od čudaka iz šumske kolibe do pevača unikata

"Raduješ se u svojoj svemoći

mnoge srećne vatre što ugasi,

Preporučujemo

kad zaplačeš jednom u samoći

poželećeš nekog da te spasi.

Ti si žena što nemir donosi,

što mi život promeni u noći,

osveta će tebe jednom stići

kad ti inje zabeli u kosi.

Tvoja ljubav nemirna ko more

i mene je daleko odvela,

hteo sam te za sebe uzeti

al' si mojoj želji odolela.

Ostavi mi puteve nemira

i ognjište ugašeno moje,

u grudima vatra dogoreva,

zapali je pa te sada nema."

(Doca Ivanković - Stevica Spasić)

Na danšnji dan pre četvrt veka preminuo je Žika Marinković Šumac. O jednom od najomiljenijih šumadijskih pevača svih vremena, o zakletom dvojkašu i kafancu, pripovedaju Šumčeve kolege i prijatelji.

- Kakva je to ekipa bila: Žika Šumac, Slavoljub i Mića Piromanac, Đurica Šarbanac... Školu sam batalio zbog tih ljudi, kasnije sam stekao i ulaznicu u njihovu ekipu, naročito kad sam im se pohvalio da mi je deda svirao u predratnom ansamblu Ilije i Milije Spasojevića - priča Rade Gajić.

- I danas se sećam Žikine priče kako je počinjao sa mojim dedom. Bile su to ekipe sa tri-četiri harmonike i basom, bez mikrofona i ozvučenja. Tako se proneo glas o jednom malom iz Šiljakovca koji lepo peva a živi u nekoj kolibici u šumi, zbog čega i je i dobio nadimak "Šumac". Svi zajedno iz ekipe se solidarisaše i kupiše mu harmoniku, tek toliko da ne ide praznih ruku na svirke.

Živorad Žika Marinković (1937 - 1999) je rođen u Grabovcu, odrastao u Šiljakovcu, a magistrirao na Ibarskoj magistrali. Krajem 60-ih, posle godina kaljenja na svadbama, vašarima i u kafanama, snima svoje prve singlice i postaje jedan od vodećih pevača Dobrivoja Doce Ivankovića.

- Doca i Šumac su bili kao blizanci. Onako kako je Doca pevušio i komponovao te svoje pesmice na harmonici, tako je Šumac pevao na pločama. Bez obzira na to što su bili ispisnici i komšije, Doca je jedva uspeo da ga ubedi da snimi tih nekoliko singlica, a za radio i televiziju nije hteo ni da čuje - priča Mića Teofilović.

- Imao je Doca i boljih pevača i velikih zvezda u svom jatu, ali Šumca je beskrajno voleo. Mnoge hitove koje je Doca komponovao za popularne pevače isprobao je prvo sa Šumcem u kafani.

Svojim neponovljivim glasom i šmekerajem mogao je da postane kralj šumadijske pesme. Koliko je voleo kafanu, toliko je prezirao snimanja i estradu.

- Znao sam da odsviram foršpil od svake Šumčeve pesme, zato me i oslovljavao sa doktore. Doduše, imao je Šumac u svom okruženju i jednog retkog doktora - doktora za štimung Prodana Jovanovića Pecinog. Pevao je lepo, svirao harmoniku "maksimu", proricao nam sudbinu bolje od Vange. I danas se prepričava Prodanova uzrečica: "Blago meni sa mnom, teško meni bez mene."

- Koliko god pevali i svirali, stigli smo makar da odemo do kuće da se okupamo i promenimo odelo. I tako, sa svadbe u kafanu, iz kafane na svadbu. U stvari, Šumac je kafanu pretvarao u kuću. Stari veš je bacao u kontejner, a novu garderobu je kupovao od sledećeg bakšiša - seća se Mića Teofilović.

Diskografska karijera Žike Marinkovića Šumca trajala je od 1969. do 1988. Snimio je jedanaest singlova i dva albuma sa desetinama veoma skupih tezgaroških pesama: "Ti si žena što nemir donosi", "Jedna suza na tvom licu", "Lepa vodeničarka", "Prolazi mi mladost u bolu i čežnji", "Greh na duši nosim", "Noć jesenja ko godina duga", "Branka Piromanka", "Od ljubavi do ljubavi", "Ja na jednu, ti na drugu stranu", "Nemoj niko da te laže", "Opet si kraj mene", "Pruži ruku dok ti ruku pružam", "Ne okreći se, ne dozivaj me", "Ja ne žalim momkovanje", "Rujna zoro, ne svanula skoro", "Ja žalim za tobom", "Zađe sunce naše davne sreće"...

Šumčevo pevanje nije školsko i radijsko, nije čisto i prefinjeno. Bilo je tu i kreativnih ukrasa i simpatičnog "meketanja" na krajevima.

- Pevali smo u Erinom motelu neki doček. Dolazi Šumac, ne javlja se nikome i seda za sto u ćošku. Era uzima mikrofon da odobrovolji i Žiku i Docu, poče da peva "Prolazi mi mladost u bolu i čežnji", pesmu koju je tek presnimio. Šumac sluša kako Era peva pesmu koju je on proslavio, a onda me zamoli: "Idi kod Erčića i kaži mu da sam te ja poslao da ga pitaš zašto mi upropasti pesmu" - seća se Rade Gajić.

Šumac je bio istinski kralj kafana duž Ibarske magistrale, a ostavio je traga i u našim kafanama u Parizu.

- Zarađivao je na pesme i šarm, a trošio na žene i kockarnice. Era je zarađivao i kućio, a Šumac je trošio i više nego što je zarađivao - naglašava Mića Teofilović.

- U kafani "Kod Ace Seljaka" u Parizu ukradu mu crnu harmoniku. Šumac ubrzo u Italiji kupi belu, dođe u moje selo na preslavu i donese mi tu čuvenu "belku" kojom se i dan-danas ponosim.

Ovaj neponovljivi kafanac i boem nastavio je po svome i posle infarkta. Onako stasit, guste kose, retkih brkova i ribljih očiju mamio je uzdahe i izvlačio poslednje pare. Žika Šumac je jedan od poslednjih unikata narodne muzike i najveći boem sa Ibarske magistrale. Prošle su tolike godine, a mi ne čusmo ni sličan način pevanja ni sličnu boju glasa.

- Imao sam tu sreću da mi jedan Žika Šumac peva na mojoj svadbi u Vraniću. Imao sam i tu tužnu privilegiju da vidim i poslednje trzaje njegove boemije. Pevao je i pio nesmanjenom žestinom, uporedo i vinjak i lekove. Mi ga zamolimo da se suzdrži, a on će ti nama: "Neka pobedi ono što je jače" - završava Rade Gajić svoje sećanje na Šumca.

Legendarni Žika Marinković Šumac preminuo je 22. januara 1999. godine u kafani "Kod Ljubiše" u Vreocima. Izdahnuo je dok je pevao pesmu "Potraži me, ne bilo ti teško".

(Goran Milošević)