"Umirem": Vedrana Rudan iznela potresne detalje o borbi sa rakom "Vera u život mi se vratila kada ga gubim"
Hrvatska književnica Vedrana Rudan bori se sa opakom bolešću, a sada se oglasila i otkrila kako njena borba izgleda.
Ona je objasnila kako izgleda njen odlazak kod doktora te otkrila da su je ljudi koje tamo upoznala promenili.
- Umirem. Nije fer ovo pisati kad imaš onkologa, dr G. se zove, ne smijem mu spomenuti prezime. Šteta. Zove se kao meni najdraža ribica. Zato što mislim da umirem, eto, G, ispravljam se, želim biti bliže svom mužu. Ušuškala sam se uz njega. Gledali smo izbore - napisala je Vedrana.
Književnica je u potresnoj ispovesti otkrila kako se bolesnici na onkologiji nose sa bitkom sa rakom. navela je da je upoznala mnogo dobrih ljudi.
- Ljudi koje sam srela u onkološkoj ambulanti srušili su moju tezu da nema dobrih ljudi. Toliko empatije, ljubavi, osmeha, nežnosti, govorim o mladim ljudima koji tamo rade, u životu nisam srela i ta mi spoznaja briše strah od smrti.
Čitav sam život mislila kako je teško naći dobrog čoveka, sad znam da ih ima, da su blizu nas. Ne, ne, ne i ne. Nisu oni takvi prema meni jer sam ja neko, ja znam da nisam neko, ali neki tako ne misle. Prema svim pacijentima su isti. Bolesnicima na hemoterapiji su krvne žile često sakrivene, umorne od uboda i čačkanja beže od igle. Onda im priđe sestra pa lupka po njima, pa im tepa: “Razljuti se na mene, ukaži se, idemo, ajde pa te više neću tući”. Žila se predaje, igla ulazi, kreće. Tečnost koje će mnoge vratiti u život - objašnjavala je ona u svom blogu.
- Prošla sam pakao, ni prva ni zadnja i završila na Onkologiji. Infuzije, ogromne količine lekova, oko tebe teške bolesnice a medicinske sestre, spremačice, lekarke doslovce padaju s nogu, ritam je ubitačan.
- Na neki mi je perverzan način drago što imam rak. Susret sa svim ovim ljudima vratio mi je veru u život. Baš sad kad ga gubim. Za mene i moju dušu bolje ikad nego nikad. Eto, morala sam ovo napisati vama zdravima koji imate hiljadu problema, koji gledate izbore, koji mislite da su vam životi promašeni i da je svet dolina suza. Možda jeste, dok si zdrav. Kad si na smrt bolestan okružen dobrim ljudima oko tebe blješte žarke boje, srce ti je puno i na neki način shvatiš da si možda i ti dobar kad toliko dobrih o tebi brine. Hvala, dobri ljudi. Promenili ste me - napisala je ona između ostalog.
(Telegraf.rs)