"Često ga sanjam, ne znam kako je imati oca": Bolne reči Anastasije o ocu Arkanu: "Stalno sam ga grlila.."

Danas, 15. januara, navršava se 25 godina od ubistva Željka Ražnatovića Arkana, koji je ubijen kada je njegova ćerka Anastasija imala samo godinu i po dana.

Iako je bila mala, od zaborava ga čuva evociranjem uspomena, makar onih kojih se seća.

Preporučujemo

- Kao što znate, bilo je dosta oscilacija u našim životima. I ja i Veljko smo bili dosta mladi kada se sve to dešavalo. Kada je mama imala one probleme, to sam izuzetno teško podnela, jer sam jako vezana za mamu. Trenutak kada su mamu odveli... imala sam tada pet godina, bila sam baš mala. Veljko i ja nismo znali šta se dešava, nisu nam pričali. Sećam se samo scene za moj peti rođendan, bili smo u Žitorađi kod bake i deke, a nama je rekla da je u Americi na poslovnom putu. Zvala sam je i ona je jecala preko telefona. Pitala sam je: "Što plačeš, treba da budeš srećna, rođendan mi je", a ona kaže: "Ne plačem, ne plačem." Ja kažem: "Pa dobro, mama, ako si ti u Americi, što tetka ne može da dođe? Što ste me obe ostavile?" Rekla je: "Pa ne možemo, zajedno smo tamo, imamo posla, ne možemo da se vratimo. Tu su baka i deka." Nismo mi znali sigurno dve godine nakon toga šta se desilo - počela je Anastasija i opisala kako se osećala kad je shvatila da je njena mama bila u zatvoru.

- Nisam je osuđivala. Ona je meni stvarno sve na svetu i samo sam bila tužna što je morala da prođe kroz tako nešto u životu - priznala je ona u emisiji "Sceniranje".

Ražnatovićeva je rekla da joj niko nikada nije ništa loše rekao o njenim roditeljima.

- Ne smeju u lice to da kažu. Obično su to ljudi koji se kriju iza kompjutera i imaju slobodu da pljuju, vređaju, razglabaju o temama o kojima nemaju pojma, hrane se time. Da mi neko to kaže u lice, burno bih reagovala.

Nažalost, i ona i Veljko se ne sećaju svog pokojnog oca, i to ih i dalje mnogo boli, a Anastasija kaže da joj dolazi često u snove.

- Često ga sanjam i u tim snovima uvek se pojavi na jedan dan, potom ode, nestane. Nije bilo ništa specijalno što sam mu ja govorila. Jednostavno, nisam se odvajala od njega, stalno sam ga grlila, pričala: "Možeš li da ostaneš još malo?" Ne znam kako je to imati oca, pa da uporedim kako je to odrastati bez njega. Ali teško nam je bilo kada smo bili klinci. Pogotovo Veljku. Nikada nije imao očinsku figuru u tim nekim muškim stvarima, da može da se osloni na oca. Ali bilo je dosta teško i mami. Nikada nije imala leđa, zato su svi kamenjem išli na nju. Lako je ženu koja je samohrana majka napadati - priznala je pevačica.

(Telegraf.rs)