82. rođendan Svete Pajića: Sećanje na potresnu pesmu o svakodnevici jednog težaka
"Tera kola Mitar rabadžija,
opustio uzde na kolima,
konji stari, Mitar još stariji,
kroz šešir mu pramen kose viri.
Puši lulu, dimove odbija,
pa pošao za svojim mislima,
i seća se kad je momak bio
i kolima seno prevozio.
U varoši kad seno naplati
on ne žuri kući da se vrati,
putem svraća u drumske mehane,
čekaju ga krčmarice mlade.
Teče vino, pevaju Cigani,
rabadžijo kafane se mami,
a on junak bećar i delija
svaku čašu na iskap ispija.
Budan Mitar divan sanak sanja
al' ne vidi jada iznenada,
preko puta savila se grana,
ostade mu bez šešira glava.
U tom stiže pred svoju kapiju
i ugleda ženu Jedoksiju,
dubok uzdah iz grudi se ote,
težak li si, težak moj živote."
(Dobrivoje Doca Ivanković)
Opevao je narodni pesnik mnoge ljubavne jade, ali nikad niko ni pre ni posle Doce Ivankovića nije ovako slikovito opisao svakodnevicu jednog težaka. O "Mitru rabadžiji" i prohujalim godinama za Muzičku apoteku priča pevač unikat Sveta Pajić.
- "Mitra rabadžiju" sam otpevao, snimio i prihvatio kao nešto moje najrođenije, zavičajno i domaćinsko. Kada sam je prvi put pročitao i otpevušio stvorio sam sliku svog detinjstva, setio se mojih predaka koji su govorili: "Dok si na rudi, dotle para ima."
- Taj rabadžija iz Docine pesme je vredno vozio, zarađivao, trošio, kućio, patio, ali mu se sve smučilo kad je ugledao svoju ženu na kapiji. I Mitar se kasno opametio, i što je bivao stariji žena mu je sve više trebala.
Svetislav Sveta Pajić iz Ivanovaca kod Ljiga je pevački unikat pesnika i kompozitora Doce Ivankovića. Od 1967. do 1982. godine snimio je jedanaest singlova i jedan album sa desetak prelepih pesama: "Mitar rabadžija", "Dok živim, hoću da živim", "Vratiće se laste", "Zapevaj danas majko", "Kolibica", "Kafedžijo otvori kafanu", "Mi smo momci Šumadinci", "Umoran sam od života", "Prvi raport", "Bila si tuđa žena"...
Sveta je pevao baš obako kao što je Doca voleo: seljački, nazalno, kao da zapéva. Docina potresna pesma o "Mitru rabadžiji" (zapravo, ova pesma ima šest strofa, bez pamtljivog refrena) oborila je s nogu i čelnike najveće diskografske kuće u bivšoj Jugi. Urednici PGP-a poverovalu su Docinom osećaju za hit i Svetinoj pevačkoj naivi.
- Moj otac je hranjen ljubavlju, a on je tu ljubav širio u svojim pesmama. Bio je osećajno, slabunjavo i bolešljivo dete. Jedna od prvih slika koja mu se trajno urezala u sećanje je njegova baka koja ga je umotavala u 'aljine i ćebad i konjskim prevozom vozila u Beograd kod lekara. Upravo te rabadžije koje su tutnjale Ibarskom magistralom poslužile su Doci kao inspiracija za pesmu "Tera kola Mitar rabadžija" - pričala je Lidija Ivanković, ćerka slavnog Doce.
1982. godine Sveta Pajić je na svom LP-iju presnimio "Mitra rabadžiju" i to sa ansamblom Miše Mijatovića.
- Poželeo sam da je otpevam malo bolje nego na prvoj verziji, da joj udahnem malo svežine i pevačke rutine koju nisam imao na tom prvom snimku. U stvari, "Mitra rabadžiju" sve ove godine najbolje pevam uživo. Publika me ponese da je uvek otpevam nekako drugačije.
- Ova pesma mi je donela i ženu koju volim najviše na svetu, moju Micu. Naravno, volim i druge žene, ali one nisu moje. Moja žena je samo moja, i nikad je nisam prevario u njenom prusustvu. A ako sam nekad i morao, prekrstio sam se i tražio božji oproštaj. Izgleda da mi je svevišnji oprostio, budući da smo više od pola veka u braku.
"Mitar rabadžija" se snima i u 21. veku. Snimaju ga i tamburaši, trubači, krajiške grupe, ansambl "Cvaka cvak", Radiša Urošević, Dragan Marjanović.... A Sveta Pajić je baš ovih dana, 26. novembra, obeležio 82. rođendan.
- Kad god čujem ovu pesmu, premotam ovih mojih osamdeset i dve godine. Kad sam kupovao zemlju i pravio velike zgrade, mislio sam da ću večito biti mlad i u punoj snazi. Sad mogu samo da gledam svu tu zemlju, a ne mogu da je radim.
- Bogu hvala dočekao sam i unuke i praunuke. Sačuvao sam brak, možda i zato što je moja žena imala tu sreću da naleti na mene ovako poštenog. Ako sam je nekad i prevario, ja sam mislio da je to ona - poručuje legendarni Sveta Pajić.
(Goran Milošević)