"Žalim zbog premalo vremena koje smo oboje imali": Ćerka Laneta Gutovića otkrila nepoznate detalje o ocu

Milica Gutović, ćerka poznatog glumca Milana Laneta Gutovića, često je bila u medijskim naslovima zbog sukoba oko očevog nasleđa, ali sada je odlučila da podeli emotivne uspomene na svog oca.

U intervjuu je otkrila kako je Lane bio kao privatna osoba, govoreći o njihovoj posebnoj vezi i nezaboravnim trenucima koje su proveli zajedno.

Preporučujemo

- Bila sam srećno dete. Odrastala sam pored roditelja koji su bili veoma obrazovani i uspešni u svom poslu. Veoma sam im zahvalna što su mi omogućili da pronađem sebe u profesiji kojom se sada bavim, i da se obrazujem u najboljim umetničkim školama, da sledim najbolje svetske baletske i glumačke pedagoge. Još kao devojčica, bila sam očarana umećem svog oca, odrastala sam uz njegove uspehe, uz njegove brilijantne uloge na filmu i u pozorištu - rekla je Milica i otkrila koje su joj najlepše uspomene na oca.

- Ima ih mnogo. Ako bih morala neke da izdvojim rekla bih: Izleti koje bi provodili u našoj kući u Čenti, pecanja sa njim, letovanja kod mame na Hvaru, anegdote koje smo sestra i ja slušale širom otvorenih očiju, filmske premijere koje sam gledala dok je on sedeo pored mene i sestre- prisetila se ona i otkrila kakav je Lane zapravo bio.

- Bio je dostojanstven i talentovan za sve. Živim u uverenju da bi podjednak uspeh imao da se bavio bilo kojim drugim poslom. Kao otac, bio je pun ljubavi, ali za mene apsolutni autoritet. Ne znam kako je uspevao da napravi taj balans, ali, iako je mama više vremena provodila sa nama usled njegovih čestih putovanja, on bi uvek bio taj kome bih se obratila za savet i u tome je bio nepogrešiv. Ne mogu da izdvojim neki savet posebno, ali sad kad se vratim unazad, njegova podrška u nekom tinejdžerskom periodu bila mi je najvažnija. Sve su devojčice nesigurne u tom delu života, a on je znao da mi podigne samopouzdanje sa samo par izgovorenih reči. Sećam se da sam sa deset godina upisala časove tenisa. Bila sam očajna jer nisam bila ni malo talentovana. Posle nekih desetak dana, prišla sam mu i rekla da želim da odustanem. Pitao me je zašto. Rekla sam mu da ja ne mogu ni jednu lopticu da pogodim. Nikada nije bio vešt u iskazivanju emocija, ali sam osetila da mu je bilo žao. Sećam se da mi je rekao: "Da bi postali najveći, igrači moraju da promaše mnobo loptica" - rekla je Gutovićeva ćerka koja ne krije da joj otac fali u svakom trenutku.

- Najviše žalim što moja ćerka nije dovoljno vremena provela sa njim. Imala je 4 godine kad je preminuo. Kada su nam uručili nagradu "Zlatni ćuran" u Jagodini,moja ćerka je dobro odigrala svoju ulogu na sceni. Pre uručenja nagrade puštali su na velikom platnu delove iz predstava u kojima je igrao, i koje su mu donele ovu prestižnu nagradu. Bila je potpuno očarana. "To je deda?" pitala me je pokazujući prstićem. Mislim da nikada neću moći dovoljno verno da joj predstavim koliko je bio poseban i koliko nas je sve voleo.

Govoreći o svom ulasku u svet umetnosti, Milica je istakla da je umetnost prirodno došla u njen život, ali da je teško podnela negativne komentare koji su se odnosili na njenog oca.

- Prvi kontakt sa umetnošću imala sam pored mog oca. To je nekako došlo samo po sebi. Za mene je to bio prirodan tok. Pogađaju me samo neistiniti, maliciozni komentari jer bacaju ružnu senku na sliku mog oca. Sve što sam želela da poručim objavila sam svojim pratiocima i poštovaocima moga oca. Javilo mi se i dosta njegovih prijatelja - rekla je odlučno Milica i otkrila da li ima žal za nečim.

- Žalim zbog premalo vremena koje smo oboje imali, jer smo bili zauzeti svojim poslom i obavezama. Za njegov odlazak nisam bila spremna. Za takve gubitke nikad nismo spremni. Istina je da je povremeno voleo da se osami. Što sam starija sve više shvatam koliko su trenuci samoće dragoceni. Više puta tokom života mi je rekao da je ponosan na mene

Milica se dotakla i Lanetovog detinjstva i otkrila koliko je ono uticalo na njega.

- Moj tata je odrastao u porodici koja mu je toliko ljubavi pružila da je za replikom te ljubavi nastavio da traga ceo svoj život. Ljubav njegove majke je nešto što pamtim i danas - bezuslovna i velika. Na njegovom primeru sam shvatila da je budućnost svakoga od nas zasnovana na ljubavi koju tokom odrastanja primimo ili ne od roditelja. Njemu je ona dala tu snagu da izgradi svoju ličnost i samopouzdanje. Njegov odnos prema ženama bio je ispunjen istim očekivanjima - "Da, ja sam pogrešio, ali ti me bezuslovno voliš, zar ne?" Bio je očajan kada bi shvatio da život ne funkcioniše tako i da ljude koje povredi može i da izgubi. Za mnoge stvari prepametan dok je za neke ostao dete.

(Telegraf.rs/Mondo)