Karleuša se oglasila u jeku izbora u Americi, evo kome bi dala glas: Kratko i jasno, sve stalo u jednu reč

U Americi se danas, 5. novembra, održavaju predsednički izbori. Ljudi iz celog sveta prate dešavanja i u neizvesnosti su da saznaju ko će biti novi predsednik SAD.

Poslednje ankete kažu da je trka između Kamale Haris i Donalda Trampa i dalje tesna, čak postoji mogućnost da će izbori biti završeni nerešenim rezultatom.

Preporučujemo

Gotovo cela Srbija prati šta se dešava u Americi, a pop diva Jelena Karleuša, koja često komentariše političke teme, oglasila se danas i otkrila kome bi dala svoj glas.

Na društvenoj mreži Instagram, Karleuša je objavila sliku Donalda Trampa i označila ga na objavi, bez dodatnog komentara.

Predsednički izbori u Americi, koji se održavaju danas 5. novembra, mogli bi biti završeni nerešenim rezultatom! Ova situacija, koja se do sada dva puta desila u istoriji, je realna i ima čak tri scenarija po kojima bi i sada mogla da se dogodi.

Potpredsednica SAD Kamala Haris, koja je kandidat Demokratske stranke na predsedničkim izborima, prema poslednjim anketama ima gotovo osiguranih 226 elektorskih glasova i nedostaje joj 44 da dostigne cifru od 270 koliko joj je potrebno za pobedu. S druge strane njen protivnik, bivši predsednik i kandidat Republikanske stranke Donald Tramp, može da računa na takođe gotovo sigurnih 219 elektora. Njemu fali 51 elektorski glas za pobedu.

Šta ako bude nerešen rezultat izbora u SAD?

Odgovor na to pitanje daje Ustav Sjedinjenih Američkih Država, odnosno Dvanaesti amandman koji je ratifikovan 1804. godine, a kojim je predviđena ova situaciju koja se dvaput desila - 1800. godine, kada su Tomas Džeferson i Eron Bur bili izjednačeni, kao i 1824, kada je izglasan Džon Kvinsi Adams između tri kandidata koji su imali najviše glasova, ali ne i većinu.

Ali, ono što se desilo 1800. godine dovelo je do izglasavanja Dvanaestog amandmana - izjednačenost kandidata bila je rezultat neuspeha koordinacije među predstavnicima Demokratsko-republikanske stranke, koja je dovela do prvih "izbora po posebnoj proceduri", koji su odlučeni u Predstavničkom domu.

Prema Dvanaestom amandmanu Ustava SAD, ukoliko na ovim izborima nijedan kandidat, odnosno Donald Tramp ili Kamala Haris, ne dobije većinu glasova Elektorskog koledža, novi Kongres, koji bi položio zakletvu tek 3. januara, birao bi predsednika, a Senat bi izabrao potpredsednika.

Prema analizi Kongresne istraživačke službe (CRS), ovaj proces bi se održao 6. januara, odmah nakon što se članovi Kongresa okupe kako bi prebrojali elektorske glasove i utvrdili da nijedan kandidat nema većinu.

Detaljnije o tome pročitajte OVDE.

(Telegraf.rs)