"Tukao me jer me nije želeo": Potresna ispovest naše pevačice, kao dete bila primorana na teške poslove

Goca Lazarević otkrila je bolne trenutke u svojoj potresnoj ispovesti koje vuče iz detinjstva.

Iako je svi znamo kao vrlo vedru i pozitivnu osobu, koja pleni neverovatnom harizmom i dobrom energijom koju širi gdegod se pojavi, u životu slavne pevačice nije uvek bilo tako.

Preporučujemo

Često je svojim osmehom i vedrom pričom zapravo prikrivala neke bolne momente iz prošlosti koju i nju kao i svakoga tište i prate kroz život.

Gordana Goca Lazarević je iz Takova kod Gornjeg Milanovca a njeno srećno detinjstvo se skroz preokrenulo kada je napunila 8 godina i kada je izgubila svoju majku.

U jednoj od emisija Slavice Đukić Dejanović, Goca je otkrila najintimnije trenutke iz svog života potpuno ogolivši svoju dušu. Ona je voditeljki otkrila kako je za razliku od svojih vršnjaka koji su se tada kao sva deca igrala, ona je morala da radi teške poslove u seoskom domaćinstvu, koje nije volela.

- Posebno pamtim te letnje periode, kada ja kao dete, kad je raspust i kad bi želela da imam slobodu, morala sam da ustajem u dva, pola tri da berem pečurke, to je bilo ono s proleća, a te, one vrganje pečurke mi smo brali i sablažnjavili smo se, govorili su nam da Italijani to jedu, a mi onako beramo ih, one pune crva pa ih onda sušimo na onim fosnama. A zašto smo to radili, da bi mogla sebi, da kupim od te svoje ušteđevine materijal za haljinu ili recimo sandale ili nešto tako i da bi se ponovila kako se to govorilo. I onda smo mi išli ranije, da bi prošli tim stazama šumskim, pre drugih, a onda kad se vratimo, kada svane, onda već moramo da čuvamo krave. E to je za mene bila najstrašnija mora.

Posle čuvanja krava, Gocin zadatak bi bio da nosi doručak na njivu svom dedi i radnicima što je bilo oko 2-3 km udaljeno od njene kuće.

Kako je navela u svojoj ispovesti njen otac je stalno terao da se školuje i bio je među retkim ljudima u selu koji je obrazovanje isticao kao nešto važno i vredno.

Jednom prilikom je pobegla od kuće i otišla kod maćehine rodbine, međutim jedan dečak iz te porodice je nije voleo zato što je bio jedinac i smetalo mu je to što je ona dobijala pažnju.

-  Suština je bila da odem, da me tukao, udarao zato da bih otišla jer mu je smetalo što oni pridaju i meni važnost, što mi pokazuju pažnju, jer je ona bila namenjena samo njemu kao jedincu. Ja to jesam razumela, ja sam se negde sklanjala, ali jednog dana pukla su mi trpila, ja sam se samo okrenula, udarila ga, ja sam imala četrdeset i nešto kila, ali kad sam ga udarila, on je vrisnuo, mislim udarila sam ga u plećku, negde sam ga udarila jednom samo i on je vrišteći otišao i otrčao kod roditelja i oni su mi ljudi rekli: "Izvini on je naše dete, snađi se"

Kako je rekla, sada kada to priča možda deluje strašno, ali ona nije imala vremena da o tome u tom trenutku razmišlja, bilo joj je važno da se u velikom gradu snađe a nije imala para.

(telegraf.rs/Blic)