Dan kada su otišli Silvana, Mira i Bata Rade: Najtužniji datum u istoriji narodne muzike

"Šta će mi život bez tebe dragi

kad drugu ljubav ne želim da imam,

Preporučujemo

sanjam te, sanjam skoro svake noći,

samo si ti u srcu mom.

Noćas mi srce pati,

noćas me duša boli,

teško je kad se voli,

kad ostaneš sam.

Jesen je tužna već odavno došla,

uzalud čekam, uzalud se nadam,

o majko moja koliko ga volim,

samo je on u srcu mom."

(Toma Zdravković)

Tog nestvarno lepog oktobarskog dana 1976. godine, u plamenu jedne vatre, nestale su estradne dive Silvana Armenulić (37) i Mira Bajraktarević (25) i šef NORTS-a Miodrag Jašarević (60). Tragična smrt legendi narodne muzike za tadašnju (jedinu) televiziju skoro da i nije bila povod za neku vest. O najtužnijem datumu u istoriji narodne muzike za Muzičku apoteku govori maestro Ljubiša Pavković, jedan od retkih očevidaca ove nesreće.

- Kada sam 1970. godine svirao pesme na Silvaninoj ploči za potrebu serije "Ljubav na seoski način", nisam bio svestan da učestvujem u jednom istorijskom izdanju koje će krasiti domove miliona Jugoslovena. Zapravo, ja sam radio foršpile i aranžmane za te četriri Tomine pesme na Silvaninoj ploči ("Šta će mi život", "Srećo moja", "Ja nemam prava nikoga da volim", "Kišo, kišo").

- Silvana je bila megazvezda, a ja tek početnik u Narodnom orkestru. Bio sam oduševljen Silvaninom lepotom i harizmom, a tek kakav je profesionalac bila. Imao sam veliku sreću da je upoznam i najveću moguću nesreću da budem svedok te tragične pogibije - priča legendarni Pavke.

Tog 10. oktobra bio je divam jesenji dan, pravo miholjsko leto, kao poručeno za "Župsku berbu".

- Krenuli smo ispred "Taša", Boki Milošević je vozio, ja sam bio pored njega, iza mene je sedeo Bata Rade (Miodrag Jašarević) a iza Bokija je bila Mirjana Bajraktarević. Bata Rade se tokom vožnje nekako unervozio, imao je problema sa šećerom, nekoliko puta je ponovio "neću ja dugo".

- Silvana je stigla na "Župsku berbu" negde iz Požarevca. Pričala nam je da je imala veoma težak nastup i da joj je preko potreban odmor. Kad se latila mikrofona, niko nije primetio Silvanin umor. Publika je bila oduševljena, ostalo nam je samo da se vratimo za Beograd.

Posle nastupa na "Župskoj berbi" Silvana je bila toliko umorna da više nije mogla da gleda. Zato je i odabrala Bata Radeta da je vozi u povratku za Beograd.

- Silvana je iz najbolje namere napravila fatalnu grešku, budući da je Bata Rade i inače bio loš vozač, sve je slabije video, uhvatila ga insulinska kriza. Sećam se, sa Silvanom i Mirom trebalo je da se vrati i Ljubomir Đurović. Eto šta je sudbina - dvaput sam ga izvukao iz auta da gledamo fudbalsku utakmicu Jugoslavija - Španija.

- Po završetku utakmice, onako umorni i razočarani zbog poraza od Španaca, krećemo nazad za Beograd Boki Milošević, Ljuba Đurović i ja. Negde u Kolarima naišli smo na nestvaran prizor - buktinja vatre i dima, kao da gori nebo. Boki upita jednog milicionera o čemu se radi, a on mu samo odbrusi: "Oni vaši!".

Tako je narodna muzika u jednom trenu izgubila svoju najurbaniju divu, njenu dvanaest godina mlađu sestru u usponu karijere i neprikosnovenog šefa Narodnog orkestra.

- Bata Rade je bio ne dobar nego predobar čovek. Takvog dobricu nisam sreo. Kada je svirao i šefovao orkestrom čilnilo mi se da uživa u tom našem orkestarskom skladu, uvek sa nekim blaženim osmejkom. Bata Rade je jedini šef koji je milovao pogledom svoje svirače i pevače, stavljajući nam do znanja koliko mu je milo što napredujemo. Bio je savršen sluhista, imao je plemenit ton i vrhunsku umetničku tehniku. Svirao je muziku svih žanrova i potpuno nepravedno ostao u Carevčecoj senci. Bio je to gospodin sa violinom - naglašava Ljubiša Pavković.

- Mirjana je bila u senci starije i slavnije sestre. Bila je sjajna osoba, mlada, lepa i talentovana. Plenila je raskošnim i prodornim glasom, tehnički superiornijim od Silvaninog. Mirjana nije imala Silvaninu harizmu, ali je početkom 70-ih krčila put prema estradnom vrhu, naročito sa pesmama "Doleteće beli golub", "Imala sam drugaricu", "Samo njega sanjam". Da ne beše zle sudbine, pitanje je gde bi danas bila Mirjana - pričao je hitmejker Radoslav Graić.

(Goran Milošević)