"Moj bivši drug je preoteo naziv benda": Evo zašto Čonta ne može da nastupa pod imenom "Pekinška patka"

Legendarnom rokeru, odnosno pankeru Nebojši Čonkiću Čonti preminula je ćerka Angelina (25). 

Ona je preminula od posledica saobraćajne nesreće u Kanadi, u kojoj porodica živi od 1994. godine kada je Nebojša emigrirao.

Preporučujemo

"Pekinška patka" je utrpla put mnogim mladim bendovima tadašnje Jugoslavije, iako je kratko bila na sceni.

Ovaj novosadski sastav osnovan je 1978. godine i smatraju se začetnicima panka i post panka na području Srbije. Izdali su dva albuma za zagrebački Jugoton, ali je bitno napomenuti kako je njihov prvi objavljeni singl Biti ružan, pametan i mlad/ Bela šljiva bio u potpunosti rasprodat, što je otvorilo vrata za gomilu mladih novonastalih jugoslovenskih grupa na početku osamdesetih. Iako kratkog veka, njihov uticaj je samo rastao tokom godina. Danas jedan prolaz u centru Novog Sada nosi naziv po njima.

Čonta je nastupao na jednom festivalu u Vojvodini ove godine gde je publika imal priliku da vidi bivšeg frontmena Profesora Čontu (kako glasi umjetničko ime Nebojše Čonkića) posle 12 godina ponovo na pozornici.

On je tom prilikom dao intervju, koji prenosimo u celosti.

"Za početak, morali smo razjasniti zašto ovaj put nastupaju na festivalu pod imenom Profesor Čonta i Patka, a ne pod originalnim imenom po kojem ih znaju širom bivše Jugoslavije.

- To je malo kompleksna stvar, ali svodi se na to kako je moj bivši drug i originalni gitarist grupe Sreta uspeo na neki način, praktično preoteti ime u svoju korist. Mi smo se tužili neke tri do četiri godine. Ja ga nisam tužio jer sam hteo da ime bude samo na mene, ja nisam hteo da ono bude samo njegovo što ima nekog smisla. Nažalost, izgubili smo, sud je doneo konačnu odluku da pravo na ime ima samo on. To je težak nonsens i nema veze s pravdom. Ne znam na osnovu kojih parametara je donesena odluka, ne smem ni reći šta mislim, ali nema veze. Po meni, odluka je katastrofa i zbog toga ja više ne mogu koristiti ime grupe koju smo stvorili zajedno Sreta i ja, a ime benda sam dao upravo ja. Međutim, šta je tu je, valjda se još uvek neko seća Profesora Čonte. Hteli smo se iz fazona nazvati Šangajska guska, iako je dobra fora, bojim se kako mnogi ne bi shvatili o čemu se radi, tako da od sada nastupamo pod imenom Profesor Čonta i Patka - priča Čonta.

Drugim rečima, trenutno postoje dve Patke: ona koja nosi originalno ime i ima samo jednog originalnog člana i ova druga Čontina u kojoj svira nekoliko članova koji su zapravo bili u bendu i u osamdesetima i svirali na originalnim snimcima.

- Ova postava je praktično svirala koncerte od 2010. do 2012. godine kao Pekinška patka, znači Koncert godine u Novom Sadu, Taksirat festival u Skoplju, Beer festival u Beogradu i nekoliko koncerata u Zagrebu. U postavi su don Bale na gitari, na bubnjevima je Robi Radić i umesto originalnog basiste Mareta, koji nam jako fali jer je jako dobar za organizaciju i savete, ali zbog zdrastvenih razloga ne može nastupati na bini, imamo novog basistu, a to je Marko zvani Ramone Banović, on je svirao u Generaciji bez budućnosti i u još nekoliko bendova i nije klinac - ističe Čonta.

Prošlo je mnogo godina od poslednjeg nastupa ovog benda, a Čonta precizira - prošlo je 12 godina otkako je poslednji put delio binu s Patkom. Kaže kako su ga dva razloga natjerala da ponovno okupi bend.

- Mislim kako me je izvukao malo inat, malo želja da pokažemo kako smo daleko bolji bend nego ovaj drugi i kako smo daleko autentičniji. Možda nismo daleko bolji, ali daleko autentičniji je prava reč i ovo je prava stvar. Razmatrali smo mogućnost da se nazovemo Profesor Čonta i Prava Patka, odustali smo od toga, ali u suštini zna se što mislimo. Druga stvar, ja nisam više mlad! (smeh). Ako ne sada, onda kad? Mora sad, inače je gotovo. Za večeras smo spremili stvari s oba naša albuma, znači i s Plitke poezije i sa Straha od monotonije, ali akcent će biti na pankerskim hitovima, raditćemo tri pesme s Monotonije i naša dva poslednja singla koja smo snimili u ovoj postavi -

Posljednji značajan koncert Patka je imala ‘81. u Zagrebu, kada su nastupali rame uz rame s Ribljom čorbom, Prljavim kazalištem, Haustorom i Parnim valjkom, što dovoljno govori koliko su bili popularni u tom trenutku. Čonta kaže kako je svestan uticaja koji je ostavio njegov bend.

- Ja volim reći: prvi pank bend na pravoslavnoj teritoriji. U dosta kasnijih bendova sam prepoznao naš uticaj, prvenstveno novosadskih bendova, ali i šire. Uticaj naša oba albuma i po meni, time se dovodimo u neku ravan, naravno na jugoslovenskom nivou, s čuvenom engleskom grupom Joy Division. Oni nisu prodali mnogo ploča, ali njihov uticaj je ogroman i kasnije se valorizirao. Isti ili sličan slučaj je i s Pekinškom patkom -

Profesor Čonta kaže kako za njega postoji više najomiljenijih koncerata, ali kako se jedan izdvaja u sećanju.

- Možda onaj na rukometnom stadionu u Novom Sadu u septembru 1980. godine. Kiša je počinjala i prestajala nekoliko puta, mi smo jako dobro svirali i mislim kako su fanovi baš uživali. To mi je jedno od dražih sećanja -

Interesantno je spomenuti kako je titula profesor u umetničkom imenu Profesora Čonte, zapravo, njegovo pravo zvanje. Sve vreme dok je bio u Patki Čonta je radio kao profesor Elektrotehničke škole u Novom Sadu.

- Različite su bile reakcije. Inicijalno, reagovali su fantastično – ‘To je mlad čovek! Povezuje se s omladinom i svira rock and roll’. I slične stvari, nisu oni imali pojma šta je pank. Ja sam u to doba još dobro igrao fudbal, igrali smo kolege i ja skupa na prvenstvu škole. Dok se jednog dana političke strukture nisu umešale. Pretpostavljam kako je to bilo delo Opštinskog komiteta Saveza komunista ili tako nešto, direktor je dobio direktivu da me malo obuzda. Od tada su počeli priređivati mi smicalice, ali pre toga je bilo izvanredno. Patka je prekinula s radom kada sam otišao u vojsku leta 1981. godine i nisu nastupali sve do povratničkog koncerta 2008. godine. U međuvremenu, radio sam kao inženjer u fabrici kablova, posle sam radio u računarskom centru u Dunav – Tisa – Dunav i nakon toga sam ponovo postao profesor u Elektrotehničkoj, ali sada kao profesor računarskog predmeta i onda sam 1994. otišao u Kanadu - govori Čonta.

U Kanadi, kako kaže, trebalo je vremena za prilagođavanje, ali na kraju Čonta je ponovno postao profesor, ali ovaj put na kanadskom državnom koledžu Seneka.

- Bilo mi je dosta i Miloševića i cele te ratne psihoze, bilo mi je dosta svega, nakupilo se u meni jednostavno. U Kanadi sam neko vreme radio kao programer, kako bih na kraju ponovo postao profesor. Predajem bazu podataka i radim još uvek, s tim što sam pred penzijom. Retko ko sazna da sam ‘poznat’ tamo negde na Balkanu, a to je zato što su većina mojih studenata Kinezi i Hindusi i oni ni ne znaju da pank postoji. -

Kako priznaje, ne sluša nove pank bendove, ali zvuk gitare je i dalje ono što ga privlači i uvek traga za novim, interesantnim bendovima.

- Slušam dosta, recimo The War On Drugs. Oni nisu mladi, ali su jako dobar bend i relativno su novi. Ne znam znaš li ovaj bend koji imam na majici Band of Horses? Da? Pazi taj alternativni kantri, to po meni spašava muziku. Zašto? Kao prvo, taj alternativni kantri nije kantri, to je sasvim nešto drugo i to je fantastična muzika jer moraju biti gitare! Ne možeš s klavijaturama u te vode! Zbog toga to volim. Isto je i s pankom, pa i s metalom koji zapravo ne slušam, ali ti pravci imaju gitare u prvom planu. Jednostavno, ne volim te klavijature i ritam mašine, ne znam, mene to ne uzbuđuje -  govorio je avgusta ove godine Čonta.

- Poruka mladima je da ne gledaju non-stop u telefon, nego da slušaju punk i novi talas - bila je Čontina poruka mladima.

(Telegraf.rs/ZKVH.org)