Jovana Pajić blista na crvenom tepihu, osmeh ne skida: Ono je obukla mnoge je ostavilo bez teksta

Jovana Pajić pojavila se na jednom događaju u srpskoj prestonici.

Pevačica je blistala na crvenom tepihu, a osmeh nije silazio sa njenih usana.

Preporučujemo

Izabrala je belu košulju-haljinu koja je otkrila njenu zavidnu figuru. Mnoge je iznenadio izbor toalete, ali njoj je to savršeno stajalo.

Nosila je minimalno šminke i nakita, pa je može se reći krenula stopama koleginice Breskvice koja je takođe imala minimalistički, ali sofisticirani izgled.

Ona je nedavno izašla iz medijske ilegale i na velika vrata se vratila hitom "Ludilo moje", koji broji milionske preglede.

Nije krila da joj povratak itekako prija.

- Meni se ovo sve čini kao jedan san iz kojeg ne želim da me probude. Nisam bila spremna na ovu količinu pažnje i prisutnosti. Posao sam manje-više radila, ali ne ovim tempom i ovako nepripremljena. Beskrajno sam zahvalna Bogu, a onda i publici koja je to sve aminovala, odobrila i podržala. U svojim željama sam bila skromna, bilo mi je sumanuto da imam velika očekivanja od samo jedne pesme i posle toliko vremena to se stvarno činilo kao neka nemoguća misija. Moja ideja je zapravo bila da podsetim ljude na sebe, da im nešto pružim, to mi je bilo jedino važno - rekla je Jovana za "Televiziju E", pa priznala da je ovom pesmom postavila velike kriterijume za naredne numere:

- Da, ali to je toliko nezahvalno, sigurna sam da svako ko izbacuje bilo šta, čvrsto veruje u to. I onda na kraju to mnjenje publike ili položiš ili ne položiš. Šalim se nekad sa prijateljima i kažem: "Bože, bar da mi je treća bila po redu, a ne prva, bilo bi mi lakše". Definitivno se sa ovom pesmom ništa neće meriti, zato što je ovo stvarno nešto što se kao kometa, dešava na svakih sedamdesetih i kusur godina. Bilo bi pogrešno da jurim pravac kao što je "Ludilo moje", da sad izbacim drugi deo te pesme, nešto što podseća na to, ali, ostaću u svom domenu. Osećaj nikad ne treba ignorisati, zato što ovo stvarno nije ono cigla malter posao, u smislu daćete mi "tri za sto" pesme, nego je to emocija koja se prenosi. Mislim da u današnje vreme ima mnogo tih nekih plastificiranih stvari koje traju kao kiselo mleko. Publika jedino što ne prašta je ta emocija.

(Telegraf.rs)