Aleksa Balašević o prvom filmu, porodici i ocu: "To su bili njegovi poslednji dani, nažalost nije stigao"

Aleksa Balašević, scenarista filma "Megdan: Između vode i vatre", sa ekipom filma prošetao je crvenim tepihom na Sarajevo Film Festivalu, gde je film doživeo veliku balkansku premijeru. Nakon divne premijere na kojoj nisu izostale emocije, Balašević je za naše kamere progovorio o projektu, porodici, i pokojnom ocu ć legendi Đoletu Balaševiću.

Na samom početku, kao što i biva, prve impresije nakon premijere na jednom značajnom dogđaju kao što je to Sarajevo Film Festival, Aleksa je iskazao i s nama podelio pred našom kamerom.

Preporučujemo

- Posebne neke emocije, bilo je veoma uspešno. U Napulju na Iskija global fest, gde smo osvojili dve nagrade, posle toga zaista, tornado smo dobili u leđa. Došli smo ovde u Sarajevo na mislim u regionu, ajde da kažem ovde u Evropi jedna od najvećih festivala koji postoji evo već 30 godina. Sve je zaista bilo očekivano, ovaj scenario je rađen na nekoliko istinitih priča mislim da je to dosta doprinelo bajci, tako da, iskreno očekivao sam sve - rekao je Aleksa veoma ponosno.

• Prvi komentari publike nakon odgledanog filma "Megdan: Između vode i vatre" su: "Ovaj scenario nije napisao Aleksa, nama se čini da je ovo Đole pisao". Kako na tebe utiču takvi komentari?

- Meni je to kompliment, to je kompliment po pitanju... Kad god to neko kaže, onda znam da je dobar scenario u ovom slučaju. Daj Bože da to kažu i za sledeći scenario, da isto kažu da je Đole pisao i da sam ja to pronašao na nekom našem Čardaku vojvođanskom, što se mene tiče daj Bože da to kažu. I, istina je na neki način jeste on to pisao, vazdušnim perom, oblacima, zvezdama, s jedne strane jeste, zavisi ko kako gleda.

• Bio si jako emotivan nakon održane premijere, kada si držao svoj govor i istakao si koliko Sarajevo znači Vašoj porodici. Šta za Vas tačno predstavlja Sarajevo?

- Sarajevo... Za mene predstavlja jednu večnu panonsku luku gde je moj otac bacio sidro koje će zauvek ostati tu, i jednu mirnu večnu luku gde sam uvek dobrodošao. Jednu kolevku umetnosti, de uvek ovakve stvari konkretno kao ovaj film koji ima jednu zdravu poruku, pogotovu za današnje vreme, gde uvek prođe dobro. Sarajevo zbog svega toga ima takav jedan lik koji ja uvek volim da pratim naročito kada su u pitanju događaji koji su vezani za mog oca i porodicu. Mislim da je ovo kolevka umetnosti svakako, i misli mda će s time složiti svako, a ne samo ja koji sam vezan za ovaj grad zbog oca i zbog sebe, mislim da će se s tim složiti i ljudi iz drugih krajeva sveta koji su to osetili ovde.

• Okupio si "krem de la krem" srpskog, regionalnog, ali i svetskog glumišta za svoj projekat. Glavni glumac Vojin Ćetković je ispričao i jednu anegdotu, kako je uopšte došlo do toga da dobije ulogu u filmu. Kako je otkrio, lično ga je Đole zvao. Kako je došlo do saradnje s njim?

- Đole je rekao: "Čoveka sa mesecom u očima treba da igra Vojin, on ima to u očima i lako će s tim što ima u očima stvoriti neke mesec kao lik iz pesme Čovek s mesecom u očima". Tu su naravno, konkreto, ta uloga prezentuje da je za svakog pametnog čoveka svaki rat izgubljen.. Generalno je ovde prikazan kao sportski trener koji je jedino u sportu našao neki procenat da ima želju za životom. Naravno u filmu su regionalni, najpoznatiji glumci uključujući i rumunski i moldavski najpoznatiji glumci, pošto smo imali ogromnu ko-produkciju i pomoć, bez njih ne bi ni došli ovde gde smo došli. Maja Berović je takođe u filmu, koja je glumila Moldavku, savršeno je uradila sve i to nisam rekao ja, već moldavska publika i glumci koj isu bili oduševljeni njenim sluhom i celom ulogom. Neki novi likovi su se ovde pojavili, što posle ovoga važiti za krem de la krem regionalne glume.

• Otkrio si da je film rađen po nekim istinitim događajima, i da je čak inspirisan jednom Đoletovom pesmom... Kada su nastali prvi redovi scenarija, kako je to izgledalo i šta ti je otac rekao kada si napisao prve rečenice?

- On nažalost nije stigao, to su bili njegovi poslednji dani na ovom svetu, nije stigao sve da vidi. On je rekao da to treba da bude dosta satkano od istintih događaja tih dečaka koji su se na megdanu borili. On je voleo svaki sport, i konkretno Megdan je gledao borbe, on je istim žarom gledao kao kad gleda fudbal, hokej na travi... Tako da je ta ideja bila, da film bude prikazan realno, da borbe ne budu prikazane kao u američkim filmovima da neko skače trostruki salto i nokautira nekog iz okreta i da taj posle toga ustane i pobedi. Borbe u filmu su neke dosadne, neke zanimljive što je i u stvarnosti tako. Isto kao i ta duhovna borba koja je prikazana u filmu, ponekad je veoma jednostavan, a ponekad komplikovana.

• Najavio si da će film imati nastavak, otišao si korak dalje... Pa, šta dalje?

- Mi smo otišli korak dalje s jednim filmom skroz drugim koji nema veze sa Megdanom i nastavkom. Mnogi se nadaju nastavku Megdana, a ja verujem sigurno da će ga posle svega biti. Nastavak Megdana da li će biti u obliku serije ili filma, sigurno će ga biti. Ovo što smo počeli drugo da radimo je skroz nešto drugo gde imamo za sad najlepšu moguću saradnju sa Bosnom i Hercegocinom gde će se taj film i sniamti, sa Hrvatskom, Srbijom i Belgijom i eto očekujemo moju Sloveniju, gde će se u velikom broju pridružiti kao druga država.

• S ponosom si i svoju dvogodišnju ćerkicu doveo u Sarajevo, na premijeru. Kako je ona reagovala i da li je posle svega svesna šta se dešava?

- Ona je preinteligentna, nisam sad objektivan da hvalim svoje dete, ali mislim da je ona svega svesna. Bili smo u Parlamentarnoj skupštini republike Bosne i Hercegovine, gde su nas isto ugostili  za njen rođendan i dali nam poklon iz vrha države. Posle smo bili na crvenom tepihu, a ona se ponašala toliko svesno kao da je pedeseti put na crvenom tepihu, a ne da je danas napunila drugu godinu.

• Prvi komplimenti od koga su došli i kako je mama reagovala, jer, ona je, čini se, najstrožiji kritičar u porodici?

- Oduševljena je mama, sestra Jelena je već malo strožija, jer ona je ipak profesor režije diplomirani. Ali su zaista svi, iz filmskog sveta koji su gledali, i porodica, ljudi iz poljoprivrede, sporta, bilo čega kad su gledali film, svi su znali šta smo hteli s njom da pokažemo. Taj jedan balkanski san koji je nama u ovom slučaju preči od američkog ili kineskog, taj jedan balkanski san gde sve mora preko noći da se desi. Svi su razumeli poentu, i filmski školovani ljudi i ne, tako da film se pravi za publiku.

(Telegraf.rs)