"Sanjao sam je prvu noć posle sahrane, rekla je da je više ništa ne boli": Karić u suzama pričao o Dijani...

Juče se obeležilo pet godina otkako je misica Dijana Milojković izgubila borbu sa kancerom, a bivši zadrugar i njen bivši svojevremeno je ovako govorio o njoj.

- Upoznao sam Dijanu, nisam znao u kakvom je stanju, saznao sam posle par dana. Svašta smo prošli... - rekao je Stefan Karić i priznao da ga pesma "Da se opet rodim" uvek podseća na Dijanu, te da je ona žena koju je najviše voleo:

Preporučujemo

- Ona mi je obeležila taj period, život i uvek će me ljudi gledati kroz taj odnos i sećaće se Dijane.

- Ona nikada nije pokazivala koliko je njoj teško. Meni je bilo teško, tako nešto nisam doživeo u životu. Zaljubio sam se, a devojka ima taj problem. Prepustio sam joj najlepši deo mog života, išli smo ka tome da se ona izleči, da ozdravi. Ona je vrlo dobro znala, uradila je neke stvari da bi meni bilo bolje. Kao da je digla ruke tih poslednjih godina. Pet godina se borila sa tom opakom bolešću. Bili smo u situaciji, usred noći se ja uplašim da ne diše, pa je probudim, ona mi kaže da je živa. Njena porodica mi je mnogo pomogla, nisam upoznao takve ljude kao što su oni. Pomagali su nam kad nismo bili finansijski stabilni, za sve što joj je trebalo... Gde sve nismo bili, šta sve nismo radili - dodao je Stefan za "Premijeru", pa istakao koliko mu je značila podrška javnosti:

- Da, svi su je podržali, čak su britanske i američke novine pisale o nama. Ona je imala dosta pratilaca na Instagramu, volela su je i deca i ljudi. Čak su joj slali poruke oboleli ljudi, da je pitaju kako je tako vedra, raspoložena. Da ih ona savetuje kao bolesna osoba. Ja sam je pitao što ne napravi vlog, da se taman zanima, da joj prođe, da se oseti kao da nekome pomaže. Tako je nastalo sve to. Onda sam ja to poslao i Veljku, Cecinom sinu....

Na pitanje u kojim životnim situacijama mu ona nedostaje, Stefan je rekao:

- Mi smo prekinuli bili naš odnos, čak smo se otpratili sa Instagrama, ali poslednjih tih dana smo se čuli. Ja sam hteo da je vidim, ona mi je rekla da ne dolazim. Poslušao sam je, mislim da nije htela da je vidim u tom stanju. Njena majka mi je ispričala da je bila u najgorem stanju, nije želela da je vidim takvu. Sanjao sam je prve noći posle sahrane, kao da mi je došla u sobu, kao da je živa i kaže mi: "Ne brini se, ovde mi je prelepo, ništa me ne boli više, opusti se, nemoj da se brineš". A kada sam išao na sahranu, sedeli smo majka i ja, prijatelji u koloni. Ne radi mi radio, svašta mi prolazi kroz glavu, nisam verovao gde idem. Odjednom mi padne na pamet pesma neka naša, stalno smo to nešto pevali i ta pesma mi u glavi, upalim radio u tom momentu i krene ta pesma i završava se. Ja stanem i ne verujem, ispričam majci, nije mogla da veruje. Stvarno su mi se dešavale situacije, verujem da mi je davala te znake.

(Telegraf.rs)