Bata Kanda danas slavi 86. rođendan: Nacionalni folklor podignut na svetski nivo

"Šljiva na pragu moje rodne kuće,

na njoj dve 'tice, suton i svanuće.

Preporučujemo

Pod šljivom sofra, fenjer i postelja,

slava, svadba i sveta nedelja.

Šljiva ko devojka rascvetalih kika,

s punom buklijom na vrhu ćuvika,

šljiva pred kućom, domaćinska slika,

šljiva na grobu mesto spomenika.

Putniče, što ideš iz daljine sive,

zapamti ovu poslovicu prostu:

kuća pred kojom ne cvetaju šljive

ne nada se više ni suncu ni gostu."

(Bata Kanda - Dobrica Erić)

19. jula 1938. godine u Beogradu rođen je Vladeta R. Kandić, daleko poznatiji kao Bata Kanda, multimedijalni umetnik na harmonici. Snimao je narodnjake sa prizvukom džeza, najvirtuoznija narodna kola, šeretske pesme na kojima mu je i Tozovac skidao kapu. 21. vek je posvetio melodijama na stihove naših najvećih pesnika.

- Kada pevam ili recitujem stihove naših pesničkih velikana, obuzme me neka zavičajna jeza, proradi zov predaka. Ja sam rođeni Beograđanin, ali sam odnegovan u patrijarhalnom i svetosavskom duhu, od skromnih roditelja i genetike čistog opanka - kaže legendarni Bata Kanda.

- Moj otac je Šumadinac, a majka Obrenovčanka. Svašta sam doživeo i zapamtio u danima bosonogog detinjstva, u izbeglištvu u toj čuvenoj Muzičkoj koloniji u Obrenovcu, u tom ciganskom koloritu. Taj filmski osećaj prisutan je i u mojoj muzici. I moja kola proizvode slike.

Skoro sve što je snimio (desetak singlova sa narodnim kolima i nekoliko albuma sa narodnim pesmama) objavio je za nacionalnu diskografsku kuću PGP. Bio je jedan od najpoželjnijih gostiju na programima RTS-a, a 1994. godine otpevao je Bata Kanda i Ršumovu pesmu "Zdravica narodu srpskom" u emisiji "Doček pravoslavne nove godine".

- Bila je to moja "labudova pesma" na RTS-u. Kada sam je otpevao, nastalo je pravo oduševljenje i mojih kolega i solista u Narodnom ansamblu. Ni slutio tada nisam da ću ubrzo postati nepoželjan na RTS-u.

- Nikad se nisam takmičio sa kolegama harmonikašima, nikom nisam bio konkurent u borbi za popularnost i tezge. I ovaj moj ciklus pesama na stihove naših najvećih pesnika samo je proširenje mojih vidika u tom muzičkom beskraju. Sve ove godine provedoh u nadogradnji mog izraza, i harmonski i harmonikaški i poetski.

U godinama sveopšteg uprostačivanja muzičke scene Bata Kanda je podigao lestvicu svog akademsko-umetničkog izraza na harmonici.

- Družeći se sa akademikom Ljubomirom Simovićem tokom naših šetnji oko Kalemegdana, dobio sam još veće nadahnuće za pevanjem poezije - ističe Bata Kanda.

- Okupio sam heterogen sastav (Jova Maljoković, Goce Dimitrovski, Mališa Draškoci, Vlatko Stefanovski, Duško Gojković, Uroš Šećerov, Mića Marković, Miša Blam, Lala Kovačev, Jugoslav Bošnjak), sve sami džez i rok muzičari, a ja jedini iz sveta narodne muzike. Bio je to moj pokušaj da naš nacionalni folklor podignem na svetski nivo.

Obaj umetnik i pustolov na harmonici, nesuđeni inženjer građevine i kako voli da kaže "potomak čistog opanka" sa neviđenim entuzijazmom nastavlja da komponije i peva stihove naših najvećih pesnika.

- I poeziju najvišeg umetničkog nivoa donosim iskreno i spontano kao čovek koji oseća stalnu potrebu nadogradnje svog izraza. Kad me krene emocija, volim i da recitujem stihove naših velikana.

- Kad sam uz pratnju Nikole Vasića, onda pevam još bolje nego što recitujem. Onda krene sve ono najbolje iz mene - moji svetosavski koreni, moj božji dar, moj patrijarhalni zanos.

Ovekovečio je Bata Kanda nešto štto nema da se nađe u slobodnoj prodaji a što nema cenu - stihove Dobrice Erića ("Šljiva", "Molitva"), Vladislava Petkovića Disa ("Možda spava", "Pijanstvo"), Vaska Pope ("Očiju tvojih da nije"), Crnjanskog ("Lament nad Beogradom"), Mike Antića ("Garavi sokak"), Lubivoja Ršumovića ("Zdravica narodu srpskom"), Jovana Dučića ("Vrbas"), Laze Kostića ("Među javom i med snom"), Milutina Bojića ("Plava grobnica"), Đure Jakšića ("Otadžbina")...

- Imao sam i tu sreću da me obožava i jedan romski car kakav je bio Mika Antić. Nudio sam se da budem blagajnik njegovoj boemiji, a on je znao da mi kaže: "Dođi Kando, obožavamo te ja i ovi moji Romovi." Snimio sam nekoliko pesama iz njegovog "Garavog sokaka".

- Sramota me i da kažem koliko su mi para tražili čelnici jedne diskografske kuće da objave moju "Antologiju srpske poezije u muzici". Zamislio sam da ovo moje kapitalno izdanje na tri CD-a bude "na polzu" našem otečestvu, a ne roba koja se prodaje na estradnoj pijaci.

(Goran Milošević)