"To je želja moje dece": Bojana Barović progovorila o preseljenju u Novi Sad, a onda se javio Nikola

Pevač je imao hit odgovor

Bojana Barović često svoje pratioce obraduje porodičnim fotografijama na svom Instagram profilu.

Ovog puta je Bojana podelila još jednu fotografiju sa najmilijima i progovorila o preseljuenju u Novi Sad.

Preporučujemo

- Jedna od najvećih želja moje dece je da živimo u Novom Sadu. Ali grad ko grad za njih nema puno značaja već oni koji su u njemu.. Ako se vodimo time da je potrebno selo da bi se podigla deca, pa ovo moje ne tako malo "selo" je razlog njihove želje, a da budem iskrena potajno i moje - napisala je Bojana, a Nikola Rokvić je imao duhovit komentar na to:

- Nema me 31 dan i odmah se pravi klan, cccc - našalio se, a Bojana je inače rođena u Novom Sadu.

Podsetimo, Nikola Rokvić je pred našim kamerama govorio o danima na Egini, najvećim iskušenjima tokom puta, ali i velikoj podršci koju je dobijao tokom proteklih mesec dana.

- Slegli su se utisci, veoma sam zadovoljan i radostan, ovo je veliko životno iskustvo. Malo sam i odmorio zajedno sa porodicom. Egina je prelepa, ima divne plaže, uspeli smo i da se okupamo - rekao nam je Rokvić, pa progovorio o najvećim iskušenjima koja su ga zatekla na putu.

- Situacije sa životinjama i ti neki predeli gde sam bio potpuno sam u šumama i njivama, gde sam išao mimo puta. I kada sam ušao u Grčku, taj prvi dan je bio baš težak, zbog promene klime, velika je vlažnost. Na pola puta sam već ostao bez snage... Posle sam se privikao i klimatizovao.

Rokvić nam je otkrio i kako su izgledale njegove noći. Gde je spavao i koliko je bio sam na ovom putovanju.

- Najveći deo rute sam bio sam. Sa mnom su krenula tri prijatelja koja su bila u kamperu gde sam i spavao. Prvu noć smo samo, dok nije stigao kamper, spavali u šatoru. Bilo je 4 stepena, nije baš sjajna opcija za šator (smeh). Inače, bila je opcija da krenemo i bez kampera, ali onda bih mnogo gubio energije da tražim smeštaj. Poznata sam ličnost, pa bi svako želeo da nas ugosti, da popričamo, i onda bi mi to oduzimalo mnogo energije za sutrašnji dan, kad moram da pešačim. Tako da, tokom rute sam u većini slučajeva bio sam. Posećivali su me s vremena na vreme ti drugari. Proveravali su da li mi nešto treba, donosili mi vodu, banane, čokoladu... Taj trenutak kad se spojimo onda iskoristimo i da me malo snime i uslikaju, pošto smo snimali dokumentarac usput, a sve pogledajte u snimku ispod.

(Telegraf.rs)