Nikola Rokvić pokazao koliko je smršao posle hodočašća, evo kako izgleda mesec dana kasnije: "Mršavi Nidžo"

Pokazao kako izgleda posle 1066 pređenih kilometara

Nikola Rokvić je mesec dana pešačio na hodočašću od Beograda do grčkog ostrva Egina.

Kako takav put zahteva mnogo fizičke kondicije koju je pevač imao pre puta, toliko i utiče na tonus mišića i celo telo jer je u pitanju put od 1066 kilometara koje ne bi baš svako mogao da pređe.

Preporučujemo

Nikola se posle povratka u Srbiju, vratio treninzima, pa je pratiocima pokazao kako njegovo telo izgleda posle svega.

Na jednom storiju je napisao "Mršavi Nidžo" uz zabrinuti emotikon, a na drugom je objasnio koliko je kilograma izgubio.

"Nije loše, izgubio sam oko 5 kilograma, tonus spao, brzo će se vratiti. Iscrpeo sam fino telo, polako i snaga da se vrati. Sve u svemu, bolje nego što sam očekivao. Hvala Bogu", napisao je Nikola uz emotikon srca.

Podsetimo, Nikola Rokvić je pred našim kamerama govorio o danima na Egini, najvećim iskušenjima tokom puta, ali i velikoj podršci koju je dobijao tokom proteklih mesec dana.

- Slegli su se utisci, veoma sam zadovoljan i radostan, ovo je veliko životno iskustvo. Malo sam i odmorio zajedno sa porodicom. Egina je prelepa, ima divne plaže, uspeli smo i da se okupamo - rekao nam je Rokvić, pa progovorio o najvećim iskušenjima koja su ga zatekla na putu.

- Situacije sa životinjama i ti neki predeli gde sam bio potpuno sam u šumama i njivama, gde sam išao mimo puta. I kada sam ušao u Grčku, taj prvi dan je bio baš težak, zbog promene klime, velika je vlažnost. Na pola puta sam već ostao bez snage... Posle sam se privikao i klimatizovao.

Rokvić nam je otkrio i kako su izgledale njegove noći. Gde je spavao i koliko je bio sam na ovom putovanju.

- Najveći deo rute sam bio sam. Sa mnom su krenula tri prijatelja koja su bila u kamperu gde sam i spavao. Prvu noć smo samo, dok nije stigao kamper, spavali u šatoru. Bilo je 4 stepena, nije baš sjajna opcija za šator (smeh). Inače, bila je opcija da krenemo i bez kampera, ali onda bih mnogo gubio energije da tražim smeštaj. Poznata sam ličnost, pa bi svako želeo da nas ugosti, da popričamo, i onda bi mi to oduzimalo mnogo energije za sutrašnji dan, kad moram da pešačim. Tako da, tokom rute sam u većini slučajeva bio sam. Posećivali su me s vremena na vreme ti drugari. Proveravali su da li mi nešto treba, donosili mi vodu, banane, čokoladu... Taj trenutak kad se spojimo onda iskoristimo i da me malo snime i uslikaju, pošto smo snimali dokumentarac usput, a sve pogledajte u snimku ispod.

(Telegraf.rs)