"Moja majka je moja baka, kod nje sam ostavljena kao beba od 3 meseca" Potresna ispovest ćerke Goce Božinovske

Pevačica otvoreno govorila o baki, detinjstvu, ali i o odnosu sa roditeljima

Pevačica i ćerka Goce Božinovske, Jelena Vučković, govorila je o teškom detinjstvu odrastanju, te otkrila koliko su joj nedostajali roditelji.

Jelena je nedavno rasplakala u emisiji prisetivši se bake koja je čuvala i preuzela brigu o njoj kada je pevačica imala samo 3 meseca, te da je majka posećivala kada je imala vremena.

Preporučujemo

Ovo je prvi put da Jelena u javnost iznosi ove potresne detalje odnosa sa roditeljima.

- Baka mi mnogo nedostaje, ona me je od tri meseca podigla, nisam živela sa svojim roditeljima, od petnaeste godine sam se preselila u Beograd. Teško mi je da pričam o njoj, bila mi je sve. Kada je ona umrla, onda je i u meni nekako nestalo sve. I to je taj period, neke dve godine, gde sam pustila da odbolujem, iako nikada ne možemo neke drage ljude da prebolimo, ali pokušavam svaki dan, čuvam je u lepom sećanju, napravila je od mene čoveka, ko zna šta bi bilo sa mnom, bila je jedina u mom životu. Naravno, bili su mama i tata tu, ali je majka bila mnogo mlada, putovala u to vreme, ja joj ne zameram - rekla je pevačica, te istakla da je to ostavilo veliki trag na nju.

- Ja sam uvek bila rame za plakanje, pa me je taj težak život i detinjstvo naučilo da prepoznam kada je nešto dobro, a kada loše i imam to u sebi. Slaba sam na malu decu, jer sam ja tako odrastala i tako me je baka učila. Uvek prepoznam tu neku napuštenu tužnu decu, uvek pomognem, žao mi je, jer donekle vidim sebe. Mala ja koja je imala dosta loših trenutaka u životu, kao i lepih sa bakom, ali sam imala i dosta traumatičnih iskustava, kao i svi što imamo i držimo ih u sebi - započela je Jelena.

Ona je sada govorila o svojim bolnim trenucima iz detinjstva.

- Pa najbolniji trenutak u životu mi je to što mi je jako nedostajala majka. Ja sam imala sreću što me je odgajila jedna divna žena, ona je u stvari moja majka. Kaže meni moja Gordana: " Pa ja sam tvoja majka", ja kažem da znam, ali tri meseca nije malo, kao beba sam došla da živim sa mojom bakom. Teško mi je bilo prihvatanje mojih roditelja, niko me nije razumeo, čini mi se da me ni dan danas ne razumeju po pitanju svega. Verovatno sam se zato malo i povukla, imam neki svoj svet, teške su to stvari - istakla je pevačica, pa dodala:

- Nedostajala mi je majka, kao i otac, dosta su putovali, radili, gradili svoje karijere, napravili svoje nove porodice. Najteže mi je padalo to, iako je baka nadomestila prazninu, ali je bilo trenutaka: "Pogledaj u avion, eno je mama gore, putuje, sad će da ti baci kao bombone". Nisam je viđala po nekoliko meseci, dolazila je i posećivala me kad god je imala vremena. Bila je deo mog života, ali ne toliko koliko mi je nedostajala. Kad su praznici, rođendani, priredbe, i ovo ne pričam jer žalim sebe, ja sam izgrađena ličnost, neke stvari sam oprostila, ali su mi falili, kao što mi i danas neke stvari fale. Ne pružamo svi ljubav na isti način, ali kad budem majka, ako Bog da, biću nešto najbolje za svoje dete - istakla je ona.

Jelena je otkrila da nije priznala roditeljima da su joj nedostajali.

- Ne, roditelji to ne mogu da razumeju, to ti je ono: "Ostavio sam te kod svog roditelja i ti si tu sigurna, šta ti je falilo, imala si sve". Sad su to neke dublje stvari koje ja sada kada bih iznela, ne bi bilo baš dobro, ne bi se dobro završilo. Bilo je tu dana kada mi je trebala zaštita, a pod tim mislim da nisam bila sigurna... ne bih dalje da prilam, iako sada znam šta sam trebala da uradim, ali kao dete nisam imala kome da se obratim. Imala sam strah da ako kažem za tu osobu da mi je nešto uradila, da... imala sam situacije kao mala koje nisu bile nimalo dobre - rekla je ona, te istakla da deca koja doživljavaju bilo kakava maltretiranja se odmah obrate školskom psihologu, da razgovaraju s osobama kojoj veruju.

Jelena je istakla da joj je baka bila najveći zaštitnik, te otkrila šta će joj posvetiti.

- Ja sam i dalje neshvaćena, a to kad kažeš rodtelju, on ne veruje, ne želi jednostavno, misli: "Ostavio sam te tu" i potisne to. Ona želi da kaže da je bilo sve perfektno, kao i svaki roditelj, kao i ti da ostaviš svoje dete, znaš da je u sigurnim rukama, a donekle... Ne govorim za baku, i onda je tu bilo dosta suza, straha, bežanja - rekla je, pa otkrila da su njeni drugari iz škole bili surovi prema njoj.

- Bila sam mala, baka me je uvek štitila, ona dođe i sačeka me. Škola je bila udaljena četiri kilometra, išla sam peške, tada nije bilo buseva, tek smo negde u osmom raazredu dobili bus. Ja sam živela na selu, rođena sam u Beogradu, ali igrom slučajeva sam odvedena. Dosta se pešačilo i ta starija deca su me zadirkivila kao "bakino unuče", bilo je tu svega. Osećala sam se odbačeno, a kako i ne, šta je tada jedna žena sa 50 godina da mogla da mi pomogne, učinila je sve što je moga, ali je bila nemoćna kao žena. Tu nije bilo muške ruke da ti pomogne, baka me branila od svega - istakla je pevačica, pa dodala:

- Prolazi me, sada ću početi da snimam pesme, a biće jedna posvećena i mojoj baki. Dosta je tu bilo tuge, ja sam oprostila.

Ona je priznala da joj nedostaje očinska figura, poznatog kompozitora Radeta Vučkovića.

- Ja bih volela da više vremena provodim sa tatom, ali nikada se nije našlo vremena za mene, uvek sam morala da se borim sama, to činim i dalje. Ako bih tražila pomoć nekome, opet bih morala da se izborim sama. Fali mi mnogo da neko više da bude tata, da me više razume, ali to ne postoji. Mi smo najsličniji, volim ga najviše na svetu, malo je težak, a ja sam nasledila tu težinu na njega, geni su čudo, nebitno što sam odrastala van svega toga, van nekog njegovog života. Sad vidim sebe u njemu, ali on ne može da razume neke stvari, muško je - rekla je ona, pa otkrila da je našla svoj mir.

- Našla sam porodicu, svoj neki mir, mogu da uporedim, to što sam nekada imala sa bakom, ona mi je bila sve, sada imam nekoga gde osećam opet lepu energiju. Mislim da sam ušuškana sada - pričala je o svom mužu Aleksandru, pa se osvrnula na trenutak kada je poslednji put zaplakala.

- Skoro, bila je godišnjica moje bake. Često zaplačem, gledam njenu sliku, i eto, pričam s njom, kao tu je negde, energija... Počele su da mi se dešavaju neke lepe stvari, biće dobro. Eto, sad sam zaplakala, za njom jedino mogu da zaplačem. Možda ja delujem hladno, ali ja ne znam sa ljudima, ne znam da komuniciram i da se otvorim. Kada nekog zavolim i postane mi prijatelj, mogu, ali novinarima, medijima, prijateljima delujem nadobudno, misle da sam puna sebe, nisam, ja sam ono šta izazovu u meni - istakla je ona za Grand Magazin.

(Telegraf.rs)