Zašto je Nikola peške krenuo baš do ovog manastira? Isidora je sanjala da se vrati tamo i uradi jednu stvar

Nikola će peške preći put od 1.060 kilometara, kako je istakao, a potrebno je skupiti 200.000 evra

Nikola Rokvić krenuo je 22. aprila peške ka Egini u Grčkoj, do Manastira Svetog Nektarija Eginskog kojem želi da se pokloni.

Njegova misija je humana - on preko fondacije "Porodica" koju je osnovao sa ženom Bojanom želi da skupi novac koji će donirati pedijatrijskoj onkologiji. To je prva misija ove fondacije - da se prikupe sredstva za kupovinu aparata koji će pomoći u dijagnostikovanju kancera mozga kod dece, kao i renoviranju dela dečje onkologije.

Preporučujemo

Za to je potrebno skupiti 200.000 evra, a Nikola će peške preći put od 1.060 kilometara, kako je istakao.

Zašto je Nikola krenuo baš u Manastir Svetog Nektarija na Egini?

Sveti Nektarije Eginski je, inače, i slava Instituta za onkologiju Kliničkog centra Srbije, pošto se veruje da Sveti Nektarije Eginski može da izleči i kancer.

Njega i ovaj manastir je za života i borbe s kancerom spominjala i pokojna spisateljica Isidora Bjelica.

- Za mene je to najvažnije putovanje u mom životu. Ja sam tamo pronašla smirenje i sreću... Manastir na Eginu je kao Ostrog u Crnoj Gori, mesto čudesnih isceljenja i najveće blagodati Božje. Sanjam da se vratim na Eginu i tom manastiru doniram ikonu Svetog Nektarija - istakla je Isidora 2013. godine kada je za "Vijesti" pričala o svojoj knjizi "Spas".

- Za to mesto saznala sam zahvaljujući ocu Nenada Andrića, koji godinama tamo vodi naše bolesne ljude. Kada smo sa trajekta, kojim smo došli iz Atine, sišla na ostrvo, sela sam na jednu klupu da se malo odmorim. Tamo sam pronašla jednu narukvicu, krstić i mali jastučić. Pitala sam se šta je to, a onda su mi otkrili da su ti predmeti zapravo zaštitnici njihovog sveca. Za mene je to bila neverovatna dobrodošlica. Sveti Nektarije je čudotvorac koji je mnoge izlečio od opake bolesti, a imala sam priliku da budem u njegovoj sobi i dodirnem sve njegove stvari, što mi je mnogo značilo. Upoznala sam i monaha koga je on lično izlečio - govorila je spisateljica za Hello.

- Mi potcenjujemo značaj nevidljivog... Psiha je čudo, ona može da vas spase i ukopa... Jako je teško posle tih savremenih dijagnostičkih presuda sabrati se i reći: ja ovo mogu da pobedim iako me statistika osudila na smrt. Tu pomoć duhovnika može mnogo da znači... Čuda isceljenja se dešavaju svaki dan, na Egini u manastiru Sv. Nektarija je stotine kandila onih koji su se izlečili a bili su otpisani. S druge strane, loše misli mogu biti i početak naše bolesti. Skoro svaki bolesnik od najtežih bolesti je preživeo neku vrstu emotivne povrede zbog koje više nije želeo da živi... Lečenje podrazumeva i to, duševno isceljenje - govorila je.

Pomoć od Svetog Nektarija najviše traže oboleli od kancera i drugih malignih bolesti.

Sveti Nektarije je bio pravoslavni teolog i svetitelj, rođen pod imenom Anastasije Kefalas. Rođen je 1. oktobra 1846.

Prema verovanju, prvo čudo se desilo onog dana kada se Sveti Nektarije upokojio: neko je slučajno stavio njegov džemper na krevet bolesnika pokraj njega, paralizovanog u donjem delu tela, i bolesnik se u tom momentu izlečio, pisao je RTS.

Sveti Nektarije je bio pravoslavni teolog i svetitelj, rođen pod imenom Anastasije Kefalas, rođen 1. oktobra 1846. u Trakiji u siromašnoj porodici.

Nakon osnovne škole seli se uCarigrad, a 1866. godine prelazi u grad Hios, gde je radio kao učitelj.

Nakon deset godina službe, zamonašio se i uzeo ime Lazar.

1877. godine je primio monaški postrig pod imenom Nektarije,kao  i jerođakonski čin.

Nekoliko godina je živeo u Atini, gde je 1885. godine diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Atini. Već iduće godine, 1886, rukopoložen je u čin sveštenika.

Iste godine, primio je i čin arhimandrita, i postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije. 1889. godine, izabran je za mitropolita Pentapolskog.

Nektarije je 1892. godine primio službu propovednika u Grčkoj, a u periodu 1894-1908. vodio je teološku školu u Atini. Nakon odlaska u penziju, živeo je u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj se i naziva Eginski.

Preminuo je u Atini, 8. novembra 1920. godine, od raka prostate.

Kanonizovan je 1961. godine od strane Carigradske patrijaršije.

(Telegraf.rs)