Nina Badrić uzdrmala izjavama: Pokušali su da me zlostavljaju, moćni muškarci su me ucenjivali i zastrašivali

- Budimo realni, i dalje živimo u muškom svetu. Ženama je dvostruko teže ostvariti se na mnogo nivoa. Ako je samo majka i domaćica, nije dobro; ako ima samo jedno dete, opet ne štima; ako je samo uspešna, to je još gore; ako je i jedno i drugo, verovatno je ambiciozna ženturača i 'jadan taj koji nju trpi' - rekla je Nina

Nina Badrić iznela je u razgovoru za hrvatski Story nepoznate detalje iz svoje karijere i života, priznavši da su je moćni muškarci zastrašivali.

Ona je intervju dala zarad projekta hrvatskog magazina Story i udruženja Ženska soba Denim Day, u kojem se govori o temi seksualnog nasilja i uznemiravanja žena.

Preporučujemo

Deo intervjua prenosimo u nastavku.

Neretko na svojim profilima na društvenim mrežama dajete podršku i izražavate svoj stav o pojedinim tragičnim slučajevima kod nas i zemljama u okruženju.

- Društvene mreže su danas lični portali na kojima možemo komunicirati s ljudima, pružiti podršku ili jednostavno izreći svoj stav. I to je dobra strana svega. No plaši me veliki nedostatak empatije pojedinaca koji čak i tada likuju nad tuđim nesrećama ili su maliciozni. I opet se vraćamo na zakon koji je neodređen po pitanju komentara neprimerenog sadržaja. Prisetimo se samo, nažalost, stravičnog događaja u Gradačcu gdje je monstrum u prenosu uživo na društvenim mrežama ubio suprugu. Komentari ljudi na njegovom profilu bili su zastrašujući, slični fudbalskom navijanju, što je u meni izazvalo golemu jezu, tugu i nemoć. To me izuzetno plaši i rastužuje. Kao društvo moramo dosegnuti stanje svesti da osobama koje trebaju našu pomoć ona u svakom trenutku bude i omogućena. Psihološka, medicinska i policijska zaštita, ali pre svega ona ljudska.

Nedavno su Hrvatsku potresle ozbiljne optužbe proslavljenog reditelja Dalibora Matanića za seksualno uznemiravanje brojnih žena i njegovo priznanje tih nedela. Mnogi postavljaju pitanje kako je moguće da ta njegova praksa traje dve decenije i da je trebalo toliko vremena da neko uopšte progovori, pogotovo što je ovo mala zemlja? Koji su to strahovi, sumnje i opasnosti koji mogu stići žrtvu ako se usudi prokazati bilo kojeg moćnika u nas, bez obzira na to iz kojeg je poslovnog ili umetničkog miljea?

- Ne poznajem lično Matanića i pratila sam, kao i mnogi, celu priču putem medija. Zaista je čudno da se o tome godinama glasno govori, da svi to nekako znaju a da se još davnih dana nije prokazalo njega kao osobu koja uznemirava svoje saradnice. Koliko vidim u komentarima, i on je dobio "simpatizere" nakon svoje pokajničke izjave, što smatram suludim. Niko ne bi trebalo da iskaže empatiju prema osobi koja zbog svog položaja u društvu i moći koju ima na bilo koji način uznemirava saradnice. Važno je reći da kada nam se događaju takve situacije, momentalno treba da kontaktiramo policiju i prijavimo zlostavljača. Mnoge žene se boje, strah nas je osude, društvene odbačenosti, etiketiranja ili trpimo jer nam egzistencija možda ovisi o toj osobi, pa i tu postoji strah da ne ostanemo bez posla, a deca bez sigurnosti. No stvari su ipak mnogo dublje nego što ovde možemo govoriti o njima. Osoba koja je godinama zlostavljana boji se jer dugo živi u konstantnom strahu i poremećenom odnosu. Zbog straha ili pretnji ili ucena koje paraliziraju ljudima je potrebno vreme da se odvaže učiniti prvi korak.

Izgradili ste fantastičnu karijeru bez skandala. Kako ste i sami rekli, bez stalnog autorskog tima, a najveće uspehe donele su Vam pesme koje ste sami napisali. Ipak, dug je vaš put na kojem sigurnu nije sve bilo cvetna livada. S kojim ste se vi neugodnim situacijama susretali u odnosu na nekog muškarca na poziciji moći?

- Hvala vam na komplimentu. Iskreno… Takav put nije bilo nimalo jednostavno proći. Zadržati svoje dostojanstvo i proći sve bilo je jako teško. I platila sam visoku cenu svoje nezavisnosti. U ovome poslu kao ženi niko mi nije čuvao leđa pa sam sama sebi morala biti čuvar i korektor. Mnogi su se "očešali" o mene jer su znali da me nema ko obraniti. Ipak, dobri Bog me je pripazio na mome putu, to sa sigurnošću mogu reći jer su se neke izuzetno opasne situacije u kojima sam se našla uvek okrenule na dobro. Susretala sam se na svome putu s različitim ljudima. I dobrim i onim lošima. Doživela sam puno puta ucene, nepravde i zastrašivanja moćnih muškaraca. U životu sam, nažalost, upoznala i psihopate u pravom smislu te reči koji su me pokušali psihički ili emocionalno zlostavljati. Zapravo, ispravnije je reći slomiti. Nažalost, to su redom bili muškarci koji su demonstrirali svoju silu u datom trenutku. To su teške situacije kojih se nerado setim. S ovim vremenskim odmakom čudim se svojoj hrabrosti i prkosu jer ne znam bih li sada imala petlje za takve poteze. Verovatno bih. Za hrabrost i snagu zahvaljujem svojoj majci. Odgojila me je da budem borac kao i ona. Ima jedna prekrasna izreka koje se često setim: "Bože, ako me ne pronađeš kao pobednika, nađi me kao borca".

Bili ste Amazonka sami prema sebi?

- Ni sama to ne znam objasniti, ali u škakljivim situacijama reagiram vrlo smireno i bistro. Ne bojim se. Po cenu svega pokušavam sačuvati mir. I ništa ne bih stavila iznad toga jer to je najvrednije što čovek može steći u životu. Tek kad su takve situacije iza mene, sagledavam štetu i što se sve moglo dogoditi. Naučila sam s vremenom svemu dati pravo ime i prezime pa tako i osobama koje su jednostavno izopačenog uma. Ne bih ih čak ni nazivala bolesnima, nego pokvarenima. Ima, nažalost, i ljudi koji jednostavno uživaju nanoseći zlo drugima, tako se hrane, a takve su osobe zaslužile da ih zakon tereti i da ih se odstrani iz svakodnevnog života, gde jedino mogu činiti štetu. Važno je detektovati s kakvim čovekom imamo posla.

Tokom karijere nastupali ste i u manjim klubovima, verovatno i na manje atraktivnim mestima. Je li bilo nekih nepriličnih situacija s vlasnicima kluba ili muškim delom publike s kojim ste morali izlaziti na kraj? I kako?

- Ako bih vam sada rekla koliko je bilo takvih situacija, biste li mi verovali? Bilo ih je, nažalost, puno, pogotovo 90-ih godina. No tada je i svest bila drugačija, ljudi nisu toliko otvoreno i javno govorili o uznemiravanjima.

Mislite li da je ovo i dalje muški svet i da se žene u mnogim branšama moraju dvostruko više dokazivati i boriti?

- Budimo realni, i dalje živimo u muškom svetu. Ženama je dvostruko teže ostvariti se na mnogo nivoa. Ako je samo majka i domaćica, nije dobro; ako ima samo jedno dete, opet ne štima; ako je samo uspešna, to je još gore; ako je i jedno i drugo, verovatno je ambiciozna ženturača i 'jadan taj koji nju trpi'. Kako god da okrenete, žene se konstantno moraju opravdavati za sve svoje izbore. I krvavo ih moraju izboriti. Ne zaboravimo da smo mi ipak nežniji i slabiji pol i svaka žena traži i treba zaštitu i nežnost. Počnimo samo od konstantnog kritikovanja žena u javnom životu. Kad ste videli da iko broji kilograme bilo kojem muškarcu iz javnog života ili ga komentariše rečima 'propao ili raspao'? To je rezervisano za žene kojima se broji svaka bora više. Možda smo zaboravili da je starenje prirodno i da je to danas velika privilegija.

(Telegraf.rs)