Prva ispovest ćerke Laneta Gutovića nakon tvrdnji da je prevarena za nasledstvo: "Osetila sam da mu je žao..."

- Najviše žalim što moja ćerka nije dovoljno vremena provela sa njim. Imala je 4 godine kad je preminuo - istakla je Milica

"Rođena sam na Balkanu, ali nisam baš tiha kako se od mene očekuje. Ne mogu da okrenem glavu pred nepravdom i neistinom, posebno kada se od mene očekuje da se odreknem svojih prava samo zato što sam žena. To ne mogu da prihvatim", reči su kojima je Milica Gutović opisala sebe na početku razgovora.

Ističe, uvek je bila očarana svojim slavnim ocem, pokojnim glumcem Milanom Lanetom Gutovićem.

Preporučujemo

- Bila sam srećno dete. Odrastala sam pored roditelja koji su bili veoma obrazovani i uspešni u svom poslu. Veoma sam im zahvalna što su mi omogućili da pronađem sebe u profesiji kojom se sada bavim, i da se obrazujem u najboljim umetničkim školama, da sledim najbolje svetske baletske i glumačke pedagoge. Još kao devojčica, bila sam očarana umećem svog oca, odrastala sam uz njegove uspehe, uz njegove brilijantne uloge na filmu i u pozorištu - rekla je Milica.

Od uspomena na oca, izdvaja...

- Ima ih mnogo. Ako bih morala neke da izdvojim rekla bih- izleti koje bi provodili u našoj kući u Čenti, pecanja sa njim, letovanja kod mame na Hvaru, anegdote koje smo sestra i ja slušale širom otvorenih očiju, filmske premijere koje sam gledala dok je on sedeo pored mene i sestre.

- Bio je dostojanstven i talentovan za sve. Živim u uverenju da bi podjednak uspeh imao da se bavio bilo kojim drugim poslom. Kao otac, bio je pun ljubavi, ali za mene apsolutni autoritet. Ne znam kako je uspevao da napravi taj balans, ali, iako je mama više vremena provodila sa nama usled njegovih čestih putovanja, on bi uvek bio taj kome bih se obratila za savet i u tome je bio nepogrešiv. Ne mogu da izdvojim neki savet posebno, ali sad kad se vratim unazad, njegova podrška u nekom tinejdžerskom periodu bila mi je najvažnija. Sve su devojčice nesigurne u tom delu života, a on je znao da mi podigne samopouzdanje sa samo par izgovorenih reči.

- Sećam se da sam sa deset godina upisala časove tenisa. Bila sam očajna jer nisam bila ni malo talentovana. Posle nekih desetak dana, prišla sam mu i rekla da želim da odustanem. Pitao me je zašto. Rekla sam mu da ja ne mogu ni jednu lopticu da pogodim. Nikada nije bio vešt u iskazivanju emocija, ali sam osetila da mu je bilo žao. Sećam se da mi je rekao: "Da bi postali najveći, igrači moraju da promaše mnobo loptica" - ispričala je Gutovićeva ćerka.

- Najviše žalim što moja ćerka nije dovoljno vremena provela sa njim. Imala je 4 godine kad je preminuo. Kada su nam uručili nagradu "Zlatni ćuran" u Jagodini, moja ćerka je dobro odigrala svoju ulogu na sceni. Pre uručenja nagrade puštali su na velikom platnu delove iz predstava u kojima je igrao, i koje su mu donele ovu prestižnu nagradu. Bila je potpuno očarana. "To je deda?", pitala me je pokazujući prstićem. Mislim da nikada neću moći dovoljno verno da joj predstavim koliko je bio poseban i koliko nas je sve voleo - istakla je Milica.

- Prvi kontakt sa umetnošću imala sam pored mog oca. To je nekako došlo samo po sebi. Za mene je to bio prirodan tok. Pogađaju me samo neistiniti, maliciozni komentari jer bacaju ružnu senku na sliku mog oca. Sve što sam želela da poručim objavila sam svojim pratiocima i poštovaocima moga oca. Javilo mi se i dosta njegovih prijatelja - rekla je.

Kada je reč o stvarima zbog kojih zali, Milica ističe:

- Žalim zbog premalo vremena koje smo oboje imali, jer smo bili zauzeti svojim poslom i obavezama. Za njegov odlazak nisam bila spremna. Za takve gubitke nikad nismo spremni. Istina je da je povremeno voleo da se osami. Što sam starija sve više shvatam koliko su trenuci samoće dragoceni. Više puta tokom života mi je rekao da je ponosan na mene.

Milica je govorila i o detinjstvu svog oca.

- Moj tata je odrastao u porodici koja mu je toliko ljubavi pružila da je za replikom te ljubavi nastavio da traga ceo svoj život. Ljubav njegove majke je nešto što pamtim i danas - bezuslovna i velika. Na njegovom primeru sam shvatila da je budućnost svakoga od nas zasnovana na ljubavi koju tokom odrastanja primimo ili ne od roditelja. Njemu je ona dala tu snagu da izgradi svoju ličnost i samopouzdanje. Njegov odnos prema ženama bio je ispunjen istim očekivanjima - "Da, ja sam pogrešio, ali ti me bezuslovno voliš, zar ne?" Bio je očajan kada bi shvatio da život ne funkcioniše tako i da ljude koje povredi može i da izgubi. Za mnoge stvari prepametan dok je za neke ostao dete - rekla je Milica za Mondo, autorke teksta Marine Cvetković.

Nakon njenih tvrdnji da je prevarena za nasledstvo, ističe da joj se javilo dosta njegovih prijatelja, a na pitanje da li bi nakon svega htela nešto da poruči, zaključila je:

- Sve što sam želela da poručim objavila sam svojim pratiocima i poštovaocima moga oca.

(Telegraf.rs)