Na šta Dragana Mirković misli kad kaže da joj je ovo sada težak period, baš kao što je bilo '90-ih

Pevačica se rasplakala u izjavi na temu razlaza od Tonija, u dvorcu kod Beča

"Ovo mi je sad jako teško razdoblje, kao i 90-e. Imam jako teško razdoblje, no kad mi je najteže tad sam i najjača", rekla je Dragana Mirković i obrisala suze, u razgovoru za hrvatski medij 24sata.hr, a nakon što je zvaničnim saopštenjem priznala da više nije sa Tonijem Bijelićem.

U više navrata je Dragana isticala da je tokom devedesetih bila sabotirana, zabranjivana, te da je doživljavala užasne stvari od određenih moćnika i ljudi s druge strane zakona.

Preporučujemo

U nastavku prenosimo njene izjave iz nekoliko intervjua, a iz kojih se da zaključiti na šta je mislila kada je rekla da joj je sada teško, baš kao '90-ih.

"Prvi trenutak kada sam želela da odustanem desio se kada sam imala 17 godina. Pošto sam ja sa 15 godina snimila svoju prvu ploču i prosto sam bila dete. Govorim sa ove vremenske distance, u današnje vreme devojčice, devojke sa 15 godina one nisu deca više i internet i televizije pomažu da se brže sazreva. Ali u to vreme 1984. na primer, kad sam ja počela, stvarno sam bila dete. Ja na svom prvom albumu nisam imala trunku šminke, znači tata mi nije dozvolio jer kao bože dobra devojka ne može da se šminka sa 15 godina. Tako sam vaspitavana iz takve sredine i sve to. I onda jedna ploča, druga ploča, bez obzira što je tata bio sa mnom. Ja sam videla da tu postoje u okruženju neki ljudi koji se meni ne dopadaju. Gde sam se osećala neprijatno, taj rečnik koji se koristio, alkohol koji se koristio. Ja sam se osećala neprijatno. Jednostavno sam rekla: "Tata, sve je ovo super, ali ja više neću". Dve ploče hit do hita, nismo mogli da živimo na radio stanicama od mojih pesama. Bila sam mlada, svi su me zavoleli kao čudo od deteta. Puno uspeha, a ja u stvari nesigurna, uplašena i nesrećna. Nisam mu baš sve rekla jer nisam želela ni on i mama i deka i baka da se sekiraju i da pomisle ko zna šta da mi se dogodilo, ali prosto sam želela da odustanem. I onda jedan divan čovek koji se zove Mia, tada je tek postao generalni direktor izdavačke mi je samo rekao: "Dragana, mi tebe nećemo da forsiramo, ali razmisli još malo, ja bih voleo da te upoznam sa jednom grupom, tu su sve divni porodični ljudi koji imaju divne žene, decu, da te upoznam sa njima, da vidiš da li će ti se dopasti da ti sa njima radiš, na primer. Razmisli malo, smiri se, vrati se u selo, kod drugarica svojih, razmisli i tako". I upozna me sa Južnim Vetrom. Oni jesu stvarno svi bili porodični ljudi, ja sam njima mogla da budem ćerka. I meni su se oni dopali i ja sam posle nekih par nedelja promenila mišljenje i odlučila da probam ponovo. I tako sam snimila ploče, Šemsa je bila moja stvarno druga mama.

- Ona je jedna predobra žena, njena boja glasa je tako specifična, moćna, topla, puna emocija, ona je stvarno divna žena. Ona je stvarno gledala na mene kao na svoju. I, Mile Kitić i Kemal Malovčić i pokojni Sinan, ali ona kao žensko, naravno da sam se priklonila njoj i ona meni. I, tako je krenulo. Onda su došle devedesete koje su bile još teže. E, tada sam stvarno baš, ono, želela da odustanem. Odlučila sam da prestanem da se bavim ovim poslom. Imala sam sreće, zaljubila sam se, otišla sam, tako da sam otišla na jedan miran način. Nisam morala da se borim. Otišla sam za Austriju. Dobila sam jednu vrstu dragocene slobode, jednog opuštenog življenja bez šminke, bez razmišljanja šta ću obući. Moja radost kad sam otišla u samoposlugu i sama gurala kolica i stavljala šta ću kupiti za kuću - ispričala je krajem 2023. ekskluzivno za Telegrafov podkast "Petkast".Bežala je od karijere, a ona joj se događala.

- Ja sam stvarno bežala, ali sam zahvalna svom poslu, ostvario mi je najveći san, a to je da naučim engleski jezik, da proputujem svet, jedino što nisam završila fakultet, jer prosto nije bilo moguće. Završila sam vanrednu srednju školu, što je meni jako bilo bitno, jer me je bilo sramota od mojih nastavnika da ostanem pri osnovnoj školi, jer mislim, svi su od mene toliko očekivali i ja sada da nemam ni srednju školu - rekla nam je tom prilikom.

U intervjuu za Hello govorila je pre nekoliko godina na sledeći način.

- Devedesete su bile opasne u svakom smislu. Tada nije bilo lako biti najpopularniji, jer su te svi želeli za sebe, od politike do mafije. Ni sama ne znam kako, ali uspela sam da izbegnem i jedne i druge. Niko nikada nije mogao da kaže da pripadam bilo kome, osim muzici i svojoj publici. Zbog toga se ponosno i bez obezbeđenja šetam celom bivšom Jugoslavijom.

"Da li ste nekada pomislili "zaboraviću na finoću i uzvratiti kako je ko zaslužio"?", upitana je tada.

- Jesam, ali to me je baš kratko držalo, jer drugačije niti sam mogla, niti sam umela. Ne može čovek da bude ono što nije. Zato sebe mogu da pogledam u ogledalo bez problema, a moji roditelji nikada nisu imali razloga da se postide. Nekada je lakše reći „ma, pusti“, ali ne zato što ideš linijom manjeg otpora, već zašto sebi kvariti život zbog ljudi koji uopšte nisu važni? To je prevelik luksuz - rekla je.

- Taj period predstavlja ozbiljnu prekretnicu u mom životu. Zato sam jako vezana za pesmu "Sama" i CD koji sam tada objavila. Činjenica je da sam zbog ljubavi otišla iz Srbije, ali mi nije bilo nimalo lako da se odlučim na takav korak. Iz prelepe kuće sam otišla u pedeset kvadrata. Mada je imao firmu, Tonija nije interesovalo da se kući, već da vozi super auto. Pravo momačko razmišljanje. Međutim, to mi je bio najmanji problem. Kada sam otišla u Beč, ostavila sam svoju zemlju, porodicu i karijeru. Moglo je da se desi da se nikad više ne vratim na scenu. Da li ste svesni koliko sam rizikovala?

"Da li ste vi bili toga svesni?", upitana je.

- Jesam. Otišla sam kao najpopularnija pevačica i napravila četvorogodišnu pauzu tokom koje sam rodila oba deteta. Te 2004. obeležavala sam dvadeset godina karijere, a bila sam ubeđena da je na nju stavljena tačka. Međutim, vratila sam se zahvaljujući publici koja me je molila da snimim makar CD, a onda je sve krenulo svojim tokom. Sećam se ovacija koje su pratile svaki moj izlazak na scenu. Dođem u “Grand šou” i ne mogu da počnem da pevam jer aplauz ne prestaje. U tim trenucima shvatila sam da imam moralnu obavezu da nastavim. Najkraće rečeno, zbog ljubavi prema Toniju otišla sam iz Srbije, a zbog ljubavi publike vratila sam se muzici. Sada, kad se u mislima vratim u taj period, shvatim koliko sam bila hrabra - rekla je Dragana Mirković za Hello, a nije propustila da istakne i da njena deca nemaju razloga da je se stide.

- Sada su već svesni. Kako su stariji, sve im je dostupno preko interneta. Dakle, i te kako su svesni ko sam i mogu ti reći da su jako ponosni, što su zreliji i svesniji, sve su ponosniji na mene i na te sve divne komentare o meni. Zato dolazimo do toga da mi se sve ono što sam radila isplatilo, da je taj moj teži put u karijeri bio u stvari bolji jer se ne brinem na šta će deca da nalete kada pregledaju bilo šta. Jako sam mirna po tom pitanju i zato su oni tako ponosni na svoju majku jer nemaju razloga da se postide - rekla je pevačica.

U razgovoru za Scandal!, jednom je ovako govorila.

Na pitanje šta nju koja je toliko uspešna može da natera da se povuče, rekla je:

- Pa ljudi, ljubomora… To na neki način može da mi napravi poteškoće koje mene zabole i zbog kojih prosto poželim da više nisam tu. Posebno od 2000. godine kada sam se odselila. Imam divnu porodicu, supruga… Moj Toni ne da me voli i poštuje, nego me drži kao malo vode na dlanu, i onda u trenucima kada doživim udarce od zlih ljudi, ja se onda pitam Pa čekaj, ko ima pravo da uništava moj život?! Bog mi je dao divan život, a meni ga uništavaju neki nebitni ljudi! Pa bolje da se povučem, pitala sam se zašto to sebi radim! Međutim, onda se pojavi ono osećanje da mnogo volim muziku i publiku, a moja publika nije zaslužila da ja odem s gorkim ukusom u ustima, nego da odem onda kad mi kažemo da treba. To me je nateralo da ne dozvolim da me oteraju…

Na pitanje na koji način, rekla je:

- Jednostavno, nekim problemima! Za nekoga ko je kao ja povučen, preosetljiv, nesvadljiv… Možeš na taj način da me oteraš, ja nisam neko ko je u fazonu baš me briga, pa da se još inatim nakon takvih situacija. To je moja slaba tačka u ovom poslu. Međutim, ja imam 51 godinu i izdržala sam, ipak sam pobedila sebe, a moja publika je pobedila njih. Mada moram da priznam da sam i ja malo ojačala.

(Telegraf.rs)