Tri godine od smrti Dževada Ibrahimagića: Sećanje na bakšiš na tacni prekriven salvetom

Dževad Ibrahimagić (1942 - 2021) je okoreli sevdalija, i genima i muzičkim izrazom.

"Ja više ničeg nemam

što bi se moglo reći da je moje,

Preporučujemo

sem jedan život napaćen, znaj,

jer našoj sreći dođe kraj.

Slomljeno srce i duša bolna

tuguju sada za tobom,

jer kad si otišla ti si odnela

svu moju ljubav sa sobom.

Što makar sana nemam

da skratim crne noći pune straha,

jednom se živi, jednom se mre,

jednom se voli iskreno.

Ja više ničeg nemam

sem bola što u duši nosim sada,

i jedan život napaćen, znaj,

jer našoj sreći dođe kraj."

(Buca Jovanović)

Pesmom "Slomljeno srce" sa Ilidžanskog festivala 1969. godine Dževad Ibrahimagić je obeležio svoje ime u jugoslovenskom estradnom mravinjaku. Tako je još jedan grlati Bosanac dobio priliku da potraži sreću u Beogradu.

- Nikad neću zaboraviti pripreme za moj debitantski nastup na "Ilidži". Poručio sam luksuzno odelo kod jedne šnajderke u Zemunu - džokej sako sa maramom ispod košulje i karanfil maramicom u reveru. O Bože, kad se samo setim: oko mene Safet, Zaim, Kvaka, Bilkić, Silvana, Beba, Nada, Toza, Lepa, Toma, Krcić... Pevamo uživo na letnjoj pozornici, a televizija direktno prenosi.

- Slično je bilo i na "Beogradskom saboru" gde sam osvojio drugo mesto sa pesmom "Bona Zlato". Tako sam krajem 60-ih ušao u pevačku elitu, okumio se sa Bucom Jovanovićem i Ilijom Spasojevićem, postao Beograđanin.

Dževad Ibrahimagić (1942 - 2021) je okoreli sevdalija, i genima i muzičkim izrazom.

- Rođen sam u Bosanskom Šamcu, u toj čuvenoj Posavini, na vetrometini naroda i kultura, pet kilometara od auto-puta "Bratstvo i jedinstvo", skoro podjednako udaljen i od Sarajeva i od Zagreba i od Beograda. Babo me odgajao uz šargiju i narodnu pesmu. Znao je da me uzme u naručje i da zapeva sevdalinke u stilu Vuleta Jevtića.

- Kad mi to sevdalisanje dosadi, znao sam da preplivam Savu, odem u Slavoniju, naberem jabuka i vratim se punih nedara. A kad je ulov malo masniji (guske i patke), onda pregazimo Savu, pa živinu u lonac. Zato se i kaže da se od Bosanca možeš svemu nadati - i muzici i ašikovanju i svim belajima. Moje detinjstvo je predodredilo moj avanturistički duh, menjao sam adrese kao Ciga konje.

Pročuo se Dževad u svom rodnom kraju, dogurao do kafanskog i hotelskog pevača, a onda se javio na audiciju za solistu Radio Beograda.

- Tada se znalo - ko hoće da snimi ploču, poželjno je da bude radio pevač. 1961. godine, ranim jutrom u sedam sati, stigao sam na audiciju Radio Beograda ispred "Studija 5". Pevao sam pesmu "Niz polje idu babo sejmeni" i prošao audiciju kod velikog Carevca.

- Skrasio sam se u Beogradu, pevao sam u "Lipovičkoj noći", "Stambol kapiji", "Skadarliji", "Parku", "Unionu", "Centralu", "Kalemegdanskoj terasi", "Slobodi". Pevao sam u ekipi sa Acom Trandafilovićem, Acom Matićem, Tozovcem, Kvakom, Milom Matić, orkestrom Branka Belobrka. Pevali smo programsku muziku, svako svoj fah, a meni je za kraj ostajao sevdah. Kad završimo, čekalo nas je meze, sifoni, vino. U našoj ekipi ni dame nisu pile sokove. A na kraju, konobar na tacni donese bakšiš pokriven salvetom.

Diskografsku karijeru Dževada Ibrahimagića obeležio je Ilija Spasojević, jedan od rodonačelnika lipovičkog stila. Od 1967. do 1982. godine snimio je dvadeset singlova i dva LP-ija sa desetinama namenskih i srceparajućih pesama: "Rodi mi draga sina", "Nasledniče sine moj", "Ženi se brate ove jeseni", "Momačko veče", "Sudbina mi dodelila suze", "°Besane noći", "Ljubav se ljubavlju leči", "Slomljeno srce", "Ja prošetah šefteli sokakom", "Ne plačite oči moje", "Krčmarica Kata", "Ja sam momče sa planine", "Sinoć si mi obećala doći"...

- Ilija Spasojević je bio jedan od najboljih harmonikaša i kompozitora tog doba, specijalista za izvornu muziku. Imao je izuzetne vijuge za komponovanje, a jako nerazgovetan glas. Dovijali smo se na razne načine kako bi mi nekako pokazao pesmu. Najčešće je svirao, a ja skidao melodiju sa harmonike. A onda sednem u autobus i do Pančeva uvežbavam pesmu. Poneko se od putnika okrene, čudno me pogleda, a meni bude neprijatno pa kažem: "Ja sam pevač, učim za ploču."

- Kada sam 1971. godine snimio pesmu "Rodi mi draga sina", nisam se skidao sa radija. Tu pesmu su naručivali i oni koji su dobili ćerku. I danas čuvam pisma obožavateljki, nudile mi se i devojke i udate žene sa bukvalnom porukom: "Kad već hoćete da dobijete sina, evo ja vam se nudim."

Dževad Ibrahimagić (za prijatelje Džeki) povukao se sa estrade početkom 80-ih, i to na vrhuncu svoje karijere. Posle teških bičeva sudbine, nekoliko saobraćajki, nekoliko moždanih udara i bajpasova, živeo je od lepih pesama i lepih uspomena. I kad je jedva govorio, lako je pevao. Preminuo je 21. marta 2021. godine u Beogradu.

(Goran Milošević)