"4 godine sam živela sa strahom da ću je zateći na podu..." Bolne reči Zorannah o mami, sa 25 je ostala sama

- Takve stvari ne možete nikad da prebolite i ne možete nikad da se oporavite - rekla je jednom prilikom

Influenserka Zorana Jovanović Zorannah ostala je bez roditelja, što joj je bio najteži životni udarac jer je ostala sama.

Preporučujemo

Njena mama preminula je u maju 2015. što je blogerka saopštila na Instagramu, pa je naišla na brojne osude jer je takvu vest - podelila na društvenim mrežama.

Ona je malo nakon toga objavila određenu vrstu otvorenog pisma u kojem je odgovorila na sve kritike i loše reakcije.

- Hvala puno svima na divnim rečima ovih proteklih par dana. Smrt moje majke nije došla iznenada, dugo je bila bolesna a stanje se izuzetno pogoršalo poslednjih par meseci. U poslednjih mesec dana sam znala šta se sprema i nekako se pripremila na to, iako na takve stvari nikada ne možeš da se pripremiš - napisala je.

- Nažalost, već sam jednom prošla kroz to i znam šta ne smem da uradim. Ne znam koliko vas zna kako je moj blog nastao, ali, da skratim priču, trebalo mi je nešto da se dignem nakon tatine smrti. Pala sam u krevet iz kog nisam izašla par meseci, i to je poslednja stvar koju sada sebi smem da dozvolim - tim pre što sam ostala sama i nemam više nikoga da me gura i drzi mi leđa. Tako da, koliko god nekome to suludo zvučalo, ja moram da radim. Dala sam sebi ovih par dana, ali, iskreno, najteže tek dolazi i ja to znam - istakla je tada.

- Blog ce biti "apdejtovan" u petak. Instagram će biti mesto gde vi nikada nećete moci da vidite da sam tužna, jer to nije mesto za tugu. Ja ću svoju bol da držim u svoja četiri zida a ovo je mesto za posao i za lepe trenutke. Ako me vidite da se smejem na slici, ne znači da sam srećna, već da samo imam dobar dan ili dobar trenutak. Video ću snimiti takodje u najbržem mogućem roku. Jedino vlogova neće biti dok ne budem spremna da delim svoj dan sa vama ponovo. Moram da se vratim u rutinu, jer ako ponovo dozvolim sebi da padnem na način na koji sam pala pre pet godina, teško cu se dići ponovo. Crninu, takođe, neću nositi. Nemam potrebu, kao što je nisam imala ni tada, i to ne znači da mi je manje teško. Ne želim nešto da radim samo zato što to neko očekuje. Svako se sa gubitkom nekog bliskog nosi na svoj način, i ako se ne slažete sa ovim, molim vas da ne komentarišete to. Ja svoju majku volim najviše na celom svetu, kao što je svako od vas voli i niko nema prava da mi kaže kako bi trebalo da se ponašam u ovim trenucima. Dakle, krećemo da radimo od sutra kao što je i bilo do sada, jer je to ono što je moja mama želela više od ičega - poručila je 2015. godine.

Kasnije je o maminoj borbi javno govorila.

- Moja majka je umrla od karcinoma i to je bolest koja ne pogađa samo tu bolesnu osobu nego celu porodicu. To je jako strašno. Meni se povraća kada pomislim, ali bukvalno. Ja sam bila jako mlada kada sam proživljavala sve to, imala sam 21 godinu kada je ona dobila dijagnozu, a 25 kada je umrla - istakla je.

- Te četiri godine ne znam kako bih objasnila. Ja sam godinama ulazila u stan sa mentalnom spremnošću da ću je zateći na podu kada otvorim vrata, jer je to situacija koja može da se dogodi, tako se nešto slično i desilo. Četiri godine imate strah kada vam se neko ne javi na telefon... Živite sa takvim strahom i nemate pojma šta će da se dogodi i šta je sledeći dan, sve se dogodi preko noći. Meni je jako teško da govorim o ovome. Takve stvari ne možete nikad da prebolite i ne možete nikad da se oporavite - ispričala je Zorannah.

(Telegraf.rs)