Teya Dora izbacila spot za "Ramondu": Svi pričaju o snažnoj poruci sa početka videa

M. K.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Pevačica je objavila spot za svoju ramondu

Printskrin:Youtube/Teya Dora

Mlada umetnica Teodora Pavlovska, javnosti poznatija kao Teya Dora, takmičila se sinoć, 29. februara, na drugoj polufinalnoj večeri "Pesme za Evroviziju", numerom "Ramonda", koja nosi skrivenu i jaku poruku.

Teya Dora važi za jednu od favorita, a mnogi su njenu pesmu jako brzo zavoleli. Ona je sada sve njene fanove iznenadila, kada je objavila "Ramondu", na muzičkoj platformi "Jutjub".

Pre dva sata je "oživela" pesmu i u ovom trenutku broji 12.744 pregleda.

"Citiram: "Najviši domen patriotizma jeste kada jedan od najlepših nacionalnih simbola iskoristiš kao metaforu za sve unutrašnje bitke koje vodiš sam sa sobom.", " Nadam se da će narod u Srbiji shvatiti da je ona odlican predstavnik za Eurosong", "Epski,moćno, tužno, svetlo, čarobno, ovo je jedna od najlepših i najsnažnijih srpskih pesama, Teodora, carica si!", "Ja sam oduševljen. Ovo je umetnost, ovo je odmerenost, ovo je emocija, ovo je rodoljublje, ovo je patriotizam. Ne mogu da verujem da neki ljudi to još uvek nisu prepoznali. Ovo mora da ode na Evroviziju i biće ogroman gubitak i propuštena prilika za Srbiju ako se to ne desi", "I bez nacionalne nošnje se može predstavljati zemlja i poslati snažna poruka. Nemoguće je opisati koliko talenata se krije u ovoj devojci", "Ok Balkan zvanično ima svetsku zvezdu!", bili su samo neki od komentara.

Na samom početku spota stoji sledeći natpis na engleskom jeziku:

- Svetlo sija u tami i tama ne može nikad da ga ugasi.

Potom vidimo Teya Doru koja leži na steni, koja je slična onoj koju je imala na sceni "Pesme za Evrpoviziju" i prati je svetlo, koje je vodi do planine. Na samom kraju spota vidimo cvet koji oživljava.

Natalijina ramonda, cvet feniks, koja se nosi na reveru uoči i na Dan primirja koji se obeležava 11. novembra, predstavlja simbol stradanja i pobede srpskog naroda.

Ramonda je postala simbol srpskog stradanja u Velikom ratu, kada je Srbija izgubila 1,24 miliona ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine, kao cvet feniks, budući da može da oživi i kada se potpuno osuši.

(Telegraf.rs)