EKSKLUZIVNO Olja prvi put o cifri koju Srbija plaća za učestvovanje na Evroviziji i optužbama o nameštanju

Olja je prokomentarisala i ovogodišnju PZE, i numeru "Orlovo gnezdo" koju izvodi Breskvica, a koja je "okarakterisana" kao "genocidna" nuemra od strane pojedinaca

Istaknuta autorka i novinarka Olivera Kovačević slovi za jednu od najuticajnijih i najmoćnijih žena na medijskom nebu u Srbiji. Kako ističe za Telegraf, veruje da je moguće realizovati svoje potencijale ako ste snažno motivisani i imate viziju.

Karakter je njena prva linija odbrane te ne iznenađuje da se do sada nikada nije upecala "u klopku" uprkos tome da su joj je mnogo puta mnogi postavljali.

U ekskluzivnom razgovoru za Petcast supervizorka i urednica Pesme Za Evroviziju otkriva koliko je politika umešala prste u najveće muzičko takmičenje, kako se Srbija kotira u Evropi kada je Evrovizija u pitanju, ali i detalje vezane za samo glasanje.

Na samom početku razgovora popularna Olja nam je otkrila kako vidi televiziju za nekoliko godina i koliko joj je blisko pisano novinarstvo.

- To je sve pitanje afiniteta. Ja sam počela u pisanim medijima, u NIN-u pre svega i to kao studentkinja, kao anketarka, kao tim Ljube Stojića kojeg stanom spominjem. Ja volim da spominjem ljude koji su meni bili autoriteti. U toj redakciji NIN-a kad su sedeli Tijanić i svi ostali, ja mi nismo smeli da progovorimo. I onda sam, sticajem okolnosti, savetima, otišla na televiziju i započela taj svoj televizijski život. I televizija je u stvari moj izbor. Primetila sam da me u stvari mrzi da pišem. Obično kada je neki pisani sadržaj, kod mene su to pripreme: skuvaj kafu, napravi i onda to traje. Što bi ljudi uradili za 15 minuta, ja radim 2,5 sata. Tako da, mnogo mi lakše ide televizijsko izražavanje. Na primer, ja za emisije, nikada nisam pisala pitanja. Jer ja čitam, čitam, vadim teze, vadim teze, sklapam. I onda te papire kad bacim na gomilu, ja ne znam šta tu piše više. Na kraju iz toga kao gledam šta je, kako je. Uvek mi je najvažniji početak. Znači, hajde da krenemo.

• Da li televizija danas "trpi" sve?

- Pa trpi, danas. I nije pravilo da televizija trpi sve. Pored toga, što treba da informiše, kako nam piše - da informiše, da zabavi, da edukuje na neki način. Televizija nije škola, ne uči se preko televizije, ali televizija treba da odražava ono najbolje čemu teži naše društvo. Dakle, način na koji razgovaramo, na koji vodimo dijalog, način na koji saopštavamo neke dobre ili loše stvari, dozu do koje se radujemo. Znači, nije pristojno nekada radovati se previše nekom uspehu, je li? Ili možete da povredite neku drugu stranu. Dakle, to su ti vrednostni temelji na kojima bi trebalo da stoje sve naše televizije. Danas ne stoje. Danas televizija stvarno trpi sve. Ali stvarno ne bi trebalo da trpi sve. I nama kao građanima bi trebalo da taj izbor bude: "Izvinite, ja stvarno ovo ne mogu da slušam, ovo je ispod nivoa komunikacije. Ja ne želim u mojoj kući ovako da se razgovara". Ali zašto je taj ljudski poriv da želi da proviri iza tuđe zavese, prozora, da vidi šta se dešava? To je prirodni ljudski instink. Mi zato jesmo ljudi koji težimo obrazovanju, usavršavanju i postavljanju društva, da ono što ne bi voleo tebi da se desi, tvojoj deci da se desi, ti bi to onda voleo da sprečiš i da zaštitiš, u stvari sa tim društvenim normama koje televizija treba da bude ispostava.

• Pojavom društvenih mreža, odnosno razvojem interneta, stiče se utisak da je televizija najviše istrpela. Kako danas zaintrigirati publiku kad se vest prvo pojavi na društvenim mrežama, pa onda na televiziji?

- Menja se vreme. I nekad su ljudi čekali radio da čuju vest. Danas je radio neki pobočni medij. Televizija će to biti u našoj zemlji već za koju godinu. Ona danas još uvek u srpskom društvu je prvi medij informisanja, zato što imaju naviku, zato što se starije generacije nisu prebacile na ovo što danas rade naše mlade generacije, ali to će za pet, šest godina otići u tom pravcu. Društvene mreže, evo sve ovo na čemu su danas YouTube, Instagram, sutra i Tik Tok ili je već i danas Tik Tok. Tako da ko se ne prilagodi, neće funkcionisati u ovom svetu.

• Šta je onda budućnost televizije?

- Pa budućnost televizije je da odumire. Da mora da se prilagođava, da izlazi na drugi način među gledaoce. Televizija će nekada biti samo lepo sećanje. Ja mislim da će to biti možda i brže nego što mi očekujemo. Mi smo razmišljanja da će biti za jedno 20-30 godina. Neće. Ja mislim da su u pitanju godine, a ne decenije.

• Vaša pojava izaziva strahopoštovanje. Da li ste strogi kao nadređeni?

- Ja volim da radim sa ljudima tako da budu srećni. Da mi kao tim budemo srećni, zadovoljni kako radimo i šta postižemo. I da tu ima milion prepirki, svađa, neslaganja, a da je sve u tom duhu da to što radimo bude što bolje. Ja sam takvu atmosferu diktirala i volela i ljudi sa kojima ja radim ili na određenim projektima, upravo na taj način smo povezani. Ko ne razume to šta mi sve radimo, jer nama nije samo u opisu radnog mesta ti si urednik, to ćeš da kontrolišeš. Mi tu sve odradimo i okrečimo i očistimo i sve što treba usput. Tako da sam od nekih ljudi koji su sa strane gledali slušala tako neke smešne primedbe kao to nema smisla da čupamo travu. Mislim, kao čupamo travu. Pa mi smo voleli da čistimo stepenište, sedeli smo u kešerima, čistili stepenište da bi bilo sve uređeno za proslavu dana televizije. Zato što na taj način to doživljavamo. I nije to pitanje pozicije ili šta je sramota raditi.

• Vi ste čak i informativni program približili zabavi te ne iznenađuje što ste iz informative prešli u zabavu. Koliko je to bio hrabar korak za vas?

- Pa ja sam se oduvek bavila televizijom. Sinoć sam sedela u društvu gde mi kaže jedan prijatelj: "Ja sam najviše voleo tvoje emisije na televiziji Politika jer ti si prva uvela da se priča o nekim ozbiljnim stvarima, da pričaju različiti ljudi. I pevačica, i političar, i sportista sede u studiju i pričaju na neke važne društvene teme". I recimo on me na to podseća. A mnogo ljudi koji su danas novinari, kada me sretnu kažu da su oni svi bili u mojoj publici jer ja sam uvek gajila tu, zainteresovanu publiku. Znači da dođu studenti, da dođu organizacije, da dođu navijači, da dođu aktivisti na temu koja ih zanima. I da vrlo često među njima rasprava bude zanimljivija nego među sagovornicima. I to je taj duh te emisije bio. Infotejment je nešto što sam ja želela da radim, jer sve što je meni dosadno, pretpostavljam da je dosadno i vama kao gledaocima. Zbog toga sam želela da ljudima približim, to jeste na trendu ovoga što se danas dešava, Instagram, TikTok, idemo dalje, samo što oni skraćuju, vest je jako kratka, malo sekundi traje, a ja sam željela u stvari da preko nekih ljudi koji su im atraktivni, pored neke velike zvezde muzičke, jedan profesor koji nije nikome atraktivan, a znam da je zanimljiv, da pored njega ja provučem tog profesora da ljudi čuju i kažu kako je zanimljivo i lepo pričao taj čovek. E to je ono što sam ja želala da radim, da približim ljude stavove, da otvorim tu debatu, da ljudi u tome učestvuju, da kada gleda moja tetka kod kuće i kada sluša nekoga ko to govori, ona kaže: "Da, vidiš, i ja tako mislim", ali ona nije umela da to definiše i da artikuliše tu svoju misao kao što je neko drugi to uradio za nju. E tome služe mediji, tome služi televizija, da vam prevede na jezik koji vi razumete i da vam kaže vidite ovo je ovako, ovo je ovako, pa sad odlučite vi.

• Koliku moć televizija danas ima?

- Kod nas još uvek je televizija najmoćniji medij i još uvek radimo na njoj i trudimo se naravno da to bude platforma sa koje će ljudi da dobiju i informaciju ali i da dobiju nešto više od onoga što misle da mogu, da dobiju platformu na kojoj mogu da iskažu svoje talente i ono za šta su oni sposobni. Pretpostavljam da misliš sada zašto ja u zabavnom programu se bavim Pesmom Za Evroviziju...

• Brojke i gledanost govore koliko ste uspešni u vođenju projekta Pesma Za Evroviziju. Taj festival najgledaniji je u čitavom regionu. Kako uspevate to?

- Mi smo pokušavali u početku, kada sam ja postala glavni i odgovorni urednik zabavnog programa, da šaljemo ljude na Evroviziju tako što smo pozivali. Pa, sećate se, Sanja Vučić je bila predstavnica, Tijana Bogićević, i to je nekako neinspirativno. Sada vi da se bavite koji pevač hoće da peva, ko će da napiše tu pesmu, zašto ste baš izabrali tu pesmu, zašto baš tog pevača... Ljudi treba da razumeju da RTS ima pravo da izabere svog predstavnika kako hoće. Sećate se one jedne godine kada se ustvari u Sava centru raspala Srbija i Crna Gora a Beovizija je bila mesto gde se to desilo, zato što je žiri Srbije glasao na jedan način, a žiri Crne Gore isključivo za Crnogorce je glasao? Pa, sećate se, Flamingosi su tada bili favoriti, te godine. Ta atmosfera je nagoveštavala da je kraj te zajedničke zemlje i te godine je direktor RTS jer je RTS bio taj ko je član Evrovizije, odnosno i EBU odlučio sam da niko neće predstavljati Srbiju i Crnu Goru i tada nismo ni imali predstavnika u Atini. To je taj jedan put, a toliko godina smo bili u izolaciji. Od 92. godine naša zemlja, kako god se zvala SRJ, SCG. nije bila, to je 12 godina. A Marija je bila prvi predstavnik za Srbiju. Tako da, Jugoslavija je imala Rivu koja je pobedila u Novom Sadu, ako se ja sećam, na Jugoviziji, a Srbija je imala "Molitvu". Pesma Lane moje je,  2011. je proglašena, da ne citiram od strane kojih organizacija, kao za najlepša pesma do tada. Dobila je i nagradu Mark Bezecon kao i Konstraktina.To su sve lepe stvari koje nam se dešavaju, ne može to svake godine. Ni ovi koji su favoriti, Šveđani koji imaju najviše pobjeda ili Irci, pa ne može da se desi svake godine.

- Pa Italijani toliko godina svojom voljom nisu nastupali, pa su imali i ovakve i onakve pehove, ali onda desi se u nekom trenutku, neki trend se uhvati i onda to mora da da rezultat. Mi smo odlučili da vratimo takmičenje, to je bila Beovizija. Srbija i Crna Gora su imale Beoviziju i Monteviziju. I to su bili kao privatni festivali, pa onda ide Evropesma, Evropjesma, pa se onda tu bira jedan predstavnik, pa žiri i tako dalje i taj naziv je ostao kao Beovizija nešto što je bilo simbol tog festivala. Mi smo do korone radili Beoviziju. E, posle korone smo želeli da iskoračimo, jer to je ipak bio privatni festival, to su kupovali jedan, drugi, u čije ruke je sve to prelazilo i mi smo odlučili bez te pomoći da radimo, Pesma Za Euroviziju je neki prirodan naziv i želeli smo da okrenemo, da to ne bude onaj klasičan festival lepih nota melodija, nego da tu bude jedan modern festival koji će da prati moderne trendove, koji će da uhvati te mlade ljude sa tim novim muzičkim izrazom, da njima da priliku. Mislim da smo uspeli u tome, da smo uspeli. Prošle godine kada se Luka Blek pojavio, to je za njih bilo kao otkud ovo da dođe iz Srbije, meni je bilo drago da je tako i da je takva kompozicija, taj nastup predstavljao našu zemlju, da ne mora iz Srbije da ide uvek nešto što je balada ili je neki etno, tako da ja mislim da je to rezultat festivala koji evo sada držimo.

• Mnogi ne znaju zašto ste promenili naziv iz Beovizije u Pesmu Za Euroviziju?

- Zato što je Beovizija bio naziv, znači još iz onog vremena kada je Megaton firma organizovala taj festival u dogovoru sa RTS ili sa Crnom Gorom. I oni su bili vlasnici tog naziva Beovizija. Onda smo mi sa njima kada smo rešili da obnovimo festival, bilo nam je nekako prirodno, ajte Beovizija, oni će sa nama da rade, oni su radili binu, ono što RTS nema i taj naziv Beovizija da ostane. E onda se njihova vlasnička struktura menjala. I onda kada smo shvatili da ćemo imati probleme, pa ja mislim da se ti sećaš da su oni pravili svoj festival Beovizije, ali je to njihovo. Može da naprave sto Beovizija festivala, ali predstavnik na pesmu Eurovizije ide sa RTS, zbog toga što je RTS član Evrovizije, odnosno EBU-a, i samo javni servisi, osim ako ne bi sad RTS rekao Hepiju "evo izvolite vi ćete da uradite za nas to takmičenje", što naravno RTS neće uraditi. I onda smo mi imali te godine i problema, pa znaš da su to razni natpisi, svi protiv mene...

• Braneći svoj integritet, morali ste čak i da se nađete na sudu.

- Ja sam podnela 12 tužbi protiv tih ljudi koji su tako javno, bezočno govorili kako sam ja nameštala pobede. Ali više neznaju kome da kažu da sam namestila, te Sari Jo, te Bajagi i te na kraju pobedi neko treći. Pa kako sam nameštala ovome, pa onome?! Tako da, na sudu se nisu pojavila ta gospodina. Ja sam dobila već osam, još četiri su u postupku, nisu se pojavili, po godinu dana ne mogu da im uruče poziv, nekima od njih. A tako su se hvalili na tim televizijama, kako jedva čekaju da iznesu oni sve dokaze što imaju, sve to što je skandalozno i katastrofalno. Što uopšte vi dozvoljavate nekome da tako ide i da blati? Kao kad bih ja sada došla kod tebe i sada da govorim, "ti znaš kakav je onaj lopov"? Pa ja očekujem da me prekineš i da kažeš "molim Vas nemojte to da govorite, ja to ne mogu da proverim, a ne želim da iz moje emisije ide optužba na taj način, osim ako Vi ne pokažete nešto, pa ok, ako vas tuže, izvolite". Oni su pokušali da diskredituju festival.

- Ovo što sam ja do sada dobila te presude jeste u korist nas da mi taj posao radimo čestito, jer to je važno. Znate kada vi imate 230 prijavljenih, od kojih su tu neka deca koje prvi put se prijavlju, pa onda neki naš istaknuti umetnici, oni su se prijavili zato što imaju poverenje u nas. Da to što su oni tu nije paravan za nekoga, da nije sada odlučio da ga pitaju, a ko će ove godine da pobedi? Otkud ja znam ko će da pobedi. Ja čak ne želim ništa da prognoziram. Ja se čak uzdržavam od toga da mi se bilo šta sviđa, ja sam u tom što bi rekli klinci fazonu da mi se sve sviđa. Zbog toga što ne smem ni na koji način da nekog favorizujem, jer nije fer. Ja sam ove godine supervizor festivala zajedno sa Urošem Markovićem koji je naš šef delegacije na pesmi Eurovizije i vodiće ove godine delegaciju u Malme, Tamara Rakić je jedna divna mlada devojka koja je muzički urednik. I to je to. Reditelji? Imamo Milicu Mikić, rediteljku velike scene, Adu Lazić i Vesnu Šulkić, našu Vesnu koja je i u viewing roomu, koji rade taj deo posla. I svako zna šta se radi. Regularnost? Je li važna regularnost? Pa naravno da je važna. Pa je važna regularnost? I sada, pošto ste vidjeli u Sloveniji ovo što je bilo. Ja sam razumela da je šefica njihove delegacije sedela i u žiriju stranaca i u onom selekcionom žiriju i da nisu objavili uopšte tu listu kako se glasalo nego samo ko je pobednik. Ja sam razumela da je to tako izgledalo. I sad mi u našoj proceduri koju godinama izgrađujemo, usavršavamo, pratimo veliku Euroviziju, zbog toga imamo žiri, zbog toga imamo SMS, pola-pola. Izjednačeno SMS prevagne, ali tako je. I sad tu imate tačno, ti znaš koliko puta se desi da ima isti broj poena pa kao šta ćemo sad, pa onda gledaju koliko ima dvanestice od žirija. Pa onda gledaju koliko desetki ima. Nekoliko puta se na pesmi Eurovizije desilo to, upravo da su pobedili, zahvaljujući koliko su puta deset poena dobili od članova žirija. Zato što ti mehanizmi, da nešto bude kako treba, smo preuzeli od Eurovizije. I na taj način i mi bodujemo. Ove godine smo razmišljali da SMS pretvorimo u procente. Međutim, u pravilniku našem piše 50%, 50%. Kada u procente prevedeš, ne može da bude 50. Jer 21,39, to je koliko? 21,4. Znači uvek će nedostajati ili biti viška taj 0,01. Što znači da u pravilniku trebamo da napišemo oko 50% da bi to bilo. A to bi onda izazivalo sumnje oko nepravilnosti. SMS svih mreža broj Comtrade koji ima licencu za to. Nama Comtrade pošalje izveštaj ko je koliko dobio. Notar koji sedi u RTS, notarka, udari pečat na to. I to ćete da vidite posle na sajtu RTS. Dakle, tu niko nema šta da priđe. I sad vi mene pitate ko je, koliko je. Da li je neko kupio kartice i glasao njegova stvar? Kupite kartice, glasajte to. To se ne proverava. Mislim, nije problem, je l'?

• Da li je bilo govora da se ove godine promeni to bodovanje?

- Ne, samo saopštavanje. Pa to je upravo ovo što sam ti govorila. Kao na Euroviziji, jer oni na kraju SMS-ove prevode u bodove. Pa mi smo hteli u bodove da prevodimo, ali to se ide preko procenata ili preko Dontovog sistema. Ali imamo u pravljeniku 50-50%. Pa sada ne bude da fali 1% nekome.

• Evrovizija je nakon prošlogodišnjeg takmičenja trpela pritiske da promeni način bodovanja. Da li ste dobili informaciju hoće li biti promena u glasanju ove godine?

- Ne. Promenjeno je na Evroviziji što je samo SMS u polufinalima. Žiri je u finalu. To je jedina promena, ali ona je na snazi već nekoliko godina. Ništa drugo nismo dobili od informacija da će se menjati. Ja ne znam šta bi se menjalo.

• Koliko kandiata se prijavi na konkurs za Pesmu Za Evroviziju i po kojim kriterijumima se biraju učesnici festivala?

- Na konkurs je stiglo 250 pesama. Ove godine je ta brojka dostigla rekord. Nekada smo dobijali 90. Da ti dobiješ 250 kompozicija koje je neko snimio, radio, napisao tekst, otpevao i tako dalje. To je mnogo. Od tih 250, 230 je bilo regularno. To je ono, prijave nisu bile u redu i to.

• I ko su ljudi koji odlučuju o tome ko će da ide na festival?

- Mi objavljujemo konkurs. Svi znaju kako na sajtu RTS-a da pošalju tu pesmu i te pesme stižu. Stiže tu i praznih fajlova i svega. I onda kad je to zatvoreno, kad smo rekli kraj je, u ponoć je kraj, onda pristupaju operateri da se očiste prazni fajlovi i pošalju nam te pesme koje su stigle. Izvolite, ove pesme su stigle. Urednik festivala, mi imamo naše interne instrukcije. Znači, u konkursu vam sve to piše. Tamo piše da će selekciona komisija, u zagradi tamo stoji muzički urednici. Mi nemamo muzičkog urednika na RTS-u kao zvanje, ali mi smo to stavili kao okvir, znači ljudi koji se bave muzikom da odlučuju, da ne odlučuju sada, ne znam, ljudi koji se bave naukom. I onda formiramo selekcionu komisiju. Urednici festivala ovlaste, recimo u ovom slučaju Tamara Rakić je bila koordinatorka, i ona šalje pozive svim ljudima koji se bave muzikom kod nas. Dakle, u Radio Beogradu, u PGPU, u našim tematskim kanalima, u muzičkoj redakciji RTS-a, urednici festivala moraju da budu u selekcionoj komisiji. Onda, na primer, našim članovima delegacije, ljudima u PR-u koji idu uvek u delegaciji, na sajtu ljudima, novinarima koji se bave Pesmom Za Euroviziju, nego što poznaju mnogo bolje i temeljnije nego što poznaju neki muzički urednik koji se bavi narodnom muzikom, na primer. I onda, ta selekciona komisija ima između 20 i 30 članova, jer nemamo mi više ljudi koji se time bave. 21 je glasao ove godine. Znači, mi nemamo tri člana da biraju. 21 čovek, osoba, su dobili glasačke listiće, sve numere tih, 230 i koliko numera, i to se sluša. Sa pauzama se sluša, gleda i ocenjuje. Od 0 do 10 u našem internom pravilniku piše od 0 do 10 ocenite kompoziciju i vodite računa da su nama potrebne kompozicije za festival. Znači, vi ne glasate za pobednika, nego koje kompozicije treba da uđu na naš festival. I svi popune svoje glasačke listiće, potpišu, i onda kada to završi se koordinatorka sabere sve glasove, svaka pesma i napravi se ranglista. I sad je onda pitanje gde mi podvučemo tu crtu. Jer ako je nas 21, koliko je to po jedna, 10, najviše 210. Što znači polovina je 105, znači podvucimo na 105, neka to bude okvir, jer mi ne možemo da stavimo 50 pesama na festival. Mi imamo festival koji traje 3 dana, znači imamo 2 polufinala. Nemoguće je sada 30 pesama u jednom, 30 u drugom da se peva, jednostavno, tehnološki, tehnički je nemoguće. I to je uvek, oko 30 je taj broj na svim festivalima, na Evroviziji neka bude 40 i nešto, pa znači znamo po 20 u jednom polufinalu, pa nikada se završi. Tako da smo mi podvukli tu crtu, tačno ispod 105, to je bilo 28 kompozicija i to je odlično. Jedne godine smo imali 36, zato što smo imali njih četvero, koji su imali isti broja poena. I sad kako ćeš sada da presudiš da im brojimo desetke sve. Ne, mi smo povećali i rekli smo u redu ove godine i onda je reditelj jedne godine rekao: "Ljudi nemojte, molim vas, više 36, to je 18 nastupa po polufinalu, mi to fizički ne možemo da uradimo, da obradimo i tako dalje. I onda mi objavimo tu rang listu, ko je prošao, to potpišemo svi taj zapisnik, mi glavna odgovorna urednica imamo taj zapisnik. Ko god želi da proveri zašto nije prošao na festival, on može dođe. Izvolite glasačke listiće, pogledajte kako su glasali, pogledajte koliko su imali poena. Ovo su članovi te komisije. Hvala, doviđenje, prijatno. To služi da imamo pokriće pisano na koji način smo mi izabrali to. Da nije neko sada rekao kao ovaj mi se sviđa, ovaj mi se sviđa. Jer nekome se sviđa ovaj, nekome ne sviđa onaj. Sad njih 20, bira ovog, ovaj bira ovog. Nemamo drugi način da izaberemo.

• Zanima me koliko se gleda veličina imena i prezimena osobe koja je poslala pesmu? Da li se uzima u obzir popularnost osobe koja je poslala pesmu?

- Da li bi ti uzela u obzir kada bi glasala? Tebi je drago kada se na festivalu pojavi neko poznato ime. Ali mi smo imali prošle godine prijave nekoliko velikih pevača narodne muzike. Pa nisu prošli. Bez obzira što su velika imena. Nisu zato što su te pesme bile loše i neadekvatne za festival. Što znači da nije samo važno to što si ti zvezda u Srbiji, a poslao si neku pesmu koja je neki narodnjak koji potpuno ne priliči tom festivalu i pitaš se zašto si uopšte poslao tu pesmu na ovaj festival. Kada znaš šta je poenta. Ali je lepo kada se afirmisani pevači prijave na festival. Kako je teško nekome ko je zvezda da se takmiči. Nekad neće ljudi koji su popularni, veliki da se takmiče. Kako će sad on da izgubi tu od nekoga koji je klinac neki ili nešto. Međutim, to se promenilo sa našim festivalom zbog toga što su mnogi od njih shvatili da je to dobra platforma za plasiranje novog hita. Neki od njih su iskoristili i to, napravili evropske turneje. Prošle godine je jedan mladić koji je bio peto šesto mesto napravio evropsku turneju kao niko. Zahvaljujući tom festivalu. Tako da, mnogo benefita ima od te pozornice. Što je nama drago da ljudi tu puste svoj hit koji stvarno zaživi. Koliko pesama je zaživelo sa pozornice a koje nisu pobedile. I "Muškarčina", i "Origami", i ne znam koliko hitova koji se vrte na radio stanicama i to je dobro za te ljude. Pa ja se sećam, evo sad ću vam ispričati nešto, tada su među pesmama koje smo imali, jedna od pesama bila "Demons" od Luke Blacka. I sad, Luka je želeo da on peva tu pesmu, međutim on nije ni blizu mogao da tu pesmu otpeva kao Sanja Vučić.

- I sad, pošto je to uvek bilo nešto u zadnjem momentu, ali onda smo njega zamolili da on tu pesmu da Sanji Vučić, da on nastupi kao autor. I on je tada odbio jer je to njegova pesma. I skoro sam ga pitala dobro Luka, jel se sećaš kada si ti odbio da daš pesmu, da ideš kao kompozitorom? I on mi kaže :"Ja sam tada imao 20 godina i uopšte nisam znao gde se nalazim i šta radim. Nisam bio svestan šta je to. Da nije mala stvar ići kao kompozitor na pesmu Eurovizije". Tako da, mnoge takve situacije smo prošli na tom putu da dođemo do festivala.

• Da li ste možda neke ponude od tih velikih imena sa javne scene da, recimo, žele da predstavljaju Srbiju, ali ne žele da se takmiče? I da li imamo toliko veliko ime da biste ga poslali bez takmičenja na Euroviziju?

- Mi smo već sve te ljude imali u opticaju, što bi se reklo. Marija Šerifović je, naravno, pobednica. Željko Joksimović se toliko puta pokazao ustvari, ali ti ljudi su se tog hleba najeli. Evo, Lorin je drugi put izašla i pobedila drugi put. E, hoćete li drugi put pobediti? To je stvarno... kakav ukus ti ostaje u ustima posle? Ja to razumem. Vi se sećate da smo, da je RTS svojevremeno birao predstavnika tako što je Goran Bregović radio tri pesme pa se izabere jedna. Porodica Kovač radi tri pesme pa se izabere jedana. Grajić radi tri pesme pa se izabere jedna. Znači svi ti veliki autori su već uključivani. I sada nema više mehanizma. Koga biste vi pozvali? Zdravka Čolić da vas predstavlja? Mislim uvek može Zdravko Čolić. Zdravko Čolić je 74. sa Abom bio i rekao "u redu je". Koga biste?

• Postoje neki izvođači koji u svojim intervjuima otvoreno govore kako ne žele da se takmiče ali bi nas predstavljali.

- Kako da ih pošaljemo? Mi ih zovemo i kažemo ja bez tebe ne mogu da živim? (smeh) I onda pitaju što ste nju poslali, a onda me ti zoveš na intervju i pitaš: "Zašto ste baš nju poslali, a zašto niste poslali ovu". I šta ja sa tebi da odgovorim, htela je žena da ide. Mi smo nama olakšali sa festivalom. Molim vas ljudi dođite svi, i sve te velike zvezde neka dođu. Pevajte, sve ćemo vas lepo tretirati. Ti ljudi na festivalu, ja mislim da si ti primetila koliko je njima dobro. Svi nešto pričaju o nekom RTS restoranu, ja ih ništa ne razumem. Mi stalno izbegavamo, taj naš restoran, jedemo kad moramo. A oni su tako oduševljeni, njima je ta atmosfera super, druže se. Počinju probe, tonske probe, pa onda kad kreću želje i pozdravi. Ja imam tu sreću da mene niko ne zove i to je ono što je garant stabilnosti i sigurnosti na festivalu. I onda tako kad imaju neke ideje, sulude pa me zove reditelj i kaže ovaj traži ovo ono i sad ja samo govorim, ni slučajno. Neću sad da govorim šta je u pitanju, stvarno, ni slučajno. Pa onda ovaj hoće da visi, pa onda četiri službe kod nas, RTS-ove, moraju da se daju pečati, vatrogasci. Kod nas postoje procedure za sve, šta ako padne, ako ovaj ne izdrži, ko je odgovoran, šta je. Mislim, takav je sistem.

- Mi smo navikli da u tom sistemu, što bi se reklo, plivamo, a da ne plivamo u mestu. Jer jednostavno tako mora. Jednostavno, sutra svako ima pravo da postavi, a šta je ovo ovako, a šta je ovo onako, jel? I onda, evo, došli smo do toga da sada su svi dobili iste uslove. Mi svima dajemo na raspolaganje naš fondus garderobe. Ako nemate šta da obučete, deco, izvolite u fondus. Ali mi ne plaćamo to nikome. Grafike? Ako ne možete vi, mi ćemo da to uradimo za vas, sve u redu. Ali ako hoćete ove vatre, varnice, sve to, vi platite. Zato što, kada bismo mi sada platili jednom učesniku vatre, varnice, sve što on hoće, a drugom ne, znači mi bi na ovoga potrošili, ne znam, dve hiljade evra, a na ovog ništa. To nije fer.

• Prošle godine se na društvenim mrežama pojavio cenovnik koji je mnoge zbunio.

- Jeste, to dajemo svake godine. Ali ne da je RTS cenovnik. Nego, mi ćemo svakom takmičaru uraditi nastup. On može da dođe i kaže "ljudi, ja ne znam šta ću". Izvolite. Pošaljemo ga u fondus, izvolite, kostimograf će ti izabrati garderobu. Naši će ljudi da ti urade, osmisle nastup, scenu, rasvetu i tako dalje. Vizuale... Vizuale na ledovima, mnogima to mi radimo. Izvoli, je l' ti se sviđa nastup? To je to. Ako se tebi ne sviđa, ti napravi bolji. Jer, naši ljudi su ipak profesionalci. Mi angažujemo ono što je najbolje što ima u Srbiji. Znači, binu Sky Music radi, a bina ove godine izgleda fenomenalno. I, ogromna je, sva je u ledovima. Imamo prvi put ove godine, tzv. zakrivljene ledove u green roomu. Filming nam daje te ledove, imamo neku saradnju, jer budžet nam je tri godine isti. A, koliko je sve poskupilo? A, istim budžetom raspolažemo i sad smo ono kao da uštedimo na kostimu. Idi traži sa Eurovizije u Srbiji iz 2008. imali nešto za plesače. Sreća, taj naš fundus ima svašta. Opet, morate da iskoračite, morate biti moderni. Jer, ove godine smo i napravili Meta planetu.

- Mislili smo šta ćemo ove godine, kako da to bude dobro, hteli smo nešto u vezi sa veštačkom inteligencijom, ali nemamo šta veštačko. Pokušali smo hologramom da kolegu iz Švedske donesemo u studio ali on ne može, on je tada negde na terenu, nema uslove u Švedskoj. Švedska je domaćin i Jovan Radomir je bio naš voditelj kada smo radili Beoviziju. Pošto smo hologram imali kada smo radili Katar, već smo ga koristili. Tim raspolažemo, lasere imamo, zahvaljujući naravno Sky-u, nemamo mi kao kuća. Ali smo sve to obezbedili. Ako je Q-pilot veštačka inteligencija, Q-pilot je kao video mikseta koja reže sve kadrove, pa ti kada dođeš kao takmičarka, pogledaš svoj nastup, kažeš, e, ja hoću ovo, hoću ovo, hoću ovo, onda mi tebi ispunimo tu želju i kažemo, ok, je li to to? To kao što se mi sa njima na velikoj Euroviziji lomimo ruku, kada imamo nastup i sad bi mi u krupnom kadru da se vidi kako lepa Nevena Božović, a oni stave binu. Zato što su oni tu binu skupo platili, kao i mi ovu, i mi hoćemo da se vidi bina i nama je važnija bina, a ona hoće da pokaže kako plesačica se izvija lepo i onda ti moraš da napraviš tu takvu kompoziciju, da svi budu srećni, da gledaoci vide šta smo mi tu sve uložili, da ne budu tu dva krupna kadra neke lepe žene, je li tako? Tako da sve smo to pratili i ta naša planeta koju smo stavili, trebalo je da bude ta poruka da sačuvamo mesto na kojem živimo, da sačuvamo tu zemlju, to je ono pitanje zaštite životne sredine, da ta veštačka inteligencija bude u funkciji toj, a ne da nas uništi kao ljudska bića. Meta planeta, tako je mi zovemo, kao metafizika, to je kao neka druga planeta, u ovom slučaju to je ta muzička planeta, to je taj svet Eurovizije gde je zaista jedan poseban svet koji toliko godina opstaje i širi se, pa i ovaj naš festival je ta naša mala muzička planeta koja je pozornica za različite ljude, za različite muzičke trendove da se osećaju dobro tu i da su uvaženi, da je to neki mali svet, u moru loših vesti, ratova. Ti znaš da će ove godine biti naravno tema Izraela. Tako da Meta planeta je naš neki logo, zaštiti znak, Pesme Za Euroviziju.

• Kako se privode kraju radovi na restauraciji Sava centra tako publika sve glasnije izražava želju da bi volela da gleda Pesmu Za Evroviziju u tom objektu. Da li je to izvodljivo?

- Mi smo počeli Beoviziju u Sava centru, pa je bio poluprazan. Pa smo delili karte da ljudi dođu, pa nisu došli. Od kad radimo u studiju imamo bolje uslove za nastupe. Mi dve nedelje probamo. Znači dve nedelje sada, do festivala, naši učesnici će imati priliku da probaju i ton, i video, i nastupe, i kroz kamere. Ne verujem da možemo da imamo finansijska sredstva, da možemo da platimo Sava centar 20 dana. Mi kada smo radili koncert na Tašmajdenu, za 60 godina televizije, shvatite ovo okvirno da se niko ne uhvati tačno ali 20.000 evra nas je koštao jedan dan. Da zakupite prostor. Ili tri dana. 20.000 evra. Znači vi sada trebate da imate proizvoljno govorimo samo za zakup za oko 10 dana 200.000 evra. A nama, ajde neka bude 10 dana. Znači, pre toga vi morate da postavite scenu. Nama je postavljanje ove scene koja je ogromna trajalo 7 dana. Jer vi to morate da napravite tako da je to bezbedno, sigurno. Stotine ljudi je nameštalo našu scenu u studiu sedam dana, da bi mi mogli sada da uđemo u te probe. Znači nama bukvalno mesec dana je zauzet studio. Znači mi smo od petog februara do drugog marta u tom studiju. To je mesec dana. Čega mi mesec dana možemo da platimo u Srbiji, da bismo imali mesec dana? Zato što, molim vas, vodite računa, niko ništa ne daje džaba. Nema džaba arene, nema kao to je Javni servis. To ljudi koji su vlasnici, bez obzira da li je vlasnik grad Beograd ili neko drugi, to košta. I kirija košta, što bih rekao Bukovski. To bi zaista onda mnogo koštalo. Šta se desilo sa Hrvatskoj? Oni su pravili Doru u Opatiji. Jedno veče u Opatiji. I onda svi idu u Opatiju, sedam dana, festival i tako dalje. I nama kada su tražili podatke koliko košta šta sve, onda smo im dali, naš festival je u treću godinu, 240 hiljada. Dora je koštala oko 650 hiljada jedno veče. 650 hiljada evra. Jedno veče. A mi imamo tri večeri, imamo preko 10 sati programa. Mislim, to se računa koliko sat programa tako komplikovanog može da košta i sve. Mislim, to ne postoji, sat takvog programa za 20 hiljada evra. To je mnogo skuplje. Ja mislim da je Evrovizija u Beogradu bila nešto oko 8 miliona evra. Danas Evrovizije koštaju desetine miliona evra, da se organizuju velike Evrovizije.

"Plaćamo učestvovanje na Evroviziji"

• Da li bismo se mi onda hvatali za glavu kada bismo pobedili?

- To je ono što je pokojni  Tijanić uvek govorio dok je bio direktor - "Idi i nemoj da pobediš", zato što ta organizacija, tada u Beogradu, pa to su krediti. To nema niko sad, kao, daće vama nešto država, daće vam ovaj... To se zadužujete, to su pare koje ne možete da vratite. Nema tih reklama kojima možete da vratite te pare. Inače, mi plaćamo Evroviziji to što učestvujemo. Mi dajemo tu participaciju, to je sad ne znam 60 ili 70 hiljada evra, nemojte me držati za reč. Ali tu je otprilike, u odnosu na veličinu zemlje. Nemci daju više, ne znam, ovi daju više, ali mi spadamo u tu kategoriju zemalja gde imamo manje stanovnika, gledalaca, pa eto mi smo otprilike oko 70 hiljada. Ali vi vidite da zemlje naše u regionu, komšije, ni Makedonija, ni Bosna, ni Crna Gora, ne učestvuju već koliko, pa zbog toga što to košta. Zato što to košta i mi smo u tom budžetu kojim imamo sa tom pretplatom koje evo već sto godina je ista, ja isto plaćam pretplatu, nemojte da me pitate. Ali nama je žao što ne učestvuje Crna Gora i Bosna jer to su naši glasači, to su naši ljudi. Ti ljudi bi za nas glasali.

• Demantovali su nas prošle godine Slovenci. Dobili smo nulu od Slovenije. Ispalo je da ipak n isu naši glasači.

- Pa dobro nisu, pa nisu uvek šta da radimo, ali mi smo dali Slovencima 12 poena. To je ona priča kao političko-komšijsko glasanje sve. Pa da to važi, svake godine bi isti pobedili. To je postojalo tzv. skandinavsko glasanje. Pa onda postoje ono rusko-ukrajinsko, bivše zemlje Sovjetskog saveza. Pa onda postoje ovo balkansko naše, a postoje i ovo rumunsko-bugarsko, sve nešto postoji. Pa onda Englezi su posebna priča za sebe. Tako da tu su u stvari načini da se nešto razume. A u stvari kada je neka pesma dobra, onda to nema veze. Mislim, ta švedska bez obzira. Kada je Ukrajina nastupala sa Stefanijom, kada je počeo rat u Ukrajini, onda znate da su svi govorili, e, Ukrajina će ove godine da pobedi zbog rata itd. To su politički razlozi, to su političke stvari.

Ali desilo se to?

• - I? Kako su politički oni pobedili?

Toliko baš glasova da dobije jedna Ukrajina, više u odnosu na drugoplasiranog, nije bio slučaj ranijeih godina.

- Tako je. Ja sam sociolog po obrazovanju. Dakle, vi sada kada kažete, to se politički zna ko će. Kako se to politički zna? Kako se to politički znalo da će Srbija da pobedi, zato što je šta? Postala samostalna, pošto nije pobedila Crna Gora?

• Govorilo se da je Marija Šerifović navodno pobedila zato što je te godine Kosovo proglasilo takozvanu nezavisnost.

- Pa nije. Ona je 2008. pobedila. Mi nismo nikada dali Kosovo, Kosovo je proglasilo nezavisnost, ali posle pesme za Evroviziju. I sad ja tebe dalje pitam, kako je to sad mehanizam, mi smo dali, ovi su proglasili nezavisnost Kosova i sad šta? Pa, onda ovi Italijani kažu, e super što su proglasili. Koji Italijani kažu? Žiri italijanski? Ko kaže? Građani Italije?

• Ako možete da mi razjasnite zašto je Rusija isključena iz takmičenja, a Izrael nije?

- Rusija je izvršila agresiju na Ukrajinu i Evropska Unija, zemlje Evropske Unije su uvele sankcije Rusiji. Sankcije podrazumevaju različite nivoe, blokade te zemlje, od ekonomskih, ovih, kulturnih, pa Rusija za olimpijske igre, je l'? Tako je. Znači ne idete pod svojom zastavom. To znači sankcije. Mi znamo šta su sankcije. Naša zemlja bila pod sankcijama. Naši sportisti nisu mogli da idu na takmičenja. Mi nismo mogli da idemo na pesmu za Euroviziju. Je l' tako bilo? Kad je Srbija ili Savezna Republika Jugoslavija bila pod sankcijama. Mi smo bili pod sankcijama i tu Ujedinih nacija. I to je cena koju plaćate za to što radi vaša zemlja, političko rukovodstvo, šta god je. Da ne ulazimo sada u taj nivo priče, možemo o tome da pričamo. Znači, Rusija je pod sankcijama Evropske unije. EBU su Javni servisi EU i nas zemalja koje smo na evropskom tlu, nismo članovi Evropske unije. Mi ne učestvujemo u bordu EBU-a Srbija. Mi imamo naše predstavnike koji idu na sastanke sa UBU-om, dogovore i tako dalje. Postoji nešto što je bord koji se bira, kao što se bira recimo Evropska komisija. I oni donose odluke šta i kako će se, u kojoj će se zemlji održati. Ukrajina ne može u Kijevu, biće drugoplasirani, ok, biće Liverpool i tako dalje. Izrael je takođe zemlja koja učestvuje na pesmi za Euroviziju. To smo stalno se pitali kako oni kao Evropa učestvuju na pesmi Eurovizije, ali to je stara priča. Izrael nije pod sankcijama ni u Ujedinjenih nacija, ni drugim, zato što agresija koju sada vidimo Izraela u Gazi prethodila je Hamasova, otmica terorističkih napada na Izrael.

- I sada, do koje mere je ta vojna intervencija Izraela u Gazi prešla crvenu liniju, a sada sledi zločin nad civilima, pogotovo sada u Rafi, šta će biti, neće biti, to je sada jedna linija u kojoj ne odlučujemo mi kao muzički festival ili EBU kao muzičari sveta. Mi smo čuli da su švedski muzičari zatražili da se Izraelu daje nula poena. Oni lobiraju za to. Zato što oni smatraju da nije moralno, da treba Izrael kazniti zato što vrši zločine nad civilima itd. Drugi se ne slažu sa tim. Island je donio odluku da njihov pevač odluči hoće li učestvovati ili neće kada izaberu svog predstavnika. Mi koji smo bili pod sankcijama i pod ovim i pod onim, mi u tome ne učestvujemo. Kada je Ukrajina pobedila, to kada kažeš mnogo dobila je glasova, žiri Srbije Ukrajini nije dao ni jedan poen. Ne zato što smo mi sa RTS sve im nešto rekli. To su ljudi svojim imenom i prezimenom. Oni glasaju na glasačkom listiću, potpišu se. Ali je publika, građani Srbije su dali 7 ili 8 poena Ukrajini. Šta je nateralo naše građane da pošalju SMS za Ukrajinu, ako mi više volimo Rusiju. Ako u tom ratu, kao naš narod je više na strani Rusije ili nije već kako god to tumači naša stvarnost, tvrdili. Šta je nateralo naše građane da sednu i da ukucaju SMS za ukrajinsku pesmu i da od srpskih gledalaca Eurovizije dobije, pogrešiću, 7 ili 8 poena. Zato što vi ne možete da isključite sentiment kod običnog čoveka. Neki ljudi u Italiji ili u Francuskoj gledaju tu Ukrajinu, oni osjećaju sa tim narodom, misle da su nepravedno napadnuti i sve. I on sam po nekom emocionalnom svom kodu glasa za tu Ukrajinu, zato što želi da joj da podršku. Da to bude neki signal tom narodu Ukrajini, kao evo mi vam dajemo, naš glas vas podržava.

• Ali to nema nikakve veze sa pesmom?

- Znam da nema, ali tako ljudi glasaju koji nisu stručnjaci. Ja sam vam upravo rekla da žiri Srbije nije dao ni jedan poen Ukrajini. Meni je bilo malo krivo pravo da vam kažem, ali ne utičem na to kako žiri glasa. Ali su građani, znači to sa čim se neko vodi kada glasa. Kako će oni glasati na pesmi za Euroviziju? Da li im se sviđa ovaj, da li ovaj, da li onaj? Da li je to sve muzički tačno, ispravno i racionalno? Pa nije. Zašto voliš nekog pevača? Zato što ti je lepa i zgodna. Ovo voliš zato što super peva, ali pesme su malo... Zašto? Kako se mi opredeljujemo ko je zvezda? Šta se mora da ima? Da li svi građani, naš kada mi kažemo, e sad kreće sms, on sada ili glasa zato što mu je ovaj drug, zato što mu je ovaj super, zato što je ovaj iz Vojvodine, zato što je ovaj iz Niša, kako glasaju? Tako glasaju? Samo ću ja da objasnim mojoj mami što je ova lepo obučena i ona glasa za nju. To su milion malih racionalnih i iracionalnih razloga dovede da se pojavi nešto što je dobilo najviše glasova. Kontakta 44.000 sms-ova jedne godine. Onda kad je pobedila. Da, rekord. 20.000. Prošle godine je pobedio Luka Blek koji nije dobio najviše, nije od žirija, nije od publike. Od žirija je dobila Nadja, a od publike je dobio Princ. A on je bio na drugom mestu od žirija i od publike, a Nadja malo dobila od publike, a Princ dobio malo od žirija. I onda to je taj miks. Mi nismo našli bolju formulu. Jer žiri treba da bude taj koji je kompetentan, ko da razume kompoziciju, strukturu, kako je to urađeno, kakav je aranžman, vokal, kako je otpevano, ja? Time se bavi žiri, a čime se bavi mi građani? Pa ko nam se sviđa? Ova pesma mi je strava, ova mi je lepa, kao lutka za njegu glasamo, ovaj mi je zgodan. Tako glasamo, ali opet ima nešto što se većini dopadne najviše, opet ima ono, neko dobije najveći broj sms-ova. I onda mi pravimo taj zlatni presek između struke i lajka.

• Dosta se polemiše o pesmi "Gnezdo orlovo" Anđele Ignjatović Breskvice nakon što su pojedinci zatražili njenu diskvalifikaciju zbog toga što su shvatili da je pesma "genocidna". Da li ima elemenata za diskvalifikaciju?

- Naša urednička selekciona komisija je glasala kako je glasala i svi tekstovi su svima bili predočeni. U tekstovima koji su na PZE ove godine ničeg nema spornog. Mi smo ranije godine imali tako neku ružnu reč, pa sad mi upozorimo da nije baš ta reč adekvatna, nešto se nama ne sviđa, naša lektorka kaže to je legitimna reč u srpskom jeziku, ali mi kažemo da, ali samo da znate da možete da se nađete u problemu pred žirijem ili nekim, oni će reći to, pa sad vi kako hoćete, ispravite, oni uglavnom isprave. Kad je psovka neka ili nešto, mislim, to ne podržavamo. Tekstovi, to, tekst "Gnezdo orlovo", potpuno normalan tekst u koji može svako da učita šta hoće. Kao što može u tekstu bilo koje od drugih pesama da učita šta hoće. Možda ovaj manje ili više zbog melodije pa ih asocira na ovaj melos ili onaj. Da li su Srbi, da li su Albanci, ko protiv koga ratuje, ko se diže, kud oluje idu i tako dalje. To je sve stvar ličnog učitavanja i doživljaja. U toj pesmi nema ni jedna reč koja je sporna, uvredljiva, o drugom narodu govori. Čak kada je Džamala pobedila ona je bila eksplicitnija u tekstu. Tatari, '45-a, proterani, Stalin. I ona je o tome govorila, da ona o tome peva. Dakle, to je bila jedna politička tema. Kada kažemo politička tema, pa nije politika nešto, politika je sve oko nas. Naš život, ceo, je politika. Ljudi imaju tako te predrasude, kao ja neću ništa politički. Dušo moja, te cipele koje si kupila, sve ti je to politički. Zato što, politika je način na koji mi organizujemo da živimo. To nije neka delatnost sa Boga ili sa Hilandara. Ne, nego to je način na koji mi organizujemo naš život.

• Dakle, pričamo hipotetički, da naglasim. Ukoliko bi Anđela Ignjatović Breskvica sutra pobedila na Pesmi Za Evroviziju, ne postoji nijedan razlog zašto bi njena pesma bila diskvalifikovana?

-Ne, ni jedna pesma sa PZE, bez obzira da li je Anđela, da li je ova druga ili treća, što se teksta tiče, sve je regularno, može svaka da pobedi, nećemo imati nikakvih problema. Tekstovi tih pesama su potpuno, potpuno kako treba. A to što je hajp sada, jedni protiv drugih, obračuni, ovi, oni, to je sve tu koju mi živimo. Ona nije za to odgovorna.

• Da li će Pesma za Evroviziju ove godine imati specijalne goste? Pitam iz razloga što smo postali ozbiljan festival koji budnim okom prate evrovizijski fanovi širom Evrope.

- Dve stvari još govore u prilog tome. Prošle godine smo mi proglašeni u prva tri festivala. Melodi festival je bio prvi i ne znam koji drugi. Izuzev Sanrema koji je nešto drugo u odnosu na takmičarski festival Za Pesmu Eurovizije. Ove godine nas prenosi zvaničan YouTube kanal. Ide naš stream na Eurovision TV. Znači direktna Eurovizija prenosi naše finalno veče. Želeli smo da stavimo komentatora na engleskom jeziku. Ne znamo da li ćemo to sve stići da i to uradimo. Melodi festival je pozvao RTS šefa naše delegacije Uroša Markovića da žiri RTS-a glasa za izbor švedske pesme na Melodi festivalu. Mi ćemo biti u tom žiriju. Dve stvari su došle kao potvrda toga da to što mi u Srbiji radimo da je dobro da se to ljudima dopada. Ne samo to kako komentarišu razni komentatori. Ja to ustanem ujutro i onda ih pustim i slušam šta ovaj kako oh my god i to slično je. Meni je to uvek super. Mada ja to više gledam kada šaljemo našeg predstavnika. Više tada obraćam pažnju. Ali sad vidim i za PZE, ima komentara, svega, pa razumeju, pa ne razumeju, pa onda mi smo stavili, naravno uvek imamo prevod na engleski, ali nemamo za PZE, imamo za pobednika kad pobedi, sve imamo na španskom, engleskom, sve. Sad ćemo morati za festival domaći da stavljamo prevod na engleskom, da bismo mogli da razumeju ljudi, pošto mi smo se proširili. Evo sad ću reći ko neće biti gost, a pozvali smo ga. Pozvali smo Karju iz Finske i hteli smo da on ove godine bude naš gost. Međutim, on je imao turneju već dogovorenu i nije mogao da se uklopi jer on nam je bio nekako zvezda prošle godine. Meni se jako dopala njegova pesma, njegov nastup. Ja znam da su ga naše kolege stalno snimale da mene pozdravi jer su govorili, e, te Olivera, tebe voli, onda on stalno mi šalje neke pozdrave Olivera, šalje mi poljupce i sl. Što mi je bilo jako simpatično. I mislim, bilo bi lepo da je on tu, ali to nismo uspeli da dogovorimo, tako da ćemo se posvetiti drugačijim sadržajima. Ove godine je 20 godina pesme "Lane moje", lepo bi bilo da se Željko Joksimović pojavi na festivalu. Imaćemo tu sada različite programe za taj revijalni deo. Mislim da će biti zanimljivo i atraktivno obe večeri. Vi znate da mi ispoštujemo ujek pobednika Pesme Za Euroviziju, našeg predstavnika, tako da ćemo i to imati ove godine. Mislim, spakovali smo sve što smo mogli, dosta smo posla uradili. One razglednice su gotove. Ljudi ne razumeju kad mi kažemo razglednice. To je onaj intro 40 sekundi pre nego što je izvedena scena. E sad ljudi koji su u sali, oni vide šta se dešava za tih 40 sekundi. Njih desetorica iznose jedan klavir sa scene, desetorica unose drugu scenografiju, postavljaju to sve i da se to sve bude gotovo za tzv. brze promene za 40 sekundi. Mi smo hteli ove godine da ne dozvolimo takmičarima da oni izaberu svoj broj u finalu. Ali to stoji u pravilniku. Mi postajemo robovi tih svojih pravilnika pa to moramo da menjamo. Zašto? Zato što nama se desi da izvuku tri numere jedan za drugim. Prvo, drugo, treće. Ova ima klavir, ova ima ormar stakleni, ova ima sve. I sad u ta tri nastupa vi to sve morate da unesete, iznesete, unesete, iznesete. Jer mi inače kada postavljamo festival, mi gledamo u odnosu na to šta su njihove želje i pozdravi, šta će imati, ova će da ima, ne znam, ovoliko na sceni, ova će da ima. Svima je upravo šest ljudi. Ali scenografiju koju mogu da stavie, mogu da stave šta hoće. I sad je tema to treba izneti. Koliko je to teško, koliko ljudi treba, u 40 sekundi da se desi ta promena. Ali smo došli do toga da će sami izabrati svoj broj u finalu, da ne kažu da sad smo ovome stavili broj jedan, a ovome smo stavili, zašto stavili ovom četrnaest? Za polufinale moramo tako da uradimo, jer nemamo koga da, sad mi zovemo da izvlače, kao je Eurovizija. Ona napravi raspored za polufinale kako odgovara, a finale će sami izabrati pod kojim rednim brojem nastupa i da ih slučajno nešto ne bi oštetili. Da neko je nezadovoljan brojem 13, a ovaj je nezadovoljan poslednjim, ovaj je prvim i tako dalje. Znači o svih tih detalja treba da mislite da bi ljudi rekli, e, ok, to je tako.

• Recite mi koliko smo mi sada podigli lestvicu, budući da poslenjih 10 godina samo jednom nismo bili u finalu? Prošle godine je bilo jako teško, svi znaju sa kakvom tragedijom se naša zemlja susrela i da nikom nije bilo do pesme.

- Da, mi smo zajedno, kada imamo predstavnika, to je naše. To je sve onda naše, to je kao što navijamo za fudbalsku reprezentaciju za koju mi nismo glasali. Nemojte zaboraviti, mi ne glasamo ko će igrati u fudbalskoj reprezentaciji Srbije, je li tako? Tako je. Ali glasamo ko će da predstavlja na pesmi Eurovizije. Što znači, još je više naše, je li tako? Elem, baš smo imali nesreću. Nama se Ribnikar desio trećeg maja. Mi smo bili u Liverpoolu. Mi smo poslali pesmu koja je potpuno drugačija. Koja je moderna, mračna, iskrena. Kao da smo slutili. Mislim, mi slutili. Poslali su građani oni su za to glasali i žiri. Elem, i onda u tim uslovima, to su potpuno odsečena krila tom mladiću koji je tako drag i talentovan i sve. I on nije imao načina tamo da se bori iskaže. Oni su sa crnim florom išli. Užas. Ne zaboravi da smo mi na RTS3 prenosili Evroviziju. Mi nismo na prvom programu prenosili, mi smo finale pustili zato što nemamo kud. Moramo da emitujemo, imamo ugovor. Nama je tragedija u kući. Mi smo na pesmi Eurovizije, neki ljudi koji su se trudili oko toga. Mi ne možemo da odustanemo zato što bi morali da platimo toliko para. Ajde, novac. Ali mi smo našli način kako da se pojavimo, a da to bude dostojanstveno i da kažemo u kakvoj se situaciji nalazi naša zemlja.

• Je li vam je laknulo kada ste videli da smo ušli u to finale?

- A jeste... Pošto ja nikada ne idem na Evroviziju, ja inače ne idem ni na kakva putovanja RTS-ova, onda to najčešće kod mene ili u kancelariji ili kod kuće se skupi svo to društvo ljudi koji rade, ne rade i onda gledamo. I najgore je bilo kada je Konstrakta poslednja pročitala. Da li se sećate? Nju su poslednju pročitali, to je ono bilo za infarkt. A Luku su mislim, predposlednjeg. Tako da je bilo nešto lakše. Znači, nama je ono kada čujemo da je Srbija u finalu... Za Luku je bilo neizvesno zato što sve je bilo u daunu. Sve je bilo nekako loše...

• Konstraktino peto mesto smo svi doživeli kao pobedu.

- Kako da nije, mislim peto mesto to  nam je treći najbolji rezultat Srbije. Mi kao zemlja, ove veličine, sa ovim finansijama, resursima i sve, mi se tu kao guramo nešto. Dobro, podržite nas. Mali, ali smo tu. Ove godine smo sa Slovenijom i sa Hrvatskom u tom polufinalu, to može da nam bude dobro, glasaće, građani. Mi uvek računamo i na Sloveniju i na Hrvatsku kada su građani u pitanju. Pa eto, naš žiri je dao Slovencima 12 pa Hrvatima i dao ne znam koliko da li osam ili tako nešto. Što njihov je izbor bio, zaista. To mora da se zna da, to kada neko dođe u žiri da glasa, nema ko šta da mu kaže. Zato što evo, vi i ja, sada da idemo da sednemo nekde i da nam priđe neko i kaže glasajte za toga, šta biste vi uradili? Ja bih rekla hvala, hvala vam najbolje, doviđenje, prijatno, dobiti bih nekoga ko će da vam glasa kako vi mislite. Jel? Zašto ste mene zvali da ja sada izaberem od ovih novinara pet, a vi ćete mi reći koga ja treba da izaberem? Kako to mislite? Pa mislim, mene ste zvali zato što verujete u moj sud i to vam je potrebno. Ako vam nije potrebno, postavite bilo koga, recite za koga da glasam. Pa vidite i sami ko je žiri, to su ipak ljudi, mi imamo proceduru kako obiramo žiri.

• Na osnovu čega se bira žiri i zašto se kriju njihova imena do poslednjeg momenta?

- Pa zato što su neki ljudi zaista se ponašali potpuno nedostojanstveno. Vi ne možete zamisliti koje ljude su zvali da pitaju ko su članovi žirija. Mislim, ja to neću da izgovorim. Zvali su i direktora i ne znam koga sve nisu zvali da pitaju ko su članovi žirija.

• To znate samo vi, je l' tako?

- Ja, ja koja sam zadužena za to i obaveštenje generalnom direktoru. Ove godine u pravilniku stoji to opet može da bude glavni odgovor nevodnih zabavnog programa, znači može Sandra Perović, ili da delegira na nekog od nas da se bavimo žirijem. I to zna dvoje ljudi. Generalni direktor to aminuje.

• Da li dobije pritiske?

- Ja nikad. Ali znam da su zvali sto ljudi okolo da pitaju, urednike, oni stvarno ne znaju. I to oni kažu nama je olakšanje da ne znamo. Nemojte ništa da znamo, ne želimo niko da zna... Mislim, uglavnom nema tih poziva nego kad su tako neki, da ne kažem kakvi slučajevi u pitanju, kao ti neki menadžeri koji su tako samouvereni prebitni. Oni žele pošteno, ali da znaju ko je u žiriju. Da bi pokušali da korumpiraju, ili posle da prete. I tako, sto mehanizama tu postoje. E mi želimo da poštenimo te ljude i oni su nam zahvalni na tome, jer nije lako. U tom muzičkom svetu nas često odbiju neki ljudi koji kažu: "Znate, ne možemo da ucenjujemo, sutra nam prigovaraju kolege". Sećate se jedne godine Goca Tržan ne znam kom je dala sedam povijena, ovaj se naljutio smrtno, neće s njom da priča. Ona kaže: "Pa čoveče, pa shvati tvoja pesma nije bila za to". Ne možeš ti sad to da objasniš, jer oni ljudi zajedno rade. Mislim, to sad je jako nezgodno. Vrlo često ljudi su u tom smislu kao, jaoj nemojte da nas zovete u žiri, jaoj nemojte pa kako javno nemojte ko će da bude taj stručni žiri da kaže ko je tu, šta je. E to treba da budu i tekstopisci, i muzičari, i urednici koji prate. OGAE, mi svake godine u polufinale zovemo predstavnika OGAE Srbija. Oni to prate više nego bilo ko u Srbiji. Oni znaju broj cipela svakog učesnika na Evroviziji. Znači, imaju taj ukus, imaju taj osećaj za pesmu, uvek u polufinalu imamo jednog člana iz OGAE. Sa RTS-a mi nemamo u žirijima, ponekad stavimo u polufinalni žiri nekog od urednika sa RTS-a. I to koji nije bio u selekcionoj komisiji, jer ne može iz u selekcionoj komisiji. Znači, imamo pravilnike.

• U kakvim smo odnosima sa EBU? Kako oni gledaju sada na nas?

- Pa dobrim. Znači, što se tiče nas, što se tiče pesme za Euroviziju, mi se tu vrlo lepo kotiramo. I kada idu na sastanke, šefovi delegacija, presa i tako dalje, sve je kako treba. Ali na festivalu, ja mislim da ti to bolje znaš, ti si tamo bila, kada se neko pojavi, odmah vidiš ko je zvezda, ko tu razgrće sve pred sobom, kako se ponašaju prema ovome, kako ga gledaju, kako je Francansko Gabani bio zvezda, podjednom nestao kao zvezda, kako se nije snašao u toj ulozi, pa umesto da pobedi svojoj četvrto, peto mesto, a bio favorit, ili tako? Kako izgleda Lorina, kako izgleda Karja, kada se sve pojavljuju, ko je tu ozbiljniji. Mislim, to se vidi, to što bi rekao Đorđe Balašević "To ili nemaš, ili imaš da te s vrata spazi primaš". Tako ti na Euroviziji pojavi se neko i počisti sve ispred tebe.

• Kakvo je Vaše mišljenjeo Konstraktinom povratku na PZE?

- Odlično, mi smo presrećni. Nama je sve dobro. To je potvrda da neko ko je na festivalu osvojio peto mesto, nama kaže: "Ljudi, ovaj vaš festival je super i ja od ovoga mogu da imam umetničku korist, materijalnu korist, medijsku korist i hvala vam doći ću ponovno". Jel to to? Ma ne ono da bio si predsednik i kažeš nikad više neću da dođem na taj festivala. Da mi imamo toliko tih mladih ljudi koji se vraćaju.

• Naša muzička scena i nije toliko velika da bismo sada mogli da biramo.

- Ja neću o tome to da govorim, mene svaki put kritiku kada kažem da mi ničega nemamo dovoljno u Srbiji. Da smo mi ipak mala zemlja. Da ne možemo mi sada da imamo 70 miliona genijalaca. Mislim, to jednostavno ide prema broju stanovnika procenat. Ne možemo mi sada da imamo, mi možemo da imamo najviše harmonikaša, zato što to u našoj zemlji je naša tradicija. A ne možemo mi sada da imamo ne znam koliko virtuoza na violini ili ne znam pijanista svetskog glasa. To su retke pojave u svakom društvu, ne u našem. I onda kada vi imate neku platformu da mi sada se tu pojave neki ljudi o kojima se sutra priča. Ne znam, prošle godine Šaj, Gipsy, to su neki momci koji su došli tu nešto zasenili, ljudi ih zavoleli. Kde su ti ljudi, hoće da ih čuju, jel tako? Princ od Vranja ili kako se već svi ti mladi ljudi... Zejna je poslala dobru pesmu. Nama nije važno što je ona bila na festivalu pa mora da bude opet. Ta njena pesma je dobra, atraktivna. Zorija opet je poslala neku isto pesmu, onako otpevano.

• Šta bi za vas bio uspeh ove godine na pesmi Evrovizije i na Pesmi za Evroviziju?

- Mi želimo da naša pesma, sa našeg takmičenja, bude gledan, da te kritike budu dobre, da nas primete u Evropi, da kažu: 'Ova Srbija, bre, ozbiljna zemlja, vidite kako se tu ozbiljno radi.' To želimo. Želimo da naš predstavnik, naravno, uvek uđe u finale, to je prvo, a posle sve iznad 10 je odlično, iznad 5 PAŠĆEMO u nesvest. Ono da pobedimo, nemojte nam toliko, ali videćemo. Znači, ovo je sada prvi korak, da to završimo, da lepo ugostimo sve njih, da oni odu pozitivno sa tog festivala. Voditelji. Ove godine imamo Slavena Došla umesto Milana Marića, i raduje se tome. On i Dragana Kosjerina i u green roomu, naravno, Kristina Radenković, Stefan Popović, oni su tu u majstoriji. Australija. Australija, da to je zanimljivo da su se one dogovorile. Da, valjda Angelina ispravi Kristinu, kada kažem 'Australija', a ti meni kaži 'Australija', i to je bio catch da se one dogovore, iako je posle to išlo po leđima Kristini, ali kaže nema veze, bio je dobar i catch, nije važno ko će biti žrtva, zato što svašta se oni tu nešto se dogovore, nešto ispadne spontano.

(Telegraf.rs)