"Nisi mogao da nećeš, morao si": Produkcija Granda je imala posebno pravilo, pevač sada otkrio i kakvo

Nemanja Nikolić je ispričao ono što još niko do sada nije

Pevač Nemanja Nikolić postao je poznat javnosti učešćem u muzičkom takmičenju "Zvezde Granda", 2004. godine, a došao je čak do finala.

On je ispričao do sada nepoznate detalje o ugovoru i zahtevima Grandove produkcije.

Preporučujemo

Ispričao je da je produkcija od mladih nada zahtevala odgovornost i profesionalizam, a to se, ogledalo i u tome što je od pevača traženo da maksimalno poštuju svoje obožavalace.

- Imao sam jednu sobu koja je bila puna lutaka i slika. Svako od nas je imao svoju poštu, morali smo da podižemo poklone iz pošte i da odgovaramo na pisma i šaljemo svoje autograme. To su nam čelnici Granda rekli da je obavezno. Morali smo da se slikamo sa gostima posle nastupa, to je bilo pod obavezno. Nije bilo ono da pobegneš ili da nećeš, morao si. Sve je bilo drugačije, prošlo je 20 godina, ali drugačije je i u svetu i ovde. Ljudi su bili drugačiji -  počeo je pevač, pa nastavio:

- U finalu se našlo nas šestoro, trebao je pobednik da dobije auto i album, a ostali ništa. Međutim Saša Popović već pre finala odluči da svi pobeđujemo i svi dobijemo albume. Posle smo dobili turneju, danas smo ovde, sutra smo Las Vegas, pa Florida. Pevali smo u jednom specijalnom objektu u Čikagu. Ima jedna anegdota, došli mi tamo, a Žika Jakšić kaže "Kad bi ovi znali iz kakvog smo mi potoka došli". Pre nas je tu pevala Selin Dion, a pre nje Prins.

Nemanja je otkrio da oni tada nisu bili svesni svoje popularnosti:

- Mislim da nismo, tek sada razmišljam gde sam sve bio i pevao. Ne postoji mesto, grad, gde nismo bili. Trebalo je da idemo u Rusiju, ali nismo, u Kinu nema potrebe da idemo, ali smo obišli sve ostalo.

Nikolić se dotakao i zarada.

- Dosta smo zarađivali, ali nismo imali gde da potrošimo, non-stop smo putovali i radili. Ja sam imao maniju sa cipelama, imao sam 300 pari cipela. Sećam se nekih "Boss" dubokih patika na aerodromu u Frankfurtu, koštale su 700 franaka, a ja to veče zaradio 400, nisam imao dovoljno, to je bila 2005. godina. Pozajmim 300 franaka i kupim ih. Moj otac ih dan danas nosi u lov - rekao je Nemanja za "Novu".

(Telegraf.rs)