Trebalo je da mi bude kuma, bile smo trudne u isto vreme: Glumica Jelena Perčin o okrutnom ubistvu drugarice

J. V.
Vreme čitanja: oko 2 min.

"Bile smo zajedno trudne. To je još jedna dodatna težina te tragedije koja se dogodila", rekla je Jelena Perčin * "Svi veliki događaji u životu počinju i završavaju sa sećanjem i mislima na Ivanu"

Printskrin: Youtube/TuzlaFilmFestival

Glumica Jelena Perčin jedna je od sagovornica u trećoj epizodi dokumentarnog serijala "Dosije Jarak‘" na RTL-u koji se bavi okrutnim ubistvom Ivane Hodak, prenosi Jutarnji list

- Bile smo mlade i pune idealizma i mislile smo da svet čeka samo na nas - reči su kojima je Jelena opisala svoje prijateljstvo s pokojnom Ivanom Hodak.

Bile su najbolje prijateljice, upoznale su se u srednjoj školi, trebalo je da budu venčane kume, a u isto vreme su bile i trudne. Na dan Ivaninog ubistva, trebalo je da se nađu na kafi u centru Zagreba, ali ju je Jelena odložila jer nikako nije mogla da stigne.

Kasnije je saznala tragičnu vest - da joj je prijateljica ubijena na stepenicama zgrade gde je živela sa svojom majkom i ocem.

"Upoznale smo se u srednjoj školi. Imale smo specifično upoznavanje. Ja sam došla iz Dubrovnika i upisala sam se u zagrebačku gimnaziju, prvu Privatnu gimnaziju. Malo sam bila ‘autsajder‘ jer sam došla obrijane glave, odevena sva u crno, a Ivana je bila miljenica škole. Najzabavnija, najzgodnija. Išli smo na izlet u Rim i mene je svako u školi gledao onako, nije baš bilo milo družiti se sa mnom, a ni meni s njima, onako, bila sam baš u otporu. Ona je došla do mene i pitala me: ‘Hoćeš li da idemo zajedno po gradu po prodavnicama". A u mojoj glavi je bilo: ‘U koju istu radnju bismo nas dve mogle da uđemo?‘, prisetila se Jelena njihovog upoznavanja, a prenosi RTL.

Nakon toga su postale nerazdvojne. Išle su zajedno na brojna putovanja, bile su podrška jedna drugoj u svim situacijama.

Jelena se u "Dosijeu Jarak" prisetila i kobnog dana.

"Bio je jako lep jesenji dan. Trebalo je to jutro da pijemo kafu u Umetničkom paviljonu. Imale smo dogovor jer je Ivana trebalo da bude moja venčana kuma. Zapravo je trebalo da idemo malo da gledamo časopise gde bismo tražile ideje za venčanice. Zadržala sam se i nazvala je da neću stići na kafu. Morala sam na snimanje pa smo se dogovorile da se svakako vidimo posle mog snimanja predveče. Ona se vratila u stan po neke stvari i zapravo nije nikad došla do stana...", rekla je Jelena.

Ona je bila i ta koja je držala govor na sahrani. "To mi je bilo jedno od najgorih iskustava u životu", dodala je.

"Bile smo zajedno trudne. To je još jedna dodatna težina te tragedije koja se dogodila", rekla je i dodala kako je zajedno trebalo da guraju kolica...

"Svi veliki događaji u životu počinju i završavaju sa sećanjem i mislima na Ivanu. Kad sam rodila, čim sam mogla da izađem s bebom napolje, prvo sam otišla na groblje. Išla sam prvo to da podelim s Ivanom. Mislim da je zajedno trebalo da guramo kolica. Tada me najviše preklopila tuga...", zaključila je.

(Telegraf.rs)