Brutalna ispovest JK: Ja sam platila Ćandinu sahranu. Skupo me je koštalo to što sam htela da se osvetim Dušku

- Bili smo malo više od pola godine zajedno, ali sećam se da sam pozajmila pare za obe sahrane, ja i moja Divna, i Ivanu i Zoranu. Odjednom se shvatilo da nije bio nikakav opasan momak i da tu nije bilo nikakvih para, čak ni za sahranu - rekla je Jelena o pokojnom Ćandi

Jelena Karleuša je u iskrenoj ispovesti priznala je da je sa nekadašnjim fudbalerom Duškom Tošićem u braku samo na papiru, te da je ona ta koja njega i dalje voli, ali da ljubav nije obostrana.

- Mi smo u braku. Ja mislim da Duško mene ne voli, ali ja njega volim. Sigurna sam da me ne voli. U braku smo pro forme. Krenuli smo svojim putevima, iako živimo u istoj kući. Najviše smo zbog dece pod istim krovom. Atina i Nika zaslužuju da su pored mame i tate. Duško je otac moje dece i za njega bih dala život. Primila bih metak za njega - rekla je Jelena.

O Ognjenu Vranješu imenom i prezimenom nije htela da priča. Međutim, iz njenog brutalno iskrenog odgovora apsolutno je jasno na koga misli i šta se tačno dogodilo.

- Hajde da jednom zauvek skinemo tu stigmu. Nikad neću izgovoriti njegovo ime jer ne zaslužuje. Sve to je bila moja "onlajn greška" i skupo sam je platila. Nikada je nisam krila, čak ni od Duška. Mnogo me je koštalo nešto što nije bilo ni avanturica. Jedan namerni izlet da bih se osvetila Dušku koji se otrgao kontroli... Uhvatila sam se crnog đavola, koji je iskoristio Fejstajm gledanje, uslikao ekran i poslao svim medijima. Takvo nešto rade samo najgori bednici. Iskoristiš nečije poverenje i onda mu pretiš i ucenjuješ ga, a ucena je bila da se razvedem od Duška. Nisam želela jer je on za mene bio sprdnja i glupost. Ono što je on uradio rade samo ološ i p*čke. Kad-tad karma će vratiti... - rekla je Jelena.

- Prošla sam najgoru moru svake žene. Bez obzira na to što sam na tim fotkama sama, Duško to nije mogao da prevaziđe. Da je bilo ko drugi bio na mom mestu, to ne bi dobilo takve razmere, ali ja sam Jelena Karleuša. Mislila sam da on nije ozbiljan, ali kada se sve to desilo, shvatila sam da je on jedan osvetnik i čovek koji je spreman na sve. Ali on sada nije ni bitan. Bitno je kakvu sam ja glupost uradila. Žao mi je što sam celu porodicu provukla kroz to. Bilo me je sramota da govorim o tome. Duško je prihvatio sve to, ali nije mogao da mi oprosti ono što je bilo u medijima. U međuvremenu je prošlo pet godina, među nama su pokidane niti, naše ćerke su porasle. Ja sam Dušku, inače, oprostila sve što je radio, ali on nije tip koji prašta. Tu medijsku bruku u kojoj je predstavljen kao rogonja malo koji muškarac bi oprostio. Ja prihvatam krivicu u celosti. Da je mene Duško dovoljno voleo, kao što sam ja njega, mogao bi da prevaziđe skandal  - rekla je Jelena.

Ćerke, veruje, znaju za sve što je objavljivano u medijima, ali joj nikada ni reči nisu rekle.

- Atina i Nika su verovatno dosta toga i krišom videle, ali nikada mi nisu ni reč rekle. Mama ih je naučila da budu mudre. Uvek sam im govorila da je bitno ono što osećaju, a ne ono što drugi ljudi govore  -istakla je.

Nakon mnogo godina Jelena je govorila o ljubavi iz mladosti, Zoranu Davidoviću Ćandi. On je ubijen dok su bili u vezi, a Jelena je otkrila da je ona ta koja je platila njegovu sahranu, zbog čega se njena majka Divna zadužila kod kamataša.

- Upoznala sam tako što je bilo bombardovanje, nisam izašla iz stana sa 7. sprata kod Fontane. I, prvi put kad sam izašla sa tada najboljom drugaricom Ivanom, otišle smo da popijemo piće na splav Monca. Bila sam u tankoj majčici, smrzavala sam se pošto je bila otvorena terasa na kojoj smo sedele. Neko me je ogrnuo jaknom i, pošto sam uvek bila ku*čevita, i videla sam njega koji je rekao: "Izvini, samo pozdravi mamu, nosio sam joj...". Imao je neku pekaru i nosio je kod Divne na radio reklamu za pekaru, da se pravi radijska reklama za njegov u pekaru. "Pozdravi mamu, drži jaknu hladno je". Rekla sam da ću je pozdraviti i ostala sam iz nekog razloga ogrnuta tom zelenom jaknetinom... (smeh) Kad sam krenula dala sam mu jaknu, a on je rekao: "E, pa krećem i ja sad, mogu da vas povezem". Ja kažem: "Ajde". Mi krećemo, čujem da se svi njegovi drugari smeju, koje je ostavio, i u momentu kad dolazimo do njegovih kola ja shvatam da on nema kola koja mogu da povezu nas troje, jer ima kabriolet! (smeh) I, izgovara mojoj drugarici: "Izvini, molim te, nema mesta..." - sa osmehom se prisetila Jelena.

- Ja sa, tad imala dvadesetak godina. Ćanda ili Zoran... Tu se naduvala priča koja nije tačna, nije istinita. Zoran, kako ja njega znam, a ne kao Ćandu, je bio dečko bez dana u zatvoru, nikad uhapšen. On je bio iz Rakovice, s Miljakovca, a u tom društvu svi su bili oko čoveka koji se zvao Skole. On je defakto bio kriminalac. To vreme je bilo takvo da, ako si želeo uopšte da budeš nešto u tom društvu, morao si da budeš mangup. Zoran je bio mangup, nije on bio nikakav kriminalac. Nikada nije bio u zatvoru, nije bio ni priveden. Ćanda je bio klinac koji je imao 26 ili 27 godina kad su ga ubili, nije imao nikakvu karijeru ni važnost u tom smislu - rekla je Jelena.

- Ja sam sa Zoranom bila šest ili sedam meseci. On je meni bio dečko. Mi nismo bili u braku. Da li bi bili i dalje zajedno - vrlo verovatno, ali su ga ubili. Ja sam ga videla u komadima, bukvalno - dodala je.

- On je ubijen po povratku sa sahrane Dugog Lainovića. Ja sam htela da idem sa njim jer sam se sa njim ponosila, bila sam glavna mačka, važio je za opasnog momka, a ja ga znam kao sve samo ne opasnog. Htela sam da idem na tu sahranu, rekao mi je "ne". Kasnije sam saznala iz policijskih, operativnih saznanja, da je ekipa koja je jurila njega, Zemunski klan, iz nekog čudnog razloga čekala da ja ne budem u kolima. Znači, puno puta sam bila u kolima, gde su oni odustajali od akcije ubijanja. U tom periodu je svaki dan neko bio ubijen. Ja nisam bila svesna toga, imala sam dvadesetak godina, bila sam u punoj snazi gluposti i napaljenosti da sam najveća i najbolja, ali on je bio svestan da mu jednog po jednog prijatelja ubijaju. Taj dan me nije poveo i taj dan su ga ubili. To je bio 23. mart 2000. godine - rekla je Jelena.

- Ubijen je dečko koji je bio u kolima sa njim, njegov najbolji drug, bio je pica majstor. Toliko o opasnim kriminalcima. Pravio je pice u kiosku! - objasnila je Jelena za Informerov podkast.

- Uhvatili su ga u preticanju i pucali su iz dva kalašnjikova. Taj dečko, Ivan, je vozio. Pošto sam jedina sišla u sudsku medicinu da donesem stvari za sahranu, da se obuku, ja sam jedina uradila identifikaciju, od kompletne porodice i jednog i drugog. Ja sam rekla da moram da ga vidim još jednom. To je možda jedna od velikih mojih životnih, ne modu da kažem grešaka, ali to je slika koja će zauvek ostati. Meci od kalašnjikova su jako veliki, a samo je Zorana pogodilo preko 30. Ti meci otkidaju komade tela. Te komade tela su ljudi, patolozi, povezali crnim koncem u jednu masu, i ja sam to videla na stolu, kad sam došla. I jednog i drugog, u tom obliku - prisetila se Karleuša.

Na pitanje da li ga se seti nekad, Jelena je rekla da ga često sanja.

- Sanjam ga često... Na primer, sedim sa Duškom i sa decom i vidim ga za drugim stolom da je živ i da me gleda, i da mu je teško što me vidi, srećnu... Da se pravi da me ne prepoznaje... Tu mi je muž, deca i čovek kog su ubili u sred najveće ljubavi. I taj san se ponavlja. Imam tri sna koji se ponavljaju. Jedan je da letim, drugi je da se davim i da u momentu kad hoću da udahnem vodu, na dnu neke mračne reke, udišem tu vodu i shvatam da mogu da dišem vodu - istakla je Karleuša.

- Ja njemu nisma bila žena, čak ni ozbiljna devojka, ali se sećam da sam pozajmila pare, i ja i moja Divna, i platile obe sahrane. I Ivanu i Zoranu. Odjednom se shvatilo da nije bio nikakav opasan momak i da tu nije bilo nikakvih para, čak ni za sahranu. Kupila sam dve grobnice, jednu pored druge, jer su zajedno izgubili živote.Nisam htela da delim. Moja majka je pozajmila pare na kamatu za to i ja sam to vraćala jedno dve godine - priznala je Karleuša.

(Telegraf.rs)