"Sa Žarkom su hteli da popiju piće, a mene su oterali..." Irfan Mensur se prisetio burne noći sa Lauševićem

"Želeo sam da izgradim svoju lozu i ostavim svoj trag i zato sam ime svog oca uzeo za svoje prezime"

Proslavljeni glumac Irfan Mensur uskoro slavi 50 godina karijere, a i dalje aktivno snima i učestvuje u projektima.

Iako ga popularnost prati već decenijama, za glumčevo ime se nisu vezivale skandalozne stvari, tako da je sačuvao reputaciju šmekera, kakvim ga mnoge kolege imenuju.

Preporučujemo

Ipak, kao i mnogi velikani, nije imao lak život.

- Bila je 1992. godina, a ja sam imao pištolj u ustima. Bukvalno! Mogao sam tada da nestanem. U popularnoj kafani "Stupica", kraj jednog pozorišta, tada su se okupljali glumci, ali i pripadnici raznih krugova, pa i polusveta i kriminala. Neki primitivni ljudi, kad je sve bilo sivo, želeli su da se svi prezivamo na ić. Sa Žarkom Lauševićem su to veče hteli da popiju piće, a mene su terali zato što se zovem Irfan Mensur - počeo je svoju ispovest glumac za "Kurir".

Irfan je morao da ode iz Srbije, ali je uspeo brzo da dobije švedsko državljanstvo, koje je potom vratio.

- Jedini sam čovek koji je vratio švedski pasoš. Nisam se osećao kao politički izbeglica, želeo sam samo da se sve smiri i da se taj kukolj istrebi. Zato sam ovu ispravu vratio, pa sa jugoslovenskim pasošem otišao prvo u London, Kopenhagen, zatim u Švedsku, pa nazad u Srbiju.

U Srbiji je nastavio karijeru, ali i otpočeo emotivnu vezu, a zatim i brak sa Srnom Lango.

- Želeo sam da izgradim svoju lozu i ostavim svoj trag i zato sam ime svog oca uzeo za svoje prezime (Irfan se pre prezivao Kurić). Ostavljam tri čoveka iza sebe, Filipa, Pavla i Aleksu (Srnin sin iz prvog braka). Aleksu delim s njegovim ocem. Odgajio sam ga od njegove druge godine. On mu je tata, a ja sam mu ćale - rekao je Irfan.

Komemoraciji povodom smrti Žarka Lauševića prisustvovao je i pomenuti glumac.

- Nemoj ko da je suzu pustio, Anita, Branko, deco, ljutiće se Žarko, znam kakav je. Svi su već sve rekli i napisali, meni nije ostalo ništa, meni su ostala samo sećanja. Da bih se prisetio, ja sam napravio puškice, znate ono kad na času nešto ne znaš, ili kad hoćeš da se setiš, ili kad na snimanju ne znaš tekst, pa napraviš puškice. Ja sam napisao sve na ruci, šta će meni nedostajati? Nedostajaće miac. naši razgovori dok je on bio u Njujorku, nedostajeće mi tekstovi koje mi je slao još nedopisanih knjiga sa pitanjem 'šta misliš?'. I ja sam nekada mislio. Nedostajaće mi preporuke knjiga i koje mi je on kupovao. Nedostajaće mi ono što sam ja njemu preporučivao i knjige koje sam mu kupovao. Nedostajaće mi jedan poklon koji sam dobio od njega, neke žute čarape - prisetio se glumac.

Kako je istakao, oni su često šetali "zajedno" iako je to bilo preko telefona:

- Nedostajaće mi naše šetnje... On upali kameru na svom telefonu pa šetamo zajedno Njujorkom, na 3.700 kilometara daleko, a onda ja sutra ili prekositra upalim kameru, pa šetam njega po Beogradu, a on mi kaže: 'Lakše malo, da uživam'. Dragi moji, ode Žarko, ja ne pristajem na to, jer nije fer.

(Telegraf.rs)