Telegraf u rodnom mestu Milice Pavlović: Od renovirane kuće u Bunibrodu do muzičke škole u kojoj je sve počelo

Srdačna i nasmejana, ali i pomalo iznenađena, Milica je sačekala Stefana i ekipu našeg portala na kapiji dvorišta rodne kuće, koja je inače prva novinarska ekipa koja je ušla, makar delimično u njen dom iz detinjstva

Ekipa portala Telegraf posetila je rodno mesto mlade zvezde Milice Pavlović, Gornji Bunibrod i muzičku školu u Leskovcu u kojoj je načinila prve uspešne korake u svojoj karijeri.

Preporučujemo

Po dogovoru sa njenim najboljim prijateljem, drugom iz školske klupe i sada, šefom njenog benda, Stefanom, sreli smo se u centru Leskovca odakle je počela i naša jednodnevna mini ekskuzija mesta odakle je potekla Milica.

U parku u centru Leskovca, gde su se pre 17 godina kada su počeli da pohađaju muzičku školu Stefan i Milica nalazili skoro svaki dan, počeli smo priču sa njenim šefom benda. Kako je Stefan i sam naveo, od samog poznanstva koje datira iz škole, verovao je i bio uz Milicu.

- Ovo je grad Leskovac, Milica je ovde sa mnom započela prve muzičke korake, 2006. godine i to sada već traje punih 17 godina. Tu smo se upoznali i eto sve vreme sam sa njom od početka karijer, pa sve do danas - izjavio je Stefan za Telegraf, pa dodao:

- Znala je šta želi, oduvek je želal taj nivo, da bude zvezda, viđena, poznata... Tako se i potisivala. Kroz neko vreme smo počeli da verujemo u nju i znali smo da će uspeti. Sada sam ponosan na nju...

Nakon što smo kratko popričali sa Miličinim školskim drugom, zajedno s njim krenuli smo put Donjeg Bunibroda, njenog rodnog sela, kako bi je iznenadili i zajedno s njom posetili muzčku školu u kojoj je sve počelo, a koju nažalost zbog velikih obaveza od završetka nije uspela da poseti.

Vozeći se za Stefanom, nakon nekih 8 kilometara od Leskova i oko 15 minuta vožnje, stigli smo u taj svima poznati, legendarni Gornji Bunibrod - mesto gde je jedna od najvećih muzičkih zvezda mlađe generacije, odrastala i živela zajedno sa bakom i dekom, koji su bili njena najveća podrška i "vetar u leđa" još od te, 2011. godine.

Srdačna i nasmejana, ali i pomalo iznenađena, Milica je sačekala Stefana i ekipu našeg portala na kapiji dvorišta rodne kuće, koja je inače prva novianrska ekipa koja je ušla, makar delimično u njen dom iz detinjstva.

- Znala sam da on dolazi... Baš sam uzbuđena što idemo u srednju školu i koliko znam profesor ne zna da dolazimo.

Iako smo je zatekli i to na samom ulazu u dvorište, kod kapije, Milica nas je pustila da krajičkom oka zavirimo u njeno dvorište, bacimo pogled na renoviranu kuću i otkrije nam kako provodi vreme u rodnom selu, kada naravno ima vremena da ode.

- To je kada se krene sa renoviranjem kuće, vi hoćete nešto malo i jedno drugo povlači. Jako sam srećna, jer negde smatram da dok smo živi treba da uživamo, a ovo je nasleđe moje porodice... Sada kada smo tu negde na okupu i okupljamo se da nam je lepo, a posle koga briga. Jeste ostao taj porodični duh, fale ono dvoje, ali dobroo... Trudimo se da je uvek sloga tu, nekada se i lepo posvađamo, pa pominjemo ih i u dobru i zlu, ali to je porodica...

I posle kraćeg razgovora sa Milicom, o komšijama, životu na selu i baki i deki, krenuli smo ponovo put Leskovca, gde smo zajedno sa Milicom posetili njenu muzičku školu i iznenadili njene profesore, pogotovu profesora Jocu, koji je, ne krije bio njen omiljeni.

Već na samom ulazu u muzičku školu "Stanislav Binički" sačekala nas je horda đaka, uzbuđeni i vidno srećni zbog dolaska Milice Pavlović. Veliko iznenađenje usledilo je nakon što smo kročili u istu, i ušli u učionicu br.1, u kojoj je legendarni profesor Joca držao čas. Iznenađenje na njegovom licu, kada je na vratima ugledao nekadašnju učenicu Milicu, nije uspeo da sakrije. Posle srdačnog pozdrava sa profesorom, Milica i Stefan smestili su se u školske klupe, tačno na mestu gde su pre 17 godina sedeli i pred našim kamerama ispričali nekoliko anegdota.

Profesor Joca, za Milicu je imao samo reči hvale, a ispričao nam je da je bila i jedna od najsnalažljivijih pa je ponekad uspela i uspešno da prepiše pokoji kontrolni.

- Nekada čovek treba da se snađe, ne treba samo znanje i talenat, nego i veštinu da prepiše. Sećam se, dam diktat i napišem ga na tabli, a niko ni ne primeti da je diktat napisan na tabli. Ja tu sviram za klavirom i tek Milica smeje se nešto, već je prepisala... To su bile anegdote... Kao i svako dete bial je nemirnog duha, ali je u startu znala šta hoće, šta će da krene i kako. Garantujem, bilo šta da je krenula da radi, ona bi uspela. Takvo je dete.

Joca je čak i pred kamerama pokazao jedan od Miličin diktata na kojem je dobila najvišu ocenu - što je samo dokaz da je još od početka znala, umela i bila veoma vredna...

Kompletan prilog iz srednje škole koju smo posetili sa Milicom Pavlović pogledajte na početku teksta.

(Telegraf.rs)