Grčki Apolon uoči koncerta: Nikos za Srpkinje ima reči hvale, a ovako je reagovao na pitanje o Karleuši i Ceci
- Moji prijatelji koji su oženjeni Srpkinjama, veoma su zadovoljni - rekao nam je pevač
Grčka zvezda, Nikos Vertis, nalazi se u Beogradu povodom velikog koncerta koji će se održati na stadionu Tašmajdan.
Naime, četvrtak, 29. jun, rezervisan je za ovaj spektakl, a mi smo danas imali priliku da popričamo sa grčkim Apolonom i tom prilikom otkrio nam je malo više o sebi.
- Ovde smo povodom velikog koncerta koji će se održati sutra, da li si nerovozan?
- Veoma sam uzbuđen, ali nisam nervozan, jer kad god odem na neki nov koncert, ne znam šta me očekuje i tada sve prepuštam sreći.
- Dok si na sceni, dešava se da većina ljudi u publici plače. Kako se nosiš sa time i možeš li nam reći odakle ti inspiracija za sve emotivne pesme koje si stvorio?
- Pa znaš, veoma je laskavo kad vidim da ljudi plaču ili se smeju, ili imaju posebne reakcije na moje pesme. To me čini veoma srećnim. U istom trenutku, to me čini i malo više odgovornim. To je naš posao, naša svrha da pravimo muziku i da dotaknemo ljudske osećaje. Mislim da je to moj najveći uspeh u muzici. Ne tražim uspeh na radiju ili u prodaji, ali kao što si rekla, plakanje uz pesmu, to je to.
- Mnogi pevači su prepevali tvoje pesme, da li ti to smeta ili imponuje?
- Pa, kada pevač želi da uzme pesmu i dobije dozvolu, pita za tu dozvolu pre svega, naravno da nam ne smeta, jer kad nam neko pošalje zahtev, mi njega prvo istražujemo, i ako će on predstaviti pesmu ozbiljno i ako voli muziku, to je to. Rekao sam ovo mnogo puta, to je kao kada imaš dete, roditelj si i moraš da ga ostaviš kod komšije ili kod nekog drugog, jer moraš nešto da uradiš. Ostavićeš dete samo nekome kome veruješ. Jedan od takvih slučajeva je Saša Kovačević, koji je veoma ozbiljan muzičar, i on tretira pesmu "Thelo Na Me Nioseis" savršeno.
- Sinoć je bila tvoja prva noć u Beogradu. Kako si se proveo u izlasku?
- Bilo je sjajno. To je bilo u utorak veče, otišli smo na mesto gde su ljudi bili veoma srećni, pevali zajedno i muzika je bila odlična.
- Da li ti se dopala srpska hrana?
- Da, ja sam jeo do jedan sat iza ponoći. To je bila hrana o kojoj smo malopre pričali. Ne sećam se kako se zove. Pljeskavica, da, to je to.
- Ekipa Telegrafa, juče je bila sa tobom na aerodromu, i tada smo ti dali poklon, rakiju. Da li si je probao?
- Nisam je probao, ali hoću. Probaću je u Grčkoj. Poneću je sa sobom. Moj otac obožava takvu vrstu pića, tako da ću je otvoriti sa njim, da bi mogli zajedno da pijemo.
Moraš da znaš jednu stvar, kada piješ rakiju, ne možeš da popiješ samo jednu. Moraš bar tri. Tada ćeš videti šta rakija radi.
- Pa ako je otvorim sada, nećeš me videti sutra na koncertu - dodao je on.
- Da li si čuo za naše najpoznatije pevačice, Cecu Ražnatović i Jelenu Karleušu?
- Možda kada bih čuo muziku ili video lice. Verovatno znam njihovu muziku. Potražiću ih na Guglu nakon ovog intervjua.
- U jednom intervjuu rekao si, na šaljiv način naravno, da ćeš u Srbiji možda pronaći ženu i da ćeš, ako se to desi, ostati ovde. Šta kažeš na to sada kada si ovde?
- Moji prijatelji koji su oženjeni Srpkinjama i veoma su zadovoljni. Oni kažu da su Srpkinje veoma stabilne i ozbiljne u vezi, a kada čuješ tako nešto od nekoga ko se nalazi u baš takvoj situaciji, ti to prihvatiš u svom mozgu, ali nikada se ne zna, šta će se dogoditi.
- Da li uživaš u popularnosti?
- Ja sam veoma čudna osoba, jer da mogu da pritisnem crveno dugme, kada sam van scene, zbog kojeg ne bih bio popularan, pritisnuo bih ga svaku put. Ja sam popularan zbog mog posla, ali kao osoba, još otkad sam bio veoma mlad, uvek sam se krio, bio sam veoma povučen. Međutim, kada sam na sceni, nešto drugačije se dogodi. Svi moji prijatelji i kolege u Grčkoj, kažu da ne uživam previše u popularnosti, ali ja sam srećan. Srećan sam što živim svoj život kao normalna osoba.
- Rekao si da su Srbi i Grci slični, međutim, neki ljudi kažu da smo previše glasni, energični i da je "svega previše". Šta ti misliš o tome?
- Ne znam, ne znam, jesmo malo glasaniji narod. Ali to je dobra stvar, biti glasan ponekad nije loše. Ljudi moraju da imaju ekspresije i da ne budu zatvoreni uvek. To je dobra stvar, nije ništa loše.
Ostatak intervjua pogledajte u videu na početku teksta.
(Telegraf.rs)