Elena Karaman emotivnom objavom obeležila 14. godišnjicu smrti sina: Objavila njegovu sliku

Sin dizajnerke i fudbalera bio je rođen sa celebralnom paralizom, a onda je oboleo od hidrocefalitisa

Elena Karaman oglasila se putem Instagrama i objavila fotografiju sina Andreja kojeg je dobila sa sa fudbalerom Peđom Mijatovićem, a koji je pre 14 godina preminuo.

Sin dizajnerke i fudbalera bio je rođen sa celebralnom paralizom, a onda je oboleo od hidrocefalitisa. Kada je napunio 13 godina, pogoršalo mu se zdravstveno stanje i priključen je na aparate, a onda i izgubio životnu bitku 3. juna 2009. godine.

Preporučujemo

Elena je, na svom nalogu na Instagramu, posvetila emotivne reči sinu.

- Neka ti vetar uvek širi krila, neka ti sunce isijava toplotu na lice, neka ti kiša pada nežno po poljima, neka te boginja drži u svojoj ruci - napisala je Elena, dok se u pozadini, u ramu, nalazila fotografija njenog sina i upaljena svećica.

Podsetimo, Elena i Peđa venčali su se početkom devedesetih, ćerka Verice Rakočević tada je imala svega 19 godina. Zajednički život započeli su u Valensiji, gde su ostali do kraja braka iz kog su dobili dvojicu sinova, Luku i Andreja.

Oboje su se teško suočili sa onim što im se dešava, pa su odlučili da se raziđu. Peđa je nastavio svoju karijeru u drugoj zemlji, Elena se vratila u Beograd, a brigu o Andreju preuzeli su njihovi bliski prijatelji, porodica Servera, koji su ga gajili kao svoje dete u španskom gradiću Turija.

- Peđa je, očito, imao svoju unutrašnju bitku, ali nije voleo da se o našem problemu govori. Kao da ćutanje donosi olakšanje. On je ipak imao posao, karijeru, ljude oko njega koji su mu se divili. Postajao je mega zvezda. Kada se nešto slično ljudima desi, oni se ili još više zbliže i sjedine, ili se raziđu. Mi smo se razišli, bez ružnih reči, suza, prebacivanja - pričala je Elena svojevremeno za "Divu", pa dodala:

- Lekari su primetili da je moje stanje prilično ozbiljno i da se moja bolest ne može nazvati depresijom. Luka me je stalno pitao zašto plačem. Bilo je momenata kada sam mislila da ću umreti od tuge. Tuga, sati i sati ništavila i praznine, depresija, patnja... Ništa nije moglo da promeni tok bolesti mog deteta. Međutim, Svevišnji nas očito ne stavlja na iskušenja veća od onih koje možemo podneti, pa sam se nekako, uz pomoć lekara i Luleta, moju zvezdu vodilju, uhvatila u koštac sa definisanjem problema. Zapravo prihvatanjem činjeničnog stanja.

(Telegraf.rs)