Milica Dabović otkrila stravične detalje pakla koji je doživela: "Davio me je, oprostila sam se od života"

- Kada je on mene počeo da davi, kada je on meni napravio podliv jedno pet centimetara - rekla je ona

Bivša košarkašica Milica Dabović porogovorila je o nasilju koje je trpela od strane bivšeg partnera, ali i o batinama koje je dobijala od oca.

Naime, Milica je najpre progovorila o ocu svog deteta, koji joj je veoma bolna tema.

Preporučujemo

- To me jako boli, prestala sam da pričam o tome, o nebitnim ljudima ne treba više da razgovaram. Spakovala sam to konačno u jednu fijoku, čekam knjigu da izađe da moj sin može da je pročita da bi shvatio neke stvari. Ja svoje dete nikada neću da trujem, reći ću mu ko je njegovo otac bio, neću ga lagati i neću ga obmanjivati. Reći ću zaista istinu, šta on bude odlučio da radi u vezi svog oca, neka radi, nikada ga neću sprečiti - kaže Milica.

Stefan je naime, u jednom trenutku svaku mušku osobu zbao "tata", štoje košarkašicu i te kako bolelo.

- Došli smo do tog trenutka kada je dete shvatalo, to je bila već njegova druga treća godina, kada je išao u vrtić u kom je video da po decu dolaze tate, a on ga nema. Ta muška figura nije postojala u mom životu, tako da i ko god bio, moj brat i drugari i komšija, on ko god da uđe govorio je tata. Naravno da će duša da mi se cepa jer nisam dala deset šansi, dala sam 110 i pokušala sam nekako da hendlujem te stvari da zaboravim da me je čovek pokrao, izlagao, izvarao, psihički maltretirao 24 časa, ali svaki put kada padne na kolena i moli da mu se oprosti i da će mi vratiti sve i da je kriv i da je grešan, da mu oprostim, da bude otac tom detetu ja sam to radila jer nisam mislila na sebe, mislila sam na svoje dete i na to da me dete sutra ne osuđuje, verujte mi - priča Milica i dodaje:

- Hvala Bogu da me sada više ništa ne pita. Iako ima samo pet godina on je razumeo da je njegov otac lažov i lopov. Šetali smo, bili smo kod bake i deke u Herceg Novom i rekao je: "Mama ja znam da je moj tata loš, on je lagao i krao i ja kad porastem ja ću ga izmlatiti". Ja sam mu rekla da nikoga neće on izmlatiti i da treba da odrasta u drugačijeg tatu i drugačijeg čoveka, da ne treba da razmišlja na takav način. Tako je on to formulisao i tako mi je i rekao.

Milica pak, o maltertiranju koje je trpela nije pričala roditeljima.

- Svoje roditelje obožavam i dan danas ih obožavam kao i kada sam bila klinka. I kada sam bila dete razumela sam i batine i sve. Moji roditelji su pedeset godina u braku i samo oni znaju kako im je, ali taj brak opstaje. Što se tiče moje prodice dok sam ja trpela i doživela sve to što jesam, nisam im nijednog trenutka rekla. Od sramote nisam mogla da kažem. Ja sam prvo u Partizanu osvojila sedam titula za tri godine, bila kapiten, a onda sam osvojila i evropsko zlato posle toliko godina donela kao kapiten jedne zlatne generacije, a onda i olimpijsku medalju i zamislite mene koja dolazi i kaže tako je šest meseci, konstano dobijam batine i sve pare su mi uzete. Nisam mogla to da izgovorim nikako dok nije došlo do toga da Šime stavlja pištolj na moju glavu - priča Milica Dabović koja je opisala i detalje nasilja.

- On je bio veza pre ove sa Stefanovim ocem. Ja sam u vezu sa Stefanovim ocem ušla da se spasim od te prethodne. Tada sam samo poželela nekog dobrog čoveka pored mene i da rodim dete. Mislila sam da će me samo dete spasiti od tog pakla. Nisam imala plan da imam porodicu već samo da rodim dete. To je bio moj plan, bez emocija, bez ljubavi, samo da osetim da je neko dobar i opet sam našla najgoreg, izbor mi je bio katastrofalan - kaže Milica i nastavlja:

- Sve oblike nasilja sam trpela, ali iz moje perspektive, sada, posle šest godina ja vam iskreno govorim ili bih prijavila nasilje iste sekunde kada je digao ruku na mene jer žena živi u iluziji, nadanjima očekivanjima, moli Boga da se čovek promeni, eto možda sam se zaljubila zaista, možda je čovek bio drugačiji na početku, možda su mu moje pare udarile u glavu, moja stabilnost, moja porodica, sve ono što sam ja, devojka koja ne izlazi koju ne interesuje noćni život... ili bih sve to drugačije, ne bih nikada prijavila, ali bih ja to sredila. Ne bih ubila, ali drugačije bih. Ma možda bih ga i ubila.

Milica je ipak došla do trenutka da je morala da prijavi nasilje.

- Kada sam prijavila nasilje sećam se tog trenutka, svoje ugaone garniture, svoje popucale kičme te njegove dve ruke na mom vratu, mene inače možete da mlatite dan noć, meni neće modrica ostati, takvo mi je telo... Kada je on mene počeo da davi, kada je on meni napravio podliv jedno pet centimetara, to je bio trenutak kada sam ja mislila da umirem, da neću moći da se spasim. Dok ja nisam upotrebila svoje ruke i kandže mu zabila u oči. Eto, to nikada neću moći da zaboravim, ta scena mi je i dalje u očima. Ne razmišljam o njoj dok me ne pitaju, želim to da zaboravim, može se zaboraviti, ja mogu sve, jedino kada me pitaju mogu da se setim i da ispričam, ali verujte mi mogu da isključim to iz svog života, ja sam to prošla, idemo dalje carice, prodrmaj malo glavu kao što si naučila, pala si, samo sam brže naučila da ustajem i da nastavljam dalje. Tako da ta scena dok mu nisam zabila kandže, dok nije oslepeo jer sam ga uhvatila i grebala, tada me je pustio jer je mislio da ću mu oči iščupati. To je i bio moj cilj, barem kad ne mogu ništa da mu uradim, oko da mu izvadim. Nekad me to bolelo, nekad sam plakala, ali sada... - kaže Milica koja priznaje da je sve to uradila jer je došla do trenutka kada nije više imala šta da izgubi.

- To je trenutak kada ja više nisam imala šta da izgubim. To je čovek koji te čeka u kolima da uđeš u banku pa ti preti da će ti ubiti brata, pa tebe, pa njegovu decu i onda veruješ jer je već sve to teorija zavere, i ta manipulacija i sve te njegove priče da je Pink panter da je sahranio neku porodicu na Alpima, ubio iskomadao, da je ukrao neke.... Sve je bila laž... Roditelji milioneri koji žive u Parizu, mi smo deset puta krenuli za Pariz...

Milica je takođe istakla da ju je plašilo sve što joj je pričao.

- Naravno da me plašilo. Ja sam odlazila toliko puta - kaže Milica.

Milica je takođe otkrila i da li ga je volela.

- Do juče sam mislila da sam ga volela, a sada kada sam upoznala muškarca koga volim shvatam da uopšte nisam volela.

Ipak, sa čovekom koji joj je pretio provela je izvesno vreme, na pitanje koja je tu potreba bila, koja emocija, Milica kaže:

- Valjda sam se zaljubila u čoveka. Onda kad devojka osvaja, kada ima sve i svi pričaju o njoj i na vrhuncu je slave, sve ide osvaja evorpsku medalju, olimpijsku, jednostavno to je to i onda misli da je našla čoveka s kojim želi nešto. Njegove reči, laži, su bile te u koje sam se zaljubila. Ja verujem sve, ja verujem svima jer uvek sam polazila od sebe da je istina najbolja kakva god da je. I dan danas je tako, ja ću uvek da kažem istinu - rekla je ona, i otkrila detalje nasilja.

- To se desilo i prvi put i drugi put je prošao i treći put kada je on mene davio i šamarao i grizao za glavu na podu u mom stanu, kada sam ja pobegla opet tako svojim kandžama... Uzeo mi je telefon zbog ljubormone scene. Nije ni čitao, video je sliku moje drugarice sa tri druga, mislio je da se ja dopisujem sa nekim momkom, skočio je u tom trenutku kao što kažete razjarena životinja, onda me je glavom o pod, nikad neću to zaboraviti, mislila sam da će mi otkinuti pola lobanje. Nekako se otmem, zgrabim moj telefon i okrenem mamu jer mi je mama bila prva u pozivima, uvek sam se čula sa njom, a on uleti u spavaću sobu, razvali vrata. Ja tada ne zovem mamu da kažem spašavaj me, ali mama jedino što je mogla da uradi je bilo da zove policiju - kaže Milica i nastavlja:

- Policija je došla na moja vrata ali je mene policija "nokautirala". Znate kad dođe policija kada si ti sav raščupan, kad držiš svoja dva psa, kada si u ćošku na šanku, dođu dva mlada momka, a on meni, kada su zvonili na vrata kaže: "Policija je, ako zucneš ubiću te čim odu". A ja sam tada mislila: "Jao bože Olimpijada je kako ja da prijavim to, šta ja da radim od svog života, bojim se da ću napraviti haos, ja idem tamo sa ciljevima, ja idem tamo kapiten sam..." I, policajci dođu, gledaju u mene i mrtvi ladni kažu: "Prijavljeno nasilje, imate li šta da kažete"?, ja ćutim i mislim se da će oni nešto da urade, bar da ga vode da me spasu. Oni ništa ne urade, kažu nije bilo nasilja i odu. Drugi put kada sam otišla u policiju kažu: "Dobro Milice, pa nije te ubio", a ja njima: "Pa da, trebalo je prvo da me ubije pa da ja dođem da prijavim nasilje, policija je već dolazila, pa sam rekla ajde neću, a kada sam shvatila da nemam više šta da izgubim nego život koji eto i vi kažete da nije toliko dragocen došla sam da me spasite" - dodala je ona, pa otkrila da je ujednom trenutku prelomila.

- U tom trenutku kada sam prijavila, nasilje je prestalo.

Milica je izašla iz jedne loše veze, međutim, ubrzo je ušl au drugu.

- Verujte mi da je tu bilo još gore. To je bilo tri puta gore. To je bilo zlostavljanje i jedan teror psihički. Iz jedne sam izašla, ušla sam u drugu što moja mama kaže, da sam gore birala ne bih mogla da izaberem gora dva muškarca - kaže bivša košarkašica.

Ipak, prema Stefanovom ocu je imala poseban prag tolerancije.

- E tu sam baš bila budala. Tri puta veća budala nego što sam bila sa Šimetom. Sve su mi bile greške. Ništa nije bilo lepo - kaže iskreno Milica Dabović u emisji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović".

(Telegraf.rs)