Anđelina o svom nastupu na PZE, pa pomenula hrvatske predstavnike: To mi je bezveze, "momenat politike"

- Mislim da muzika jedina treba i ako se ratuje i ako je užasno stanje i ako smo u svađi da nas miri, da nas povezuje - rekla je ona

Anđela Vujović poznatija kao Anđelina spada u najatraktivnije mlade pevačice naše scene. Posebnu pažnju na sebe privukla je prošle godine tokom takmičenja Pesma za Evroviziju gde je njena pesma "Origami" zauzela visoko četvrto mesto i odnela brojne simpatije publike.

Preporučujemo

Anđelina će i ove godine na istom festivalu koji se održava od 1. - 4.3. pokušati da izdejstvuje odlazak na Evroviziju u Liverpul  pesmom "Lanac".

U razgovoru za Telegraf je otkria šta joj je donelo prošlogodišnje iskustvo u takmičenju na PZE, šta misli o konkurenciji ali je i prokomentarisala pesme sa političkom porukom koje će se ove godine takmičiti u Engleskoj.

- Od prošlogodišnjeg nastupa na Pesmi za Evroviziju sam naučila sve. Najviše da ne treba da budem po stresom kada se sve dešava. To jeste stresan momenat gde ti imaš tri minuta da predstaviš svoju pesmu, gde sve ide na tri četiri sad, da tu nema publike, da su ispred tebe samo kamere i svetla, gde ljudi ne znaju ni kako se ti osećaš, ni šta ti se dešava u glavi, već samo gledaju šta ti izvodiš na sceni. Prošle godine sam imala i tremu i tehničkih problema i sa frizurom i lepezama. Tako da sam naučila da moram da napravim nastup po sebi, da mi odgovara, da ne moram da se opterećujem oko toga da li ću uspeti da izvadim lepezu, da li će da me boli glava od repa ili druge stvari, nego da napravim da mi bude udobno pre svega i da smanjim stres na nulu.

• Da li je prošlogodišnji nastup izgledao onako kako si ga zamišljala i šta je to što te je najviše razočaralo?

- Najviše mi je bilo žao što sam samu sebe razočarala. Nije tu niko kriv sem moje glave. Tu sam dopustila da me pojede ta trema, doslovno, da se tresem. Znaš kada je takav momenat da ti se podigne dijafragma i drhti ti glas i ti ne možeš da imaš kontrolu nad tim glasom. Znači ove godine moram da dišem dobro pred nastup, da se lepo pripremim, da to skontam stvarno kao nešto u čemu treba da uživam, a ne da mi bude stres. Zato mi je i bilo zanimljivo ove godine da se prijavim jer mi je baš zbog toga izazov. U top pet životnih stresova mi je i ta prošlogodišnja Pesma za Evroviziju.

• Sudeći po timu sa kojim sarađuješ stiče se utisak da imaš velike ambicije ove godine?

- Već neko vreme sarađujem sa Andrejom Maričićem koji mi je sada  sve. On je prijatelj sa našim istaknutim rediteljem Milošem Šarovićem kji je genijalan i koji poznaje televizijsku režiju. Kada bih ja sama smišljala nastup izgledao bi otrilike "otvorim usta milion evra". Ili to ili prosto ne bi bilo izvodljivo. Nešto što zamisliš u glavi možda je dobro za spot ali nije za televizijsku režiju. Šarović je pretalentovan i ni u šta mu se nisam mešala. Imam sjajan tim kojem verujem u potpunosti. Tu si u Stefan Orlić i Dejan koreograf.

• Pesmu "Lanac" sa kojom se predstavljaš publici ove godine u stvari si pisala za jednu drugu devojku. Kako je došlo do toga da se na kraju ti takmičiš sa njom?

- Da, tačno. Ja sam tu pesmu apsolutno pisala po sebi i u tom momentu mog života apsolutno ništa drugo nisam mogla da napišem. Pisala sam pesmu za devojku ali je iz mene izašlo sve onako kako se osećam i nije bilo šanse da drugačiju pesmu napravim. Prijavili smo je i postavljalo se pitanje da li ćemo nas dve zajedno nastupati, da li će ona sama, šta ćemo. Poslednja stvar na svetu koja mi je bila na umu, zbog stresa koji sam doživela, je da se prijavim na takmičenje sama. Bilo mi je drago da neko drugi ide sa mojom pesmom i možda da pobedi. Međutim, nakon prijavljivanja pesme koja je prošla konkurs shvatili smo da devojka nema državljanstvo i da zbog propozicija ne može da nastupa na takmičenju. Onda sam rekla " ništa, ovo je znak, idi sada i ispravi stvari koje si prošle godine izgrešila".

• Posle prošlogodišnjeg nastupa se videlo da si samokritična.

- Jesam, ja sam uvek realna. Baš nemam problem da kažem. Neću da glumim nešto što nije i da kažem " ne bila sam super".

• Opšti utisak je da je prošle godine kokurencija bila jača nego ove. Kako je ti doživljavaš?

- Prošla godina nam je primer kako nema pravila. Onaj momenat koji najviše ostavi utisak je taj nastup, ta neka celina izvedba i pesma. I to će da ide. Ja o konkurenciji uopšgte ne razmišljam, pogotovo ne u ovoj situaciji gde idem da se sa sobom takmičim. Razmišljam da ako pobedim sebe ja sam tu pobedila. Što se izbora tiče to će narod da odluči. Kao prošle godine. Prošle godine niko nije imao utisak za pesmu kada je čuo, nije se nigde pričalo o tome. I na kraju paketić. Konstrrakta je osvojila srce ne cele Srbije nego Evrope. Čula sam pesme izvođača koji će se takmičiti ove godine i smatram da ima jako zanimljivih pesama.

• Šta znači to "zanimljivih"?

- Mislim da ima dobrih stvari. Sad ne bih mogla da ti izdvojim nekog. Sve mi je drugačije. Ima retro fazona, opere, tehna. Pesmu od Luke Bleka bih nazvala muzika za film. Ne znam kako bi se to ponašalo na evrovizijskoj sceni i da li bi to ljudima bilo zanimljivo. Imamo i Zejnu sa španskim vajbom. Imamo kao radijske hitove. Ima i dobrih balada.

• Da li su to pesme koje vidiš na evrovizijskoj sceni?

- I da i ne. Na prvu bih rekla ne ali kada pogledamo unazad šta smo sve imali na Evroviziji. Uvek smo imali različite stvari. Imali smo "Lane moje" koja je prelepa balada a ljudima nije možda bila na prvo slušanje jer većina preferira vesele pesme a napravila je ogroman uspeh. Molitva je isto napravila ogroman uspeh kao balada. Hjurikejn su prošle sa nekim klupskim bengerom. Konstrakta sa potpuno eksperimentalnom pesmom. Pesma je možda tu trideset posto važna. Komplet je bitan.

• Slovenija i Hrvatska su već izabrale predstavnike. Šta misliš o bendu Džoker aut koji će predstavljati Sloveniju na Evroviziji?

- Oni su mi preslatki bukvalno. Ja nisam ranije čula za njih do Mek Avordsa kod nas gde su oni dobili i nagradu za neku stvar koja mi je baš fenomenalna. Tu sam se baš oduševila. Drago mi je da postoje bendovi na Balkanu koji funkcionišu kao bendovi i imaju neku modernu muziku. To mi je super, stvarno imaju onako svetski vajb.

• Sa druge strane imamo Hrvatsku čiji predstavnik, bend Let3 je izazvao oprečne komentare i mišljenja. Pa da čujem tvoj?

- Šta da ti kažem? Meni je ono stvarno.. Nemam problem da se svako iskaže kako želi, ali čemu? Mene već nervira što Evrovizija ima taj momenast politike u sebi koji je potpuno nepotreban i muzika je jedina stvar koja treba da nas vadi iz toga. To jedno sa drugim ne ide, nema nikakvu vezu. Mislim da muzika jedina treba i ako se ratuje i ako je užasno stanje i ako smo u svađi da nas miri, da nas povezuje, da to bude jedna lepa stvar kojom mi komuniciramo svi. To je univerzalan jezik. Onda imamo neko koketiranje sa politikom na Pesmi za Evroviziju. Ispada da je politički festival "with music play in softly in backgraund". To je potpuno bezveze.

• Hoćeš da kažeš da se politika krije iza muzike u ovom slučaju?

- Da. Zato što pojedinci to tako koriste. Svako ima slobodu da napravi šta želi ali po meni je to potpuni besmisao. Da korisdtiš muziku u političke svrhe. Onda bavi se politikom.

• Kada smo već kod te teme kako komentarišeš to što je Ukrajina ponovo prva na kladionicama?

- To je to što sam rekla. Politički festival with music play in softly in backgraund. Ok, oni su doživeli nešto strašno i to je kao podrška toj zemlji. Ovo je drugo takmičenje i nema nikakve veze sa tim i ne znam zašto bi to povezivali, nije mi jasno. Žao mi je što od toga dosta zavisi uspeh neke zemlje.

• Da li bi bila zadovoljnija da dobiješ više glasova od publike ili od žirija?

- Definitivno od publike. Nemam ništa protiv žirija ali svi mi koji radimo i izvodimo muziku postojimo zbog publike. Njihovo mišljenje mi je važnije od svega.

• Čitajući komentare na mrežama od tebi stekla sam utisak da si miljenica publike. Kako ti gdledaš na komentare?

- Ja volim da ih ponekad pročitam. Naravno da mi znače lepi komentari, ali kada su loši njih svrstavam u dve kategorije. Prva je konstruktivna kritika i njih volim a vidim i da ih uvažim jer publika sluša moju muziku. Druga grupa su uvredljivi komentari za njih sam već rekla. Tim ljudima bih naplaćivala kazne. Volela bih da se uvede zakon da kada nekog javno uvrediš ili bilo šta slično uradiš da platiš kaznu kao za parking. To nije ok. To ljudi rade iz ličnog nezadovoljstva i na nekog utiče jako negativno. Imali smo slučajeve i suicida.

• Otkrij nam tajne iz bekstejdža i da li će se i ove godine štekati alkohol ispod scenografije?

- Kao Ana Stanić prošle goine misliš (smeh)? Ono je najbolja scena ikada viđena. Da su bile neke kamere iza i da su snimile šta se sve dešava. Konstraktin tim me je kadio dok sam se tresla. Prišla mi je Ana Stanić i nudila mi je neki lek tipa za smirenje. Pomislila sam " gde ću to da uzmem pa da padnem još u nesvest". Tijana Dapčević se raspevava, dernja se. Lukas kao Lukas. Ono je šou program bio.

• Koliko vam je potreban alkohol u tim trenucima?

- Pa stresno je. Ljudi to ne kapiraju, misle lako je njima, oni to rade svaki dan, šta im je problem ta jedna pesma. Baš zato što je jedna pesma, što su to tri minuta, nemamo publiku. To je onda sterilna atmosfera. Bar da imaš nekog pa da možeš neku rekciju da uhvatiš da ti da malo energije. Ne, nego si ti u kutiji sa blicevima i kamerama i to ti je to. I kada znaš šta uradiš tada to ti je. Ja do duše ne pijem uopšte, ranije sam pila ali mi ne prija više, za želudac mi ne prija. Tako da ću ja posle.

(Telegraf.rs)