"Nosila me je na leđima sa polomljenom nogom": Marija Šerifović progovorila o baki koja ju je odgajila

Sada je ispričala da joj je, kada je bila mala, baka bila centralna figura u životu

Marija Šerifović nikada nije skrivala kakav odnos je imala sa roditeljima, koliko joj je teško pao njihov razvod, te kako se nosila sa raznim situacijama.

Sada je ispričala da joj je, kada je bila mala, baka bila centralna figura u životu.

Preporučujemo

- To je omiljena moja ličnost, ako izuzmemo moje roditelje, naravno, ali za nju me zaista vezuju neke posebne uspomene i posebne emocije zato što je do neke 14-15 godine ona meni bila sve. Roditelji su tada nastupali na onim čuvenim hotelskim, nastupima, svirkama, kako mi to danas volimo da kažemo, a to su bili višemesečni angažmani zbog kojih ih nije bilo po par meseci, pa onda dođu na par dana, pa odu... Tako da ta mala kuhinjica u tom stanu, Grada Sirena broj 4 nosi jednu posebnu uspomenu i reemituje jednu posebnu emociju zato što ta količina ljubavi koju sam ja primala od nje jer sam bila dugo očekivano i dugo željeno dete, s obzirom na to da je moja mama imala ozbiljnih problema sa time, to je stvarno bilo nešto posebno - priča Marija i nastavlja:

- Ta žene je mene nosila na leđima sa polomljenom nogom, nije dozvoljavala prstom da mrdnem. Baka mi se zvala Draginja, a nadimak joj je bio Lepa, stvarno je bila prelepa žena, šarenolikih očiju, i jednom dolazi Verica kući i kaže joj: "Daj joj ženo nešto da radi, neku krpu, neku metlu, dršku, nešto, da dete nešto uči da radi", a Draginja je tada rekla: "Ja dok sam živa ona neće uzeti ništa u ruke, a kada ja umrem onda ćeš ti". Uglavnom, zaista nije dala da padne kap kiše na mene, beskrajna ljubav između nas dve. Slažem se sada sa ovog aspekta da je to moglo malo rasterećenije, za moje dobro, ali, dobro.

Naravno, iako je imala svu ljubav bake, nedostajali su joj roditelji.

- Sigurno da je izostao taj deo. Ne mogu da kažem da ljubav koju sam od majke osećala kada je bila tu nije nešto što mogu i sada na koži da osetim i prepoznam, ali da nije bilo redovno zbog samog posla, to je sigurno. Rekla bih da se u poslednjih 20 godina to nadomešćuje. Onog momenta kada sam ja postala punoletna i kada smo se preselile u Beograd to se negde nadomešćuje, pa i dan danas. Evo ona je sada kod mene, sprema nekakav ručak bez obzira što ima izbor da bude u Kragujevcu, u Beogradu u svom stanu, ona je kod mene sa svojim psom i to joj je lepo. Voli da provodi vreme sa mnom. Meni ne smeta, osim u neki retkim trenucima kada imam potrebu da budem sama zato što je jedini trenutak kada i mogu da budem sama samo taj kada sam u svom domu, u svom dnevnom boravku, spavaćoj sobi, gde god - kaže Marija u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" i dodaje:

- Ja se na primer ne sećam nekih naših letovanja, zimovanja, nemam to u memoriji, možda se to i dešavalo, ali verovatno retko i nedovoljno često da bi mi ostalo u memoriji. Sigurno je da je nedostajalo, ali nemamo izbora osim da hendlujemo život na najispravniji mogući način te da neke stvari pokušamo za života da nadomestimo.

(Telegraf.rs)