Jovana Tipšin priznala da je nostalgična i uplakana tokom praznika: "Mamin zagrljaj ništa ne može da zameni"
Bol za pokojnim roditeljima ne jenjava
Pevačica Jovana Tipšin poznata je kao devojka iz naroda koja poštuje tradiciju i praznike, a nedavno se i pričestila u Hramu Svetog Save na božićnojm liturgiji.
Jovana je sumirala utiske iz 2022. godine, za koju kaže da joj je bila lepa i uspešna. Mnogo je radila, upoznavala ljude i pamtiće samo lepe trenutke. Posebno izdvaja veliki koncert u Cirihu, jer su joj karijera i ljubav prema muzici i dalje na prvom mestu.
Jovana priznaje da je emotivno ispunjena, te da u njenoj vezi nema nikakvih trzavica i ljubomore.
- Ja ne bih ni bila u takvoj vezi gde je prisutna velika posesivnost, simbioza i patologija, mislim da to nije zdravo i osoba koja se tako ponaša prema svom partneru, u pitanju je samo nesigurnost, ništa drugo - rekla je ona.
Pevačica ističe da neguje tradiciju i pravoslavne običaje, te da je mnoge nasledila upravo od pokojne majke. Nakon posta na njenoj trpezi je obavezna jagnjetina, koju joj je ranije mama spremala. Sada je peče sama, a neretko se i rasplače, jer je nostalgična tokom velikih praznika.
- Nova godina kao Nova godina - radi se, pa i nisam kod kuće. Ali, moram da kažem, za Božić, odnosno Badnji dan, to je korinđanje. Nažalost, meni je mama to stalno kucala, odnosno korinđala, ali otkad je preminula, ja sam to preuzela na sebe. Bacam orahe po celoj kući, pa govorim: "Zdravlje, ljubav, radost", blagosiljam, unesem seno ispod stola. Žito, badnjak, pa večera, posna trpeza na vodi, pa razne đakonije, badem, lešnik, suvo voće... Svega ima! U ponoć idem na svetu liturguju da se pričestim, a ujutru jagnjetina u rerni. To mi je mama uvek spremala, sada spremam ja. Bude mi lepo, ali dođe mi i da se rasplačem, fali mi mama... Ali, naravno, radujem se, to je najradosniji praznik i sve bude još slađe nakon posta - priznala je Jovana.
Pokojna majka joj je bila prava domaćica, a Jovana priznaje da joj sve vezano za mamu nedostaje.
- To su ta sećanja! Noć pred praznik, mama je umela po celu noć da sprema, mesi, znate kako su to starije žene radile... Samo da deci ne fali ništa, da sve bude kako treba za praznike. Pa i kad je slava u pitanju, uvek je vodila računa o svemu tome. A sada, nekako su mi Božić i Vaskrs, te liturguje, to mi fali... Nikad život ne može da bude isti kada izgubite oba roditelja, tata sam izgubila kada sam imala 20 godina, a mamu sad. Nije više isto... Znam da ćemo se sresti jednog dana, uz Božju pomoć - rekla je pevačica.
- Svako veče palim kandilo i kadim kuću, i tako se uvek rasplačem. Vidim maminu sliku, podseti me, i tako kada sam sama, izbacim sve iz sebe, isplačem se. Posle je sanjam, pa odem na groblje svake nedelje i odnesem joj kafu, ispričam joj šta ima novo... Teško jeste, jednog dana ćemo svi otići, a sigurna sam da ćemo se sresti, u to sam ubeđena. Ima dosta "nevernih Toma", ali kad Gospod pozove - to je to. Da poživim još 50 godina, biće mi dosta - rekla je pevačica kroz smeh.
Majčine reči joj još ozvanjaju u ušima, te priznaje da joj mama nedostaje i u najradosniji, ali i u najtežim situacijama.
- Kad god mi treba zagrljaj, fali mi njen zagrljaj, kao i da je poljubim, da mi kaže: "Sine, i to će proći"... Uvek mi odzvanjaju njene reči: "Ne svađaj se nikad, povuci se, pusti, sve će se samo rešiti, lepa reč gvozdena vrata otvara, jezik glavu seče", to su sve neke standardne stvari, ali istinite. Fali mi kad mi je najteže, ali i kad mi je najlepše. Mamin zagrljaj ništa ne može da zameni - sa knedlom u grlu priznala je Jovana za Informer.
(Telegraf.rs)