"Kao dete sam doživeo da sam bio gladan": Era Ojdanić danas pliva u parama, a nekada je živeo u siromaštvu

"Nikad ne mogu da zaboravim to siromaštvo, zato što sam to doživeo kao dete da budem gladan", rekao je Era

Pevač Era Ojdanić nikad nije krio da potiče iz siromašne porodice, kao i da je na sve što je postigao i stekao u životu jako ponosan, a sad vozI besnu mašinu od 80.000 evra i a ima i svoj motel u Lipovačkoj šumi. 

U emotivnoj ispovesti, on je otkrio da se do detalja seća detinjstva u kom su se njegovi roditelji borili za golu egzisteniciju, pogotovo 1951. koja je proglašena za godinu gladi.

Preporučujemo

Kako je rekao, siromaštva se ne stidi, već se njime ponosi jer ga je naučilo najvažniju životnu lekciju.

- Nikad ništa nisam krio u životu bilo pozitvno ili negativno. Odrastao sam u divnom selu koje se zove Visoka, rođen sam u radničkoj i siromašnoj porodici, deda mi je bio najpoznatiji šnajder u tom kraju. Sećam se kao dete, možda sam imao tri, četiri godine ljudi su na konju dolazili kod mog dede da im šije. Ja se ponosim svojim dedom - istakao je Era, pa se dotakao nemaštine kojoj je u detinjstvu bio okružen.

- Nikad ne mogu da zaboravim to siromaštvo, zato što sam to doživeo kao dete da budem gladan. Bilo je i šljiva i rakije, ali nije bilo hleba. To je bila gladna godina '51 na '52. Moj otac je morao da ide u Ovčar i Kablar na branu, dole u kesonu da radi da bi mogao da kupi 50 kilograma kukuruza, da odnese na potočaru i da samelje kako bi prehranio porodicu. Sećam se kako moja majka potera ovce i krave da ih čuva, a ja trčkaram oko nje i vičem: "mama, ja sam gladan", a ona kaže: "jaoj, Andrija, nema majka šta da ti da jedeš. Ajde kad se vratimo pa će majka da ti spremi". Mi smo tad krompir zakovali u zemlju, pošto su bile jake zime, pa da ne smrzne i ona meni kaže: "videće majka da li je ostao neki krompir da obari da jedeš" - prisetio se Ojdanić i nastavio:

- Sećam sam da sam jeo skuvan krompir i sok od sira, kao slana surutka. I dan danas volim i krompir i pire i sve što je od krompira, ne vezuje me za siromaštvo.

Era je istakao da zbog siromaštva u kom je živeo danas ume da ceni novac.

- Maštao sam kao dete da u životu postanem neko i nešto. Znaš kad čovek od ničega napravi nešto, to je veliko zadovoljstvo u duši koje ne može da se opiše rečima. Ako imaš mnogo novca, raskalašan si i bahat, onda ne vredi. Novac nikad nije mogao da me pokvari, da li u džepu imao 1.000 dinara ili 100.000 uvek sam bio isti -zaključio je pevač, za "Grand".

(Telegraf.rs)