"Izmislili su da sam homoseksualac": Zdravko Čolić progovorio o tračevima

Čola je otkrio kako je prvu devojku imao tek u tridesetima. Osim toga, on je istakao da se dugo opirao braku, a da su mu finansije uvek bila slaba tačka, iako je po struci ekonomista

Privatni život Zdravka Čolića oduvek je zanimao javnost, ali on ga je vešto krio i svoju privatnost čuvao za sebe. Ipak, s vremena na vreme, pevač otkrije neki detalj koji do sad nismo znali.

Ovoga puta, Čola je otkrio kako je prvu devojku imao tek u tridesetima. Osim toga, on je istakao da se dugo opirao braku, a da su mu finansije uvek bila slaba tačka, iako je po struci ekonomista.

Preporučujemo

- Dosta kasno sam imao prvu devojku. Prva devojka mi je bila već kad sam bio zreo. Krajem tridesetih, prva devojka mi je bila Jasna iz Lokica - priznao je Čola.

Ispričao je šta su sve žene radile kako bi mu se približile.

- Pokušavao sam to da izbegavam koliko sam mogao nekim ponašanjem. Ja sam stanovao u Zagrebačkoj 31 na Grbavici i tamo su ekskurzije žena dolazile i šarale po zidovima. Tri puta smo krečili dvorište. To su prikazali u dokumentarcu "Pevam danju, pevam noću" - rekao je Čola.

Priznao je i da se u svoju suprugu Aleksandru fatalno zaljubio.

- Mi smo se upoznali u Brelima. Onda je to trajalo bome 11 godina. To je nekako išlo sporo i na kraju je bilo biti ili ne biti. Nije lako udati ćerku za estradnog umetnika za koja se svašta pričalo i priča - prisetio se pevač.

Čola kaže da je prema sadašnjoj supruzi osetio simpatiju, ali ne i ljubav na prvi pogled.

- Bila je to simpatija na prvi pogled i to ti se u životu dogodi tri-četiri puta da ti se netko svidi i da želiš biti s njim, ali nije loše kad se ljudi dugo zabavljaju jer tad se pojavi nešto drugo, briga o nekom - uveren je on.

Kod Aleksandre, kaže, najviše ceni odanost, nepokolebljivost, poštenje. A da može, kod sebi bi promijenio upravljanje novcem.

- Ne može čovek promeniti svoju ćud, ne mislim na način trošenja i način življenja, ali kod mene je to malo bilo pretjerano i dan danas je - rekao je Zdravko.

Legenda pop muzike kaže da nikada nije trošio novac na neke estravgantne stvari, kao što je to slušaj sa popularnim glumcem Nikolasom Kejdžom, koji je bogatstvo potrošio na kupovinu kristalnih lobanja i albino kobri.

- Mi nikad nismo imali te visine honorara, ali ja nikada nisam imao neki strašni afinitet prema automobilima. Putovanja i garderoba su sedamdesetih i osamdesetih bili fetiš. Nikad nisam imao velike materijalne prohteve. Moje je bilo da se negde ode, na more ili da napravimo neke fešte i da se tamo potroši, ali nikad nisam imao želje da kupim neki sat. Nisam patio od toga - skroman je pevač.

Na kraju, otkrio je i da li mu je tokom karijere zasmetao neki trač o kome se dugo govorilo.

- Postoje te neke netačnosti jesi li bio s ovom ili onom, ovim ili onim, ali ljudi u kafićima pričaju, a svi znaju da nije tačno. Bila je gomila tih insinuacija sedamdesetih i osamdesetih, ali kasnije ostariš pa te više "ne uzimaju u usta". Jedan moj producent iz Sarajeva, koji živi u Budvi, Milan Stupar, u vreme tih tračeva na seksualnoj osnovi, on je rekao: "J**o majku, kako si ti srećan čovek, i kad te nema prisutnog u javnosti s novim materijalom, dobiješ trač koji prepričava cela Juga." On to gleda strateški. Sve se zaboravlja i dolaze nove stvari, ali u javnom poslu to je nešto s čim se moraš nositi - zaključio je Čolić.

Podsetimo, u jednom od ranijih intervjua, Zdravko Čolić je direktnije govorio o tračevima da je homoseksualac.

- U svakom javnom poslu čovek mora da trpi neki pritisak, da se suoči s pričama, tračevima, govorkanjima. Pitanje je samo šta će da te zadesi, šta će ljudi da ti prilepe, da izmisle. Budući da meni ništa nisu mogli da prišiju, nešto skandalozno, nešto strašno, izmislili su da sam homoseksualac! Vole ljudi skandale, priče kojima bi dodavali ukrasne detalje… A sve je počelo nekom pričom o silovanju, dok sam ja još bio na turneji po Sovjetskom Savezu. Kasnije se to proširilo, postojala je verzija da sam lečen u bolnici, a u svakom gradu su tvrdili da se to baš tamo desilo! Mene to ne iritira jer nisam tip koji se ljuti ili obraća pažnju na gluposti: krivo mi je zbog moje stare, zbog mojih prijatelja koji se sekiraju više nego ja. Kad si u ovakvom položaju, u očima javnosti, nemoguće je pobeći od nekih žigova, etiketa. Još sam pošteđen u odnosu na druge ljude - istakao je Čola za "Mojevrijeme.hr".

(Telegraf.rs)