Sofronijević otkrio kako je smršao! Imao je 128 kilograma, mama mu je vezivala pertle: Evo kako je izgledao

- Video sam koliko je loše biti gojazan, koliko ne možeš ništa. To je jedna disfunkcionalnost duše, tela i mozga - ispričao je harmonikaš

Harmonikaš Aleksandar Sofronijević dugi niz godina se borio sa viškom kilograma o čemu danas otvoreno govori kao podstrek drugima da počnu da vode računa o svom zdravlju.

Kako je ispričao, najveći motiv da smrša bilo je to što nije mogao da funkcioniše kada je posao u pitanju.

Preporučujemo

- Imao sam 128 kilograma, nisam mogao da se savijem da zavežem pertle, mama mi ih je vezivala. To je bilo neke 2008. godine a sada variram između 88 i 90 kila, znači oko 42 kilograma sam smršao. Sad zamislite harmoniku od 13 kilograma i ta kilaža tada i ne znam koliko bi u mom poslu mogao da izdržim. Ko zna da li bih dobio šećer i da i bi mi srce izdržalo. Moja energija i moj mozak su drugačiji sada, mnogo bolje sviram, sve mi je lakše, bolja koncentracija - priznao je Sofra i ispričao kako je došlo do toga da se toliko ugojio, da je doveo svoje zdravlje u rizik.

- Volim da jedem, gurman sam po prirodi na mamu. Moja mama je sa Divčibara i tamo se strašno dobro jede, i od malena baš dobro jedem. Imao sam taj bend “Prestiž“ i imao sam te večernje svirke gde se svira do 3, 4 ujutru, praviš super zabavu i ogromne pazare, i onda se dosta i pilo, ja konkretno votku neku a posle toga ideš na pljeskavicu, ogromnu picu ili palačinku na metar - priča on i nastavlja:

- I sad kombinacija, mnogo jedeš, ne treniraš, malo spavaš, i konstantni alkohol, i stalno stres i frka, upisujem fakultet, i došao sam do tačke da sam stalno jeo. Sećam se da sam sam mogao da pojedem jedno pile, veliko pile, a jednom sam pojeo 40 ćevapa i meni je to bilo normalno.

Proces mršavljenja je za njega bio dugotrajan i nimalo lak. Kako kaže, sa ove tačke gledišta, nikada ne bi mogao da se vrati u to stanje.

- Video sam koliko je loše biti gojazan, koliko ne možeš ništa. To je jedna disfunkcionalnost duše, tela i mozga. Najbitnija je istrajnost, prvo ide taj mali, prvi korak a onda jedan po jedan naredni - objasnio je on u emisiji RTS ordinacija i zaključio:

- Krenuo sam po malo da topim to salo 2008. godina, pravio sam i ja greške, i sve do 2018. nisam znao kako i šta da kombinujem pravilno i tek tada sam shvatio da ti ne treba uopšte puno hrane da bi bio sit, i da je hrana zapravo naše gorivo.

(Telegraf.rs)