Velja Popović u pesmama Miće Stojanovića: Zavetina iz Bogdanja i Tijanja

Velja Popvić je izrastao u pravog narodnog (ne i estradnog) umetnika, majstora astalske i ambijentalne svirke

"Nekad beše sirotinja,

prazna kuća nigde ništa,

Preporučujemo

samo jedan lonac stari

kuva pasulj kraj ognjišta.

Kolovođa nisam bio,

para nemam za svirače,

nadničio kod bogatih,

odlazio u kopače.

Stara majka proju sprema

ispod sača da pristavi,

pogača se jela samo

o Božiću i o slavi.

Devojačke majke zbore

sitotinja šta će kome,

želele su kćeri svoje

za bogate da udome."

(Velja Popović - Mića Stojanović)

- Svaka Mićina pesma seti me i mog zavičaja, mog rodnog sela Tijanja između Čačka i Guče na obroncima Jelice. Za mene je to najlepše mesto na svetu, tu sam još kao dete upoznao raj - kuća okružena voćnjakom i potokom, stada bleje, ptice i čobani pevaju. Selo je bilo puno vrednih ratara, škola je bila puna đaka, a njive pune raspevanih kosača i kopača - priča Velimir Popović.

- U mom detinjstvu nije bilo struje u selu, pa sam prve pesme čuo na njivi. Prvi put sam čuo harmoniku na mobi kad se kupe šljive. Bili su to za mene neki rajski zvuci koje do tada nisam čuo.

Prvu harmoniku je nabavio u desetoj godini i počeo da je uči kao jedan od najboljih đaka Čačanske gimnazije u generaciji sa Radetom Bogićevićem, nastavnikom muzike i jednim od pionira posleratne šumadijske pesme. I Veljin prvi majstor na harmonici, Milisav Baralić iz Mrčajevaca, bio je pismen muzičar i znao je note.

- Velja Popović je Dragačevac, rodom iz Tijanja, a ja sam Čarapan, rodom iz Bogdanja. Velja potiče iz kraja gde ništa nije "Veljino" nego je sve "Veljovo". Velja je pravi predstavnik našeg starog dobrog narodnog melosa, koji se danas retko može čuti. Velja je klasik te stare narodne pesme na harmonici - pričao je legendarni pesnik i kompozitor Mića Stojanović.

Već krajem 50-ih godina prošlog veka pojavljuju se i prve pesmarice. Prva pesmarica novih narodnih pesama koju je Velja video i kupio na trafici bila je pesmarica Miće Stojanovića.

- Te pesme su nama bile poznate, iako još nisu bile snimljene. Mi smo to pevali tako što smo na svadbama sami pravili melodoje i nastupali pred našim narodom. Kasnije smo te pesme slušali sa prvih gramofonskih ploča i prvih radio stanica - ističe Velja Popović.

- Nestor Gabrić je 60-ih bio najpopularniji pevač novih šumadijskih pesama. Bile su to pesme Dragiše Nedovića, Miće Stojanovića, Obrena Pjevovića. Kad je Nestor čuo da te pesme pevamo na svadbama i vašarima, predložio je da ih sninimo na pločama. Rekoše nam jednom u Jugotonu da su prodavali mnogo više ploča nego što je bilo gramofona.

- U to vreme nije bilo lako okupiti Narodni orkestar da ti svira na ploči, a mi smo te pesme već znali pa nam se ukazala prilika i za studijska snimanja. Moje vatreno krštenje u studiju bilo je upravo na Nestorovim pločama.

Skoro sve što je Velja Popović snimio kao pevač napisao je pesnik Mića Stojanović: "Zavetina", "Na dan slave", "Čuknuću ti na prozore", "Ti si pesma mog života", "Pusta kuća", "Kolovođa nisam bio", "Moj leleku", "Ponoćna pesma", "Samo jedna pesma", "Kočijaš", "Pod Jelicom", "Kosidba na Rajcu", "Dok kiše liju", "Zajedno u snove"...

- Sedeći u "Šumatovcu" u iščekivanju NATO bombi, Mića Stojanović mi je jednog dana pokazao i pesmu "Zavetina" koju je prethodno izgovorio pred vladikom žičkim. Razmišljali smo koji bi poznat pevač mogao da snimi jednu tako plemenitu patriotsku pesmu, i to baš u vreme hiperinflacije onog jeftinog srbovanja 90-ih.

- Ubrzo sam naučio "Zavetinu" i gde god sam je otpevao doživljavao sam ovacije. I Mića je insistirao da je ja snimim, budući da sam napravio melodiju i da je uveliko pevam. Pesma je prihvaćena i od strane publike i od najstrože muzičke komisije Radio Beograda.

Velja PopOvić je izrastao u pravog narodnog (ne i estradnog) umetnika, majstora astalske i ambijentalne svirke.

- Velja Popović nije samo svirač i pevač advokata, penzionisanih generala i propalih političara. Velja je iskonski i unukatni predstavnik starog dobrog narodnog melosa na harmonici Taj se melos nekad mogao čuti od pravih narodnih harmonikaša, samoukih majstora - govorio je Mića Stojanović.

- Velja je snimio dvadesetak mojih pesama tako što je veoma vešto ugradio svoje melodije i svoju svirku harmonici. Velja je znalački upijao umeće slavnih čarapanskih harmonikaša Dragana Matića Žilića, Đurice Ćirkovića.

Sećam se sa kakvim smo oduševljenem posmatrali kako ti majstori sviraju kola na igranci i vašaru. Tek kad smo savladali njihovu tehniku sviranja, mogli smo da sviramo pesme i kola koja su voleli naši ljudi.

(Telegraf.rs)