Telegraf sa Natom na moru: Otkrila da li joj prilaze momci na plaži, pa pomenula druženje njene i Čoline ćerke

Pop zveda je otpočela renoviranje stana majstorima zbog čega se sa ćerkama se zaputila na letnju turneju u Crnu Goru

Pop zvezda Nataša Bekvalacveć mesec dana uživa u Crnoj Gori sa ćerkama gde ujedno ima i veliku letnju turneju.

Preporučujemo

Kako ističe, plaže retko obilazi, vreme između brojnih nastupa provodi tako što odmara sa ćerkama Hanom i Katjom od kojih se nerazdvaja.

U razgovoru za Telegraf Nataša je otkrila kako igleda jedan dan na moru, da li joj prilaze momci na plaži ali i detalje druženja njene ćerke Hane sa ćerkom Zdravka Čolića Unom.

N samom početku požalila nam se zašto još mesec dana neće moći da se vrati u porodični stan zbog čega je prinuđena da spava u hotelu.

- Glavni razlog odsustva moje dece i mene od kuće su građevinski radovi u našem stanu. Plan je bio da se za dve nedelje sredi sve ono što smo zamislile a onda je moja zamisao počela da se proširuje, tako da smo otišli u grube građevinske radove. Faktički sam srušila ceo stan, kada kažem srušila, mislim zaista srušila, uključujući vrata, prozore, podove, unutrašnja vrata, stolariju, znači sve i sada smo u sivoj fazi. Arhitekta mi je rekao da mu je potrebno još mesec i po dana, tako da ja nemam kuću još mesec i po dana, pa smo odlučile da putujemo, odnosno, da svovju decu vodim na svoju turneju.

• Zna li se koji je ovo put da renoviraš stan? Stiče se utisak da to jako često radiš.

- Žene imaju razna zadovoljstva i fetiše a ja sam opterećena kućom. Možda zato što mi je van kuće prilično haotično volim da mi u kući bude predivno. Prosto opterećena sam enterijerom, opterećena sam svime što je vezano za kuću. Odlučila sam da okrenemo novi list i da apsolutno promenimo energiju u kući da nijedna stvar koja nas vezuje za prošlost ne bude unutra. Tako da sam počupala sve.

• Dosta radiš, kažeš ćerke su sa tobom. Hana je već odrasla devojka da li je puštaš da izlazi uveče, kako ona provodi vreme na moru?

- Hana ima šesnaest godina i to je neki period kog se i ja sećam. To je period odrastanja kada imaš potrebu da budeš svoja, da budeš samostalna, da budeš nezavisna. E sada, želje su jedno a mogućnosti su naravno malo drugačije. Ja se trudim da joj dam dovoljno slobode da joj ne ugrožavam ličnost ali da se ipak znaju pravila i da se znaju granice, ali da ih ona ne shvati kao da je ugrožavaju već da se ok toga dogovaramo. Kao i svaki roditelj sigurno da pravim greške u koracima jer Hana je ekstremno osetljiva mlada devojka i često me toliko nervira da ne mogu da vam opišem. I sa Hanom i sa Katjom izgrađujem osobine kojima ranije nisam bila vična a to su razumevanje, strpljenje, ne reagovati na prvu loptu, dakle, izbrojati do tri pa u miru rešiti situaciju. Razne neke osobine koje su za mene ranije bile nezamislive. E sada ih razvijam upravo zato što volim svoju decu i zato što su mi one potrebne da bih što manje grešila u odgoju jedne i druge.

• Često nastupaš u Budvi u periodu između 23 -01. To je period u kom se uglavnom tinejdžeri zabavljaju. Da li si imala priliku da vidiš Hanu u publici i kako bi reagovala da je vidiš na svom nastupu neočekivano?

- Mislim da ne mogu da je vidim neočekivano zato što se stvarno dogovaramo. Raspust je, more je, kada celo društvo ide ja stvarno ne mogu da joj kažem "ti ne možeš" jer su meni moji roditelji to radili. Ne mislim da je bilo pogrešno ali ispostavilo se da je u meni stvorilo jednu vrstu bunta koje je odvelo posle u nešto još ekstremnije od bunta. Onda, znamo da je more, znamo da je raspust, znam sa kim je, znam u kom je društvu, znam ko su im roditelji i u dosluhu sa njima, eto, pustimo ih malo i kada je moj nastup u pitanju i kada je nastup neke druge moje koleginice ili kolege. One jesu pod budnim okom uvek nekog iako se njima čini da su, eto, izašle same i da su glavne i da su samostalne i najpametnije. Kao što svaka devojčica sa šesnaest godina misli. Neću da joj lomim krila. Ja sam tu da joj budem vetar ali ne za gluposti. Zna se šta je ok a šta nije.

• Napomenula si da znaš uvek sa kim je Hana i gde, a od nedavno zna to i javnost. Naime, pojavila se informacija da se tvoja ćerka i ćerka Zdravka Čolića, Una Čolić druže. Od kada se njih dve druže i da li si sa Čolom razgovarala o tim vašim roditeljskim problemima?

- Budući da su u pitanju deca javnih ličnosti ja sam se trudila da se to ne raširi jer jako poštujem tuđu privatnost. Tako da su stvari o kojima ja niti sam pričala niti ću pričati. Deca su se izabrala i deca se druže i eksponiraju se u dozi u kojoj one to žele a ja sam tu da podržim ne samo njihovo prijateljstvo nego svako biće koje Hana dovede kod nas. Bilo čije da je dete. Naravno da volim da upoznam roditelje, naravno da volim da smo u nekoj vrsti komunikacije jer to svim roditeljima to znači. Volim da znaju kad su kod nas da su bezbedne, volim da se skupljaju svi kod nas, prvo što ja nisam mogla nikada da dovodim društvo kući. Mislim da me smatraju kul mamom. Nisam opterećujuća, malo više dozvolim nego što dozvoljavaju roditelji ali stvarno ih razumem. Tako da i ona a i sve ostale drugarice kod nas su stvarno dobrodošle.

• Da li ti se udvaraju muškarci na moru?

- Ja bih stvarno volela da ti odgovorim kako ne mogu da živim i kako "ah" sam strašno u fokusu muških pogleda, ali to nije istina. To niej istina ne samo na moru nego, stvarno, po Katji brojim koliko ne mogu da se pohvalim nekim emotivnim životom već četiri i kusur godina. Ne govorim ovo zato što hoću da glumim neko ludilo, stvarno bih rekla da imam bilo šta da spomenem.

• Ukoliko bi ti na plaži prišao neki zgodan dasa kako bi reagovala?

- Zavisi od samog pristupa. Postoje fenomenalni upadi.

• Koji je za tebe najfenomenalniji? Koji priželjkuješ?

- Ja sam stvarno sve zaboravila. Sad kada si me pitala imala sam vremena i da razmislim malo ali ne mogu da se setim nečega što me je sada ono, fasciniralo. Bilo je par sudbinskih, za njih sam se i udala. Ovo sve ostalo gotovo i da ne pamtim.

• A da li priželjkuješ?

- Ne mogu da kažem da sam se zatvorila u manastir, kao što vidite nisam, ali ne mogu da kažem ni da priželjkujem. Kada bi mi rekla sada sastavi mi listu nekih desetak želja. Imam mnogo nekih važnijih stvari za sebe, prioriteti su mi se prosto promenili. Možda zato što sam ostvarena kao roditelj ali i kao žena. I onda nije to nešto čemu hrlim i čemu težim. Devojke uglavnom kada nemaju klince to im je nekako prioritet. Imam 42 godine, imam stariju ćerku od 16 godina, Keti mi ima 4 i po godine, imam karijeru dugu 22 godine i ne mogu da ti kažem da sada priželjkujem dečka.

• Većina žena u današnje vreme se žali da muškarci nemaju petlju za jake žene. Šta ti misliš po tom pitanju?

- Ja mislim da su se stvari stvarno promenile. Stvarno ne bih volela da zvučim kao tetka i da kažem u moje vreme ali u vreme kada su mene te stvari mnogo više zaniimale nego što me zanimaju sada, nekako žene i devojke su bile mnogo dostojanstvenije i muškarci su morali strašno mnogo da se trude i da rade ne znam ni ja šta, prvo da bi zadobili pažnju devojaka a posle i da popiju kafu sa njima ili da uđu u neku vrstu emotivnog odnosa. Sve se to nekako jako zasluživalo. To se meni nekako dopadalo jer volim ženstvenost, volim da smo nežniji pol, a feministkinja sam, što je kontradiktorno ali može da se pomiri. Sa druge strane, mislim da su muškarci sada strašno postali prosti, da nekako ne gledaju devojke i žene sa poštovanjem za koje mislim da svaka devojka i žena zaslužuju. Da su veze, ne morališem kažem, sve mi se događalo, ali ako pričamo o vremenu sada, nekako mislim da devojke pristaju sada na bilo šta. I ja sam pristajala isto, znači nisam ja mimo sveta, ali mislim da iz te želje za zajednicom i to što je ona sve manje prisutna porodice se lako raspadaju. Evo moja se raspala tri puta dok si rekao piksla. A to mi se ne dopada jer gledam lepe, samostalne i predivne žene koje su pored muškaraca koji ih uopšte ne respektuju ni na kom polju. Tu je delimičan odgovor i u onom pitanju zašto sam sama, nego da pristanem na nešto. Mislim lepo lice, lepo telo auu pazi boga ti. Pa šta?

• Sada se nameće pitanje šta to mora da ima muškarac da bi osvojio Natašu Bekvalac?

- Nemam pojma šta mora da ima. Mora da bude svoj čovek i mora da zna da odvoji ove stvari. Kako da kažem, mora da je prošao život da bi znao da odvoji bitno od nebitnog. Kako da kažem osobine koje vrednuje i one koje ne vrednuje. I da ne meša babe i žabe. To mora da bude neki stvarno kul tip sa kojim ću jako malo da pričam, nego prosto da se desi poklapanje koje mi se do sada nij dogodilo. Da me ne pita gluposti, da mi ne uzima telefon. Znaš te stvari koje su stvarno, baš prevaziđene. Čak ne ih bila ni besna nego bih bila jako tužna. "Ah ni ovaj nije taj".

• Šta bi posavetovala žene koje su na ivici da odluče da se razvedu ali za takav korak nemaju hrabrosti? Psiholozi tvrde da je razvod pored gubitka dragih osoba i bolesti jedan od najvećih stresova.

-  Pa i stresova i tuga. Nemoj da misliš da ja nisam trajno oštećena zbog tih stvari. To što sam ja pozitivna osoba i što sam generalno nasmejana to ne znači da nisam trajno oštećena. Tri puta ti se desi da ne uspeš u onom u čemu si maštala. Naravno da će to ostaviti na tebi traga ali meni je život nekako namestio da sam roditej i to da imam veliko i malo dete. I da sam samohrani i samostalni roditelj i da bukvalno mislim da nemam njih dve tako zahtevne kao što jesu, da bih podlegla. Depresija mi je bila preko potrebna, znaš ono, bukvalno mi treba pet dana da legnem. Da legnem, da ugasim svetlo, da se ne kupam, da niko mi ne dolazi, hoću da budem u depresiji a ne mogu jer Keti treba ujutru u školicu, Hana mi ima problem ne znam ni ja tamo. Mene je natempirao Bog da budem ovakva. Ali nemoj misliti da moje srce ne broji ožiljke i da nisam u nekim trenucima jako tužna što nemam porodicu onakvu o kakvoj sam maštala. Nisam sigurno maštala da moja deca odrastaju bez očeva.

• Tu tugu nije osetila čak ni tvoja publika. Kada si imala najveće lomove, imala si najveće hitove i najposećenije nastupe. Kako se osećaš kada izađeš u takvom emotivnom stanju ispred publike i moraš da daš neki emociju?

- Nišra što je spolja ne mora da zanči i da je iznutra. To što se o nečemu ne piše ili javnost ne govori ne znači da ne postoji. Bez obzira što ne ideš i ne vrištiš na megafon ulicom "imam problem, loše sam", to ne znači da unutar tebe ne vrišti tvoja duša. Na dnevnom nivou ja imam takve borbe. Demoni su tu, uvek iza ćoška. Meni je tuge dovoljno za tri života i uopšte mi ne treba nova da bih našla inspiraciju za svoju muziku i za svoju publiku. Pre par dana min je jedna devojka koja je stajala u orvom redu poslala snimak na kom se vidi da se ježim dok izvodim pesmu "Mala leđa". Tu pesmu inače ne volim da izvodim, pogotovo ne u klubovima jer ona je sve samo ne klupska pesma, i neverovatnoali uvek ali uvek mi u klubu traže "Mala leđa" na kraju. Onda sam na snimku videla, čoveče telo mi reaguje i dalje. Nisam ušla u onu fazu gde nastupaš svako veče i ne možeš svako veče da budeš freš ali moje biće jeste svako veče spremno da se dam. Jer imaš samo ono koliko daš. Ja sam shvatila da baš imam puno jer mi se ta vrsta energije davanja dešava svako veče. Još nijednom nisam sebe uhvatila da kažem "Koliko imamo još pesama do kraja".

• Pesma "Mala leđa" koju si pomenula ima svoju priču. U kom trenutku je nastala i pod kojim okolnostima kao i kome je posvećena?

- Ja generalno izbegavam da pričam o muzici, pogotovo što često podcenjujemo svoju publiku. Nekada i ne trebate da upoznate svoje idole. Ja sam imala par momenata gde sam upoznala ljude i sve mi se onako srušilo. Iz tog razloga ne volim da prepričavam svoju muziku, da govorim u kom teenutku je nastala i ostalo. Konkretno ovu pesmu je napisala Marina i napisala je nakon Danilove nesreće. Prosto ceo taj album je bio takav kakav jeste. Ja sam uvek muziku tako nekako i stvarala. Uvek sam radila sa ljudima koji su moji jako bliski saradnici i rijatelji i koji ne mogu da se izuzmu iz mog života. Prosto ne mogu da pišu ko zna šta a da se meni dešava najveći brodolom ikada.

• Najavila si album. Kada možemo da ga očekujemo i da li je pri kraju?

- Nije pri kraju. Ali ovaj najteži deo, da imam pesme je gotov. To da dođem do prave pesme, da inspirišem da se prava pesma napravi za mene prava, to traje najduže i tu ne možeš da ograničavaš. Znači ne mogu da kažem "treba mi tekst za pet dana". Tu ne možeš da ograničavaš. Ne mogu da kažem treba mi tekst za pet dana. Ko može da napiše nešto što treba da izađe iz njega za pet dana? Može, ali takva je i pesma onda. Pesme imamo, negde fali malo teksta, negde ideja oko aranžmana. Čim se vratim iz Amerike, sledi onaj najlepši deo posla a to je ulazak u studio a kada krene onda to vuče jedno drugo i ja mislim da album može da bude gotov za mesec i po, dva.

• Da li se raduješ odlasku u Ameriku i kada si poslednji put bila tamo?

- Nisam bila nikada. I to mi je posebno drago zato što je i turneja i moj prvi odlazak tamo. Uzbuđena sam i imam strašno veliku odgovornost i strašno veliku tremu. Osećam se onako "Joj hoćemo biti dovoljno dobri". Sva sam u toj vrsti emocije. Verovatno dok ne budem stala na binu na prvom koncertu tamo.

(Telegraf.rs)