Filip Čukanović više nije deo TV Prva: "Tačno je, imam nekoliko ponuda"

Dosta se spekulisalo zbog čega Filipa nema u emsijama

Voditelj Filip Čukanović već duže vreme ne pojavljuje se na malim ekranima, a sada je poznato šta se dešava sa njim.

Dosta se spekulisalo zbog čega Filipa nema u emsijama, a otkrio je da nije više nije deo TV Prva. Kako je voditelj naveo, dobio je nekoliko ponuda, a uskoro će odlučiti gde će nastaviti svoju profesionalnu karijeru.

Preporučujemo

- Posle 8 godina rada na B92 i Prvoj TV došlo je vreme za nove poslovne izazove. Zajedno smo stvorili mnogo toga i napravili ozbiljne rezultate na obostrano zadovoljstvo. Kao reporter proputovao sam svet

izveštavajući sa najvažnijih dogadjaja - napisao je Filip na Instagramu i nastavio:

- Autorska emisija "Lično Nezvanično" pomerila je produkcijske granice i ponosan sam što su u njoj gostovale ličnosti koje to retko čine te pristale da ogole svoj privatni život. Upravo te razgovore su prenosili brojni domaći i regionalni portali.

- U stolicu "Jutra" seo sam posle tandema koji je bio sinonim za taj program i uspeli smo da održimo takav nivo programa da se veliki deo nacije budio sa nama. Ponosan sam na svoj tim i hvala svima na svemu! Da je bilo lako - nije. Utoliko je sreća zbog postignutog veća! - naveo je Čukanović.

- Hvala kolegama koje su postovale moju želju da ne govorim odmah o svemu, bio mi je potreban predah jer 15 sati programa uživo nedeljno itekako troše… - zaključio je voditelj.

Podsetimo, Čukanović je otvoreno govorio o problemima koje je imao sa mentalnim zdravljem, o svojoj petogodišnjoj borbi sa napadima panike.

- Srce je počelo snažno da lupa, osušila su mi se usta, imao sam osećaj da propadam. Preplašen, usred noći sam otišao u Urgentni centar. Na moju sreću bio je dežuran čuveni kardiolog Arsen Ristić. Tada sam prvi i jedini put popio tabletu za smirenje. Profesor mi je kasnije priznao da je odmah znao dijagnozu, ali je želeo da isključi bilo koju fizičku bolest. Krenuli smo sa pregledima i ispostavilo se da je srce zdravo, kao i svi vitalni organi - ispričao je on ranije za Helou i dodao:

- Ljudi se sve češće suočavaju sa ovim problemom, a da i ne znaju o čemu je reč. Sramota ih je da to javno priznaju i često na svoju ruku počnu da uzimaju lekove ili čak pobegnu u alkoholizam. To je razlog zbog kojeg želim da pričam otvoreno, baš za magazin sa kojim godinama imam divnu saradnju. Važno je apelovati da briga o mentalnom zdravlju nije sramota, već potreba. Svi smo pod velikim pritiskom, bilo da ga sami stvaramo ili nam ga nameće okruženje.

- U glavi je stalno neka tenzija: od banalnih stvari tipa ko ti je lajkovao sliku na "Instagramu" do pokušaja da budeš dobar prijatelj, kolega, partner. Sve to ostavlja posledice. Porodica je, jasno, bila veoma zabrinuta za mene. "Zar zbog karijere da upropastiš zdravlje", "Nemoj to sebi da radiš", govorili su mi. U svim teškim situacijama, a pogotovo kad je reč o zdravstvenim problemima, podrška najbližih je od presudnog značaja. Ja nikada nisam krio sa čim se nosim, svi oko mene su znali istinu. I niko od njih nije imao stav "jadan Filip", već "čoveče, nije ti ništa, trgni se"- rekao je on ranije i nastavio:

- Dešavalo mi se više puta da dok opušteno sedim i večeram u restoranu srce iznenada počne da mi lupa uz osećaj da propadam. Onda ustanem od stola i krenem kući. U trenutku kad sednem u taksi sve prestane. Zanimljivo je da se to događalo isključivo kada sam opušten. Samo se uznemirim, "uzvrpoljim" i silno uplašim ubeđen da ću se onesvestiti, iako po zakonima fizike to ne može da se desi kad se pritisak podigne.

- Takve situacije su se nekad ponavljale jednom nedeljno, nekada tri dana zaredom. I tako mesecima. Iako napad traje od trideset sekundi do minut i po, čovek ima utisak da je u pitanju večnost. Počeo sam da se povlačim u sebe, da sve manje izlazim. Stalno sam se pitao "šta ako mi se desi". Psihološki, to je loš pristup, ali do toga treba doći. Sada lagodno pričam o svemu, ali 2015. bila je ozbiljna drama - dodaje Filip.

- U startu mi je slikovito objasnila da je panika u stvari jedan tunel u koji ulaziš sve dublje praćen pitanjima "šta ako se onesvestim", "šta ako padnem", "šta ako ispustim čašu uz ruke"... To je pogrešno razmišljanje. U tim trenucima sebi treba reći: "Ništa loše se neće desiti. Bolje da organizam tako reaguje na umor i stres, nego da se pojavi neka bolest". Kada mi se to dogodilo u inostranstvu, dok sam bio na odmoru, pozvao sam psihološkinju koja je 24 sata onlajn dostupna - ispričao je tada Filip i dodao:

- Rekla mi je: "Ostani gde si." I to je ključna stvar - nema bežanja. Panika to voli. Nastavi da radiš ono što si radio: ako jedeš - završi večeru, ako si u šetnji - nastavi da hodaš. Već posle nekoliko minuta sve će se vratiti u normalu. Zvuči jednostavno, ali iz ličnog iskustva mogu da kažem da nije. To je nešto što se vežba. Kada me je usred emisije obuzeo osećaj da ću se onesvestiti, bio sam dovoljno priseban da kažem sebi: "Sedi, nema napuštanja programa. Biće dobro". Ali, da bih došao do tog nivoa svesti, trebalo mi je pet godina.

(Telegraf.rs)