Rada Manojlović o praznicima: Najtužnija mi je bila 2005. zato što je to bila prva Nova godina bez mame
". Nemam više godine kojima se posebno radujem"
Pevačica Rada Manojlović već godinama unazad Novu godinu provodi radno, asvaki je praznik podseti na majku koja je, nažalost, prerano preminula 2005. godine. Upravo zbog toga praznici za pevačicu više nemaju nikakvu draž.
- Nemam vremena za druge stvari, a i uželela sam se posla. Prošle godine smo skoro celu "presedeli", tako da mi ne smeta što radim. Navikla sam. Novu godinu i ne slavim nešto posebno. Osim prolaznosti vremena i što smo stariji za po godinu u životnom kalendaru, i nema mi neki značaj. Tako da se nešto i ne radujem ni rođendanima, ni novim godinama - taj sam tip. Zauvek bih da budem mlada i zaleđena u vremenu (smeh). Badnji dan i Božić su više moji i praznici moje porodice - rekla je Rada.
Jesu li ti tužne Nove godine?
- Najtužnija mi je bila 2005. zato što je to bila prva Nova godina bez mame. To mi je bio početak i kraj svakog smisla, veselja i radovanja nekim Novim godinama. Tako da, možda i zbog toga nemam neki poseban osećaj radosti. Nemam više godine kojima se posebno radujem. S druge strane, život ide dalje.
Da li ti sva ta sećanja naviru u vreme praznika?
- Ne razmišljam o tome. Ja sam robot suzdržan od emocija. Jer sam jako emotivna i kada bih sebe pustila da razmišljam o tome, plakala bih danonoćno. Znam kakva sam kada me savladaju sećanja, misli i zato sam nekako naučila da to ne radim sebi. Dobra strana toga je što u životu onda funkcionišeš normalno, nisi svakog dana tužan, međutim, to ima i svoju lošu stranu, a to je skupljanje sve te tuge. Ona mora nekada da se skupi i izađe. Nekad moraš da se isplačeš, a ja to sebi ne dozvoljavam. Ne sećam se kad sam zaplakala, godinama! Ali, to nije dobro jer osećam kako me srce boli... Samo me plaši da se jednog dana to ne odrazi na moje zdravlje - irpičala je ona za 24sedam.
(Telegraf.rs)