Nataša Bekvalac: Ne pada mi na pamet da budem žrtva priče o "aferi" sa Rastom, meni on jako prija
- U meni sada, dok ovo izgovaram, nema ni trunke bezobrazluka, nema ni trunke neke manipulacije nego stvarno ne znam o čemu se radi i ne znam u čemu je problem - rekla nam je Nataša na temu odnosa sa Anom Nikolić
Njen život je za 41 godinu, koliko sada ima, bio sve, samo ne dosadan i bezličan.
Ono što je uvek bilo zadovoljstvo, u razgovorima sa Natašom Bekvalac, jeste činjenica da je uvek imala dozu neosporne iskrenosti, humora, čak i u momentima kada joj je bilo izuzetno teško. U proteklim mesecima preživela je neke teške momente, od gubitka dragih ljudi, do udesa koji je prilično uticao na nju.
Međutim, nasmejana i sređena našla se proteklog dana, šestog decembra u Beogradu, kako bi najavila svoj novogodišnji nastup u prestonici Srbije.
Upravo smo tu ponovo popričali sa njom, o svim temama koje su intrigirale javnost. Jedna od njih je, svakako, i navodna afera sa Stefanom Đurićem Rastom, te navodni prekid komunikacije sa Anom Nikolić, baš iz tog razloga.
Nataša je prvi put surovo iskreno pričala o navedenom, ali smo razgovor započeli temom njenog čisto belog i nežnog stajlinga, koji nam je ona opisala na svoj način.
- Garderoba je često odraz poštovanja prema ljudima sa kojima idete na sastanak. Ja sam svih ovih godina iskazala respekt prema novinarima. Belo mi je uvek čisto, svedeno, elegantno i dostojanstveno. Bela kombinacija me ne asocira toliko na venčanje, ja sam uvek birala belu haljinu i za neki važan događaj. Ja sam neko ko generalno voli belo i imam utisak da mi lepo stoji.
- Kada bi godinu na izmaku mogla da opiše boja koju bi izabrala?
- Nije mi ova godina nešto bila i ja bih volela da mogu da ne razmišljam o njoj, da joj se ne vraćam i da mi se ne ponovi ako može. To bi bila jedna boja kao maslinasto zelena, ali ne ona lepa, nego kao nešto "žaba". Bezveze, a malo i tužno.
- Da li je to zbog velikih gubitaka koje smo imali tokom ove godine?
- Sve mi je nešto tužno. Čini mi se da je bila loša atmosfera tokom cele ove godine, kada su svi ljudi u pitanju. Nisam srela još nikog ko je rekao "vau, kakav period je iza mene" a nisam ni čula da je neko drugi sreo.
- Ove godine su nas napustile dve osobe koje su znatno uticale na tvoju karijeru. Prvo Minja Subota u čijoj emisiji si se prvi put pojavila na malim ekranima. a zatim i Marina Tucaković koja je za tebe napisala neke od najvećih hitova. Kakva sećanja imaš na te ljude?
- Kada pomislim na njih obuzme me lepa emocija. Jako sam teško podnela njihov gubitak i jako mi je i sada teško i ta emocija ne može da se ispriča rečima. To su ljudi koji su ostavili trag ne samo u mom, nego u životima svih nas, i koji će u biti živeti večno. A trag koji ostaviš si u stvari ti.
- Marina Tucaković je pored brojih hitova iza sebe ostavila i pesme koje još nisu objavljene a jedna od njih se nalazi i kod tebe. Dosta se spekulisalo oko toga da li je to poslednji tekst koji je napisala pa šta je prava istina?
- Ja nikada reč nisam rekla na tu temu. To je pesma koju sam pre godinu dana uzela od Marine, a koju je ona jako volela i na koju je bila jako ponosna što je napisala. To da se polemiše, da li je to poslednja pesma, i da se tome daje neki značaj, za mene je to toliko degutantno i toliko ja nisam "to" da ne mogu da opišem. Nisam sudelovala u toj priči, ali se opet stvori neka slika "vidi ovu sada..". Ali, i to je manje važno. Žene više nema, to je važno. Ljudi su tako postali površni i surovi da ja nekad stvarno ne mogu da se snađem.
- Marina je tu pesmu napisala tokom psolednjih meseci života. Koliko je uspela, uprkos teškom stanju u kome se nalazila, da dopre do tebe i oseti tvoju emociju?
- Prvo da vam kažem da ja imam još jednu Marininu pesmu, dakle ne jednu. Ona je radila bukvalno do poslednjeg dana. Mi smo se čule par dana pre nego što će nas zauvek napustiti. To koliko je ona bila puna života, zato mi je bilo sve čudno kako se desilo, nisam mogla ništa da povežem. Ljudi se uglavnom gase, gasi im se životna energija, a ovo je bio prekid.
- Kako je izgledao vaš poslednji razgovor?
- Pričale smo o mojoj mlađoj ćerki, ona se brinula kako je ona. Nazvala me je samo da me pita kako je Katja.
- Da li je estrada tek gubitkom Marine Tucakovič zapravo shvatila kolika je zapravo autorska kriza?
- Ja sam to shvatila i pre. Marina je Marina i bez svih nas a neki od nas bez Marine nisu neki od nas, uključujući i mene. Mislim da se nikada neće roditi neko kao što je ona. To što je ona napisala za života to niko neće uraditi. Taj odnos prema muzici, ona nije bila opterećena nekim kompleksima. Jednakim žarom je radila za najveće zvezde i za nekog ko je došao doslovno sa ulice. Škorpija je bila u horoskopu, tako je intinuitivna bila, neverovatna.
- Većina tvojih kolega ističe da im je davala savete koji su im u karijeri dosta značili. Koje savete je tebi davala?
- Nije mi toliko davala savete koliko često je znala da me iskritikuje i da mi kaže da sam glupača (smeh). Najčešće me je kritikovala za moje životne izbore, tu je baš znala da bude surova, ali je uvek bila u pravu.
- Ove godine si izbacila i jedan od većih hitova u tvojoj karijeri, duet sa Stefanom Đurićem Rastom "Iz daleka". Taj duet je sve iznenadio, a kako je došlo do kolaboracije?
- Dogovorili smo se da pesmu ne najavljujemo, da je samo pustimo i da ne radimo nikakav marketing. Hteli smo da probamo da muzika odradi svoje. Sve je nekako neklasično i neobično bilo. pa i naša saradnja. Meni je strašno prijala njegova energija i strašno mi je žao što ljudi nemaju priliku da ga upoznaju, generalno, zato što je jedno divno biće koje je jako osetljivo, empatično, brižno sa puno osećaja prema ženama. A to se tako dijametralno razlikuje od toga kako je predstavljen u javnosti.
- U jednom intervjuu, na moje pitanje kako je izgledao vaš prvi susret, on je rekao "uplašeno". Da li je to istina?
- U početku mi samo nije bilo svejedno... Ja ulazim kod njega, a tamo kao neko obezbeđenje. Onda ulazim u prostoriju gde su svi oni, nešto slično izgledaju i svi su kao neka banda i nisam bila u fazonu da sam došla i kao "Hi, guys". (smeh) Došla sam sama. Generalno volim da idem u muzičke studije sama, jer volim da sam u studiju sama sa producentom. Ovde me je sačekalo društvo, čopori, banda i pritom su svi u istom fazonu ali posle 10 minuta sam shvatila da su strava momci, da svako odlično radi svoj posao i da samo robusno izgledaju, ali su u biti jedni carevi.
- Malo nakon objavljenog dueta mediji su počeli da povezuju tebe i Rastu. Koliko ima istine u natpisima da ste zajedno i da li su te tvrdnje uticale na vaš odnos?
- Biću iskrena kao i uvek. Te priče stvarno nisu imale osnova. Povezali su nas na pravdi Boga. Ničim izazvano. Što me nisu povezali sa Vladom iz Magla benda?! Ništa nisam učinila da bih doprinela takvoj priči, niti je Stefan bilo šta uradio da bi doprineo toj priči. On meni jako prija. Ja želim sa njim da nastavim da radim. Sigurno ćemo raditi muziku u budućnosti zajedno. Da me ovakve priče ometu u mom kreativom radu?! Ne pada mi na pamet. Ja sam i njemu poslala poruku posle tih priča, "Tako mi je nešto glupo...", ali mi je rekao "Daj, bre, koga boli k****"". Šta sad, ne smemo da sednemo na kafu da nas neko ne bi povezao?!
- Da li je konstantna konkurencija koja se nameće između tebe i Ane Nikolić možda uticala na to da se pojave takve priče? Da li si sa njom razgovarala o tome?
- Ne, nismo. Ja nisam ništa konkretno ni direktno doživela. Svaki problem koji se pojavio bio je putem portala ili pisanih medija. Uopšte nisam smatrala da postoji bilo kakav razlog i da sam bilo šta loše uradila. Ako je nešto upućeno meni, a ja to ne prihvatam, jer mi ne pripada, mene to ni ne pogađa, zaista. U meni sada, dok ovo izgovaram, nema ni trunke bezobrazluka, nema ni trunke neke manipulacije nego stvarno ne znam o čemu se radi i ne znam u čemu je problem?! Sve je u redu, osim što je taj odnos izneđu Stefana i mene poremećen da, eto, sutra neću da dajem povoda bespotrebno, ali isto tako neću da budem žrtva. Zašto ne bih popila kafu sa njim, zašto ne bih radila?! Nema šanse da me to omete. jer ne vidim u čemu je problem.
- Ana i ti ste se srele, ali niste razgovarale o tome?
- Srele smo se na Marininoj komemoraciji, nije to događaj gde o tome možemo da pričamo. Jako je bilo sve potresno i tužno. Jedino što sam gledala je pod. Ja sam je primetila i nisam prišla, pretpostavljam da je i ona mene i nije prišla. Nema tu neke zle kobi, mislim da je to sve prošlo i da je ona shvatila da nema tu ništa.
- Tvoje koleginice se sve češće pojavljuju u filmskim ostvarenjima kao glumice. Kako gledaš na to i sutra da neko napiše scenario po tvojoj životnoj priči koji deo bi volela da se izostavi?
- Kada bih već davala priču, ne bih izbacivala ništa, zato što bi to bio jedan fenomenalan film gde bi ljudi mislili da je reditelj dosta kitio priču i da je malo preterivao u nekim momentima, što naravno ne bi bilo istina. Nekad ni sama nisam mogla da shvatim da li je realno da mi se to sve dešava. Volela bih, ako nekad nekog moja životna priča bude inspirisala, da sve bude realno prikazano. Generalno, kod mene je sve jako smešno. Kada je žanr u pitanju, to bi bila drama sigurno ali sa jako komičnim elementima. I u onim najstrašnijim životnim situacijama koje sam preživela ima toliko duhovitih detalja. Bilo bi interesantno sigurno.
- Nedavno si imala udes. Da li ti je sudar sa kamionom ostavio traume i da li opet sedaš za volan?
- Ja sam jako dobar i odgovoran vozač. Možda sam, kada sam bila klinka, malo divljala u vožnji, ali jako brzo sam se primirila. Odabrala sam auto koji je adekvatan za mene. Tako bih ja izgledala da sam auto! (smeh) Jedan kul auto, dizel, siguran, dovoljno veliki. Ali, ljudi su prilično odsutni u poslednje vreme u saobraćaju i mene je bukvalno "pokupio" kamion. Čovek koji je izašao iz kamiona nakon udesa mi je samo rekao "ja tebe nisam video" i ja mu i verujem. Jako mi je bilo krivo, jer to nije ni bio njegov kamion i baš mi je bilo žao. Čak sam i policiji rekla da idu da ćemo se sami dogovoriti. Ali, kada si vozač moraš da razmišljaš i da je onaj pored tebe u saobraćaju, a ja ovde nisam bila kriva. Ja generalno nisam kriva (smeh), a udesi mi se stalno dešavaju kako u životu tako i u saobraćaju.
- A šta ćemo sa tim što su te paparaci "uhvatili" u nekim prekršajima?
- Dobro. da, ali to stvarno sve manje. Možda mi se "desi" nešto žućkasto, narandžasto, ali stvarno baš vodim računa. Pogotovo kada vozim decu.
- Kakva je Nataša mama?
- Ja mislim da sam previše popustljiva i blaga i da sam svoju decu previše zaštitila. Volela bih da sam strožija i da sam ih manje štitila.
- Da li je tvoja majka bila strožija u odnosu na tebe?
- Da. Mnogo. Ja sam imala ograničenja bukvalno i u svakom smislu. A ja baš zato što sam želela da pobegnem od tog strogog vaspitanja tate i mame otišla sam ekstremno. Ja ni jedno svoje dete nikada nisam udarila. Mene je moja mama tukla, ne kažem kontinuirano ali dobijala sam batine od mame i tate. Moja deca za to ne znaju.
- Koju svoju osobinu prepoznaješ kod Hane, a koju kod Katje?
- Moja deca liče na mene. One žive i odrastaju pored mene. Hana je nekada moje ogledalo u tom periodu i na to me je podsetila mama jer sam ja zaboravila šta sam radila i kakve sam probleme stvarala i mami i tati. Pravila sam razne gluposti, često u buntu bez ikakve potrebe ali to je sastavno deo odrastanja svakog deteta. Samo smo svi različitog kova i različito reagujemo na te hormonske poremećaje koji nam se dešavaju u organizmu pa nisi sav svoj. Ja recimo do nedavno nisam bila sva svoja. Setim se šta sam sve priređivala svojim roditeljima i jako mi bude krivo. Baš sam mami pre neki dan rekla da mi je žao zbog svih stvari koje sam im pravila.
- Koga si ti slušala kada si bila mala i da li tebe slušaju tvoje ćerke?
- Ja nisam nikog slušala. One me slušaju osim kad me ne slušaju (smeh). Meni je najvažnije da su one dobro. Dobre su mi i dobro su. Nažalost, sada vidim da postoji taj period kada će morati same da se opeku i udare glavom o zid, kada to kažem više mislim na Hanu, nego na Katju. Ona je još mala.
- Većina dece poznatih roditelja ima naloge na društvenim mrežama. Ono što je primetno jeste da tvoja Hana nema. Da li ste tu odluku donele zajednički?
- Ja nisam za to. Njoj je sada, u ovom periodu jako važno da ona odlučuje i da se ona pita za sve. To podržavam ali isto tako sam napravila dobar temelj da ona razume zašto je to još uvek nepotrebno. Isto tako, nebrojani broj puta sam joj rekla da ja sigurno ne bih imala Instagram da se ne bavim ovim poslom i da je to moj način komunikacije koji je uvek sa nekim smislom i nekom porukom a ne eto tek tako napravila sam Instagram. Ono što se vrednuje u našoj kući, što se neguje i što su prioriteti u našoj kući petnaest godina je ekstremno drugačije od onoga što nameće njeno društvo i njeni vršnjaci i onda je to haos. Ona jedno oseća, a drugo bi da bude. To je sada jedna igranka u kojoj moraš biti fokusiran svakodnevno sa očima na leđima jer ako nisi ispašćeš iz igre i nećeš moći da pratiš dete.
- Koliko ti njih osluškuješ. odnosno ono što one slušaju i koliko si tvoju muziku prilagodila novim trendovima koje prate mlađe generacije?
- Meni je jako važno da sam u trendu. Gledam strane zvezde koje su napravile sve u svojoj karijeri što se moglo pa mi bude neprijatno kada gledam te neke pokušaje da se oni oponašaju. A u suštini, sve je u redu, možeš da nosiš dobro svoju muziku, svoje godine i da nađeš meru a da nekako ne budeš smešan. To mi je jako važno. Meni je inače u životu važan nivo, važna klasa i da sve što prolaziš pa makar to bilo i najgore da bude sa stilom i dostojanstveno. To mi je prioritet, to je svakoj vagi prioritet i to je prosto moj karakter. Mislim da sam našla tu meru i da imam svoj lični pečat koji je jako prepoznatljiv a da sam produkcijski u trendu. Ni meni se ne sviđa baš sve što izađe.
- Najveći problem imam sa tekstovima i sa temama koje se obrađuju zato što su mi jeftine, proste i odvratne. I već su mi toliko ispevane. Ajde bre više separei i pucnjeve više i to " a ova ku*ka meša.." više nije ni zabavno. Maksimum kompromisa koji ja mogu da napravim, ne zato što ja izigravam neko ludilo nego prosto to ne priliči meni je "a za*ebano biće ako mi se tako svidi". Ja mogu da izgovorim "zaj*bano biće", to mogu da iznesem. Ali sada da koristim neke slengove ne pada mi na pamet niti mi to prija u drugim pesmama. Mislim da je veštački. Ja sam našla meru i kompromis i moja publika u klubovima je jako mlada i oni znaju "Nikotin", "Ponovo" i "Dobro moje" i najveće euforije su na tim pesmama. Deca znaju da slušaju muziku samo što im ne dajemo puno izbora. Ja garantujem da će se klincima svideti moj novi album, potpisujem, zato što je emotivan, divan i zato što je u trendu.
- Neretko ističeš da si satkana od emocija. Koliko možeš da daš sebe u pesmi kada nisi zaljubljena i kako stvaraš muziku kada nisi zaljubljena?
- Nisam ja iz neke sreće nikada ni stvarala. Mene tuga zna da pokrene baš. Ljubav uvek povezujem sa tim da sam ka njoj uvek brzo letela sa tom nekom euforijom sa zaslepljenošću. To što ja mogu da izmaštam i to što ja napravim, veruj mi, zato su mi i padovi tako strašni. Tuga zna da bude pokretač pogotovo kada je umetnost u pitanju. Nisam čula da su najsrećniji ljudi imali neke velike emocije u pesmama. Sreća često zna da bude i tako površna i zavodljiva. Onaj ko ima neke stabilne odnose taj nije nešto ni kreativan toliko, tog je rad poneo malo i u dosadu a tuga zna da bude pokretač. Ja nisam tužna ali imam setu.
- Šta bih poželela sebi u narednoj godini? Jesi se poželela ljubavi?
- Nemam utisak da mi ljubav nedostaje. Posebno kada si majka male devojčice i devojke. To je fokus, one su stalno u najgorem periodu, stalno nešto i to iziskuje ogromnu količinu energije a ja svoj posao godinama radim na najvišem mogućem nivou i to takođe iziskuje energiju. Kada ređam sve sfere mog života meni je sfera mog emotivnog odnosa sa muškarcem najmanje važna, najmanje mi treba, najmanje me ispunjava, najmanje me čini celom. Zato sam najmanje okrenuta tome. Ne mogu da kažem "ah, briga me", sad sam ja Paraskeva ali ni ne čeznem. Sigurno da ne bih ostala imuna i slepa pred nekom lepom muškom energijom koja bi mi privukla pažnju ali stvarno mi se nije desilo. Ja sam slobodna žena već četiri godine i ne postoji ni jedan jedini razlog da ti ja sad ne ispričam nešto ako ima, ali nemam šta. A ni ne sumnjam i da bi saznala ti, odmah! (smeh)
- Neizbežna tema Evrovizija. Kakav stav imaš po pitanju učešća?
- Ja imam problem sa takmičenjima. Meni fali takmičarski duh. Ja nemam potrebu da se takmičim. Meni kad kažes "takmičenje" apsolutno me ne zanima. To mora da bude neka osoba koja ima potrebu da se dokazuje i meri ko je jači. Meni je to bukvalno ja se okrećem i ja odlazim. Znaš kada imam problem sa tim i imam problem sa ograničenjima. Imam problem kada ja ne odlučujem o nekim stvarima kada je u pitanju moj posao. Imam problem sa ograničenjima i autoritetima a onaj ko učestvuje na Evroviziji mora da trpi autoritet i mora da trpi neku vrstu ograničenja. Znači ja nisam žena za to.
- Koga podržavaš kada je domaće takmičenje za pesmu Evrovizije naredne godine u pitanju?
- Podržavam Saru Jo. Mislim da je to devojka koja ima sve kvalitete da nas dovede do pobede. Ima dovoljno energije, sad ima i Zigu (Ziga Sotlar prim. aut) što je jako važno. Dakle, ona ima sve elemente da pobedi na Evroviziji. S tim što mora jako dobro i pažljivo da odabere pesmu.
(Telegraf.rs)