Bolne reči Marinkove udovice kidaju dušu: Smrt nije kada umreš, već kada u tebi sve utihne

Skrhana u trenu u meni puca svaki atom postojanja, ludilo koje preti da nadjača razum. Tuga koja me bez pitanja uvlači u svoje skute.

Pevač Marinko Rokvić ispraćen je u četvrtak 11. novembra na Novom bežanijskom groblju u Beogradu na večni počinak a tuga članova porodice zbog velikog gubitka ne jenjava.

Dan nakon sahrane, skrhkana bolom, oglasila se pevačeva supruga Slavica rečima koje lome srce.

Preporučujemo

Naime, Marinkova životna saputnica objavila je njihovu zajedničku fotografiju ispod koje je napisala:

- Jutro, to sumorno subotnje jutro. Tišina, koja ne umiruje već razdire grudi. Srce koje od bola savija leđa, s mukom se ispravljam i mislim da pobedu nosim. A koga sam pobedila? Skrhana u trenu u meni puca svaki atom postojanja, ludilo koje preti da nadjača razum. Tuga koja me bez pitanja uvlači u svoje skute. Osećaj borbe jenjava i gubi se u daljini. Smiraj, a da li je? Samo na tren i on se gubi. Poraz, patnja, očaj, neverica, nedostatak vazduha. Svetlost koja podiže i plaši. Svest koju ne priznajem jer surovim grčenjem iskrivljuje i kvasi mi lice. Boli i odjednom znam da se sa njom nosim. Nije smrt kad umireš. Već kad voliš nekog, a bez njega ostaješ. Kad sve u tebi utihne, a ti i dalje dišeš, živiš.

- Stid zbog slabosti koja nadjačava. Pred tobom zavezanih ruku stojim, nemoćna da priznam poraz. A ti u postelji uzvišen, veličanstven, dostojanstven sa osmehom na licu usnulog i slobodnog poput ptice sa likom svetačkih nijansi. Zagledan u daljinu do koje ne mogu da doprem. I onda kao da čujem tvoje reči: "Slavuju, ne tuguj radosna budi". Pokušavam dušo, radost u bolu da tražim. Izvini, želela bih, ali je ne pronalazim - napisala je Slavica.

Podsetimo, Marinko je sahranjen 11. novembra, a prisustvovale su brojne ličnosti sa estrade, prijatelji i njegovi najbliži. Mnoge je dirnuo i govor njegovog sina Nikole, koji je sve vreme bio uz svoju majku i ženu Bojanu Barović.

(Telegraf.rs)