Godinu dana bez Kiće Slabinca: Ostala su sećanja na "Plavušu", "Crnku" i njegove "Bećare"

Kićo Slabinac je preminuo pre godinu dana, 13. novembra 2020.

"Jedno jutro rano, čim zora zarudi, usta vredna svekrva snaju da probudi.

Preporučujemo

Ustaj, ustaj, snajo, ustaj mili rode, da peremo košulje, donesi mi vode.

Ali snaja leži, neće ni da čuje, a svekrva besna po avliji psuje.

'Ajd svekovo napolje i ugasi sveću, ja sam tebi rekla da ti radit' neću.

Ta ko li je rodio da je tako pusta, samo se nabeli i namaže usta.

Zato svaka svekrva nek' ne bude ljuta, kad dobije besnu snaju nek joj beži s puta." (narodna - ar. Antun Nikolić)

Ovo je bećarac na slavonski način, ovo je priča o legendarnom slavonskom bećaru Kići Slabincu i njegovom narodnjačkom opusu.

Krunoslav Kićo Slabinac (1944 - 2020) je muzički vunderkind iz Osijeka, pevač vrtoglave karijere. Pesmom "Plavuša" sa svoje prve singlice iz 1969. zapalio je Jugu i rasejanje. Tri godine kasnije sa tom "Divnom crnom ženom" postao je megazvezda. Snimao je nekoliko singlica godišnje, a 1971. predstavljao je Jugoslaviju na "Pesmi Evrovizije" sa pesmom "Tvoj dečak je tužan".

- Kruno, došli su gosti, 'ajde nešto zapevaj. Ja sam pevao otkad sam progovorio. Moja mama je bila muzikalna, moj ujak je bio poznati tamburaš i on mi je pokazao prve akorde. Majka me je još pre prvog razreda upisala na balet. Od prvog razreda pevam i glumim, a od petog razreda sam član dečjeg pozorišta "Radost", a pevao sam i u dečjim operetama - govorio je Kićo o svojim počecima.

- Danas me kritikuju neki ozbiljni muzičari, pa kažu: "Pevaš neke pesme koje svaki pijanac na svakom ćošku može pevati". Ima u tome i neke istine, ali to je deo mene i mog podneblja.

Kićo je, zbilja, ličio na pijanca. I kad nije pio, izgledao je pijan, uvek opijen muzikom.

- Nastupala sam sa Kićom nekoliko godina zaredom širom Evrope na manifestaciji "Zvuci rodnog kraja" u organizaciji RTV Zagreb. Bila sam predstavnik Srbije, sva u šumadijskoj narodnoj nošnji, sa kikama i cvetom na vratu, šiljkanima i vezenom kecelljom. Kad me videla legendarna komičarka Nela Eržišnik, rekla mi je: "Anđo, ti treba da se udaš za nekog kralja". U publici nije bilo kraljeva, ali je bilo puno hrvatskih nacionalista - priča Anđa Govedarović, legenda vojvođanske i tamburaške pesme.

- Naravno, Kićo je otvarao koncert sa svojim slavonskim tamburašima, sa svojim "Bećarima", kasnije je pevao i svoje čuvene šlagere. Posle nastupa, sećam se, prišao je meni i rekao: "Čuj, stara, dok sam ja ovde ne sme dlaka da ti fali". Ja, onako hladna kao špricer, izađem i zapalim publiku, pa kažem Kići: "Izgleda da su tvoji svi napolju, a moji su svi unutra". Od svega smo pravili šalu, bili smo kao brat i sestra.

Kićo je pevač snažnog, raskošnog, pomalo hrapavog glasa, velikog raspona, sa prefinjenim osećajem za meru, melodijsku liniju i dinamiku. Znao je Kićo i da rasplače publiku, da zajeca do grča, da podvriskuje i prosipa viceve.

- Kićo je lafčina i ljudina, pravi Slavinac, bećar i veseljak. Voleo je život, voleo je društvo i kafane, dugo je momkovao, kasno se oženio. Imao je oči pravog zavodnika i pijanca. Kad je snimio "Zbog jedne divne crne žene", to je bio takav hit da nije bilo narodnjaka koji nije pevao tu pesmu. Pitala sam ga čija je to pesma, ko mu je napisao, a on mi reče da je to njegova pesma posvećena jednoj našoj crnki koja je živela u Americi - ističee Kićina prijateljica Anđa Govedarović.

- Naše zadnje druženje bilo je u Subotici, uoči raspada Juge, u restoranu "Bačvanka" kod gazde Pere Buljovčića. I kad se zaratilo i kad su stvorene nove države između mene i Kiće nije bilo granice. Volela sam da ga slušam, volela sam da ga gledam u njegovoj omiljenoj crvenoj košulji sa dugim kragnama, koju sam mu toliko puta ispeglala na turnejama.

Na nekoliko malih i velikih ploča snimio je Kićo stotinak narodnjaka, pravih tamburaških evergrina kojima je dao svoj pečat i šarm: "Hej bećari i bekrije iz te ravne Slavonije", "Svekrva", "Tandora", "Svatovac", "Peče čiča rakiju", "Seoska sam lola", "Kabanica i seksera", "Škripi đeram", "Golubice bela", "Čija kola klepeću sokakom", "Sinoć bila mesečina", "Gori lampa nasred Vinkovaca", "Golubice bela što si nevesela", "Čizme moje na bore", "Zora rudi", "Ovim šorom jagodo", "Digni Kajo kraj od šlingeraja"...

Kićo Slabinac je preminuo pre godinu dana, 13. novembra 2020. Ode Kićo, a osta sećanje na "Plavušu" i "Crnku", na njegove "Bećare", na autentičnog Slavonca sa podignutim obrvama i spuštenim šeširom.

(Telegraf.rs)