77. rođendan Milančeta Radosavljevića: Srbiji fali dobar narodnjački radio

Od 1961, od svoje sedamnaeste godine, Milanče profesionalno živi od pevanja i sviranja.

"Život nas je rastavio draga kad smo istoj nadali se sreći,

Preporučujemo

gledao sam suze sina svoga kad ni zbogom nije znao reći.

Pozdravi draga sina, miluj mu kosu u noći,

piši mi da li pita za mene i da l' će skoro u školu poći.

Sećaću se uvek onog dana kada nas je sudba rastavila,

morao sam daleko da odem i ostavim i dragu i sina.

Vratiću se samo da ga vidim, čekaću ga u sokaku našem,

da ga pitam da li me se seća, da od bola i od sreće plačem."

(Aca Stepić - Branislav Cvetinović Laki)

Ovom pesmom je diskografski rođen Milanče Radosavljević. Imao je trideset jednu godinu kad je snimio prvu ploču.

- Meni nije potreban kalendar. U Srbiji se vreme meri po ratovima - za vreme, pre i posle rata. Ja sam rođen na samom kraju Drugog svetskog rata, na Mi'oljdan, 12. oktobra 1944. U matičnim knjigama i u ličnoj karti je upisano 13. oktobra, ali majka me zavetovala da nikad ne zaboravim da sam rođen na Mi'oljdan - priča Mianče za Muzičku apoteku.

- Ja sam rođen u zbegu, u izbeglištvu u Vraniću. Moja majka je sa stomakom preko zuba bežala preko dva brda iz Bariča u Vranić. U dvorištu punom krvi ranjenika, partizana i Rusa, ugledao sam ovaj svet.

Ima neka tajna veza između Miholjdana i Milančeta: umilno peva, umilno priča, omiljen je u narodu. I ovaj tmurni Miholjdan obasjava ga najlepšim uspomenama.

- Imao sam desetak godina, otac je doneo gramofon sa onim velim levkom umesto zvučnika, na navijanje, na kurblu. Sećam se, peva Nada Mamula "Omer beže na kuli seđaše". Tad sam prvi put zavoleo muziku i prvi put sam slušao ploče sa gramofona.

- Kad kažem ploča, ja mislim singlica, nekako mi draža od LP-ija. Treba imati makar osam pesama za LP, a ovako na singlici jedna pesma sa jedne, druga pesma sa druge strane, pa makar će jedna proći. Verovatnoća uspeha je pedeset odsto. Posle gramofona stigla je i harmonika, veliki zalogaj za jednog siromaha.

Od 1961, od svoje sedamnaeste godine, Milanče profesionalno živi od pevanja i sviranja.

- Kad sam dobio iz Italije harmoniku Dalape, to je bilo nešto najveće. Od tada pevam i sviram narodna veselja. Kako pre 60 godina, tako i danas - sa istim žarom idem na svaki nastup, spreman kao trkački konj. Možda je u tome tajna moga trajanja, vođen sam ljubavlju a ne porocima.

- Ima jedna krilatica da je Srbija zemlja šljive. Meni je moj tast davno rekao da mi pevači živimo od pijanih. Ja stidljivo velim, pa neka me svi pljuju - kamo sreće da nije. Nikad nisam uživao da zaradim pare od pijanog čoveka, nekako mi milije da me časti onaj ko razume šta mu pevam.

Milanče je iz prave muzikantske kuće. Zato i nije nikakvo čudo što se prvo zaljubio u pesmu pa u devojku.

- Od majke sam nasledio čestitost, od oca muzikalnost, a od žene sam dobio dvoje dece. Kasnije je žena samo pokvarila i okrnjila deo muzičke ljubavi. Meni je najlakše otpevati, ali treba otići i vratiti se živ. Ko ne može da peva na 'ladno, on popije i peva mu se samo. Kad se vratiš, treba neko da te sačeka i razume.

I oni koji ne vole Milančetov glas i pevanje, i oni koji ga nisu razumeli na vreme, slažu se u jednom: Milančetove pesme se slušaju, Milanče ima mladu publiku.

- Teško je pričati o mom vremenu u jednom sasvim drukčijem vremenu. Kad sam ja snimao, narod je slušao pesme, snimalo se uživo sa celim orkestrom u studiju, tad je radio bio zakon, glavni medij. Kad se pesma slušala, nije bilo važno kako pevač izgleda. Sad je sve obrnuto, sad je sve drugo važnije od pevanja.

- Komponovao sam pesme po ukusu naroda kome pevam, a ne po ukusu muzičkih urednika i kritičara. Zato sam decenijama bio ignorisan od strane velikih televizija. Nastupajući pred publikom isprobavao sam svaku moju pesmu. Nisam čekao da me zovu na RTS i da mi pesma vredi samo onda kad je oni puste, a da posle nema ni mene ni pesme. Iza mene nikad niko nije stajao, osim to malo naroda.

Milančetova zvezda se veoma sporo palila, i jako će teško da se ugasi. Svojim plačljivim i promuklim glasom, emocijom i iskrenošću, pravio je razliku, na radiju naročito.

- Srbiji danas fali dobar narodnjački radio, u Beogradu naročito, a i na nivou cele Srbije. Samo radio može da vrati dostojanstvo pesmi. Primer je Muzička apoteka koja je osam godina išla na nacionalnom Fokus radiju. Za mene i milion drugih to je najbolja emisija narodne muzike zadnjih trideset godina. Da je bila na Radio Beogradu, to bi bilo razumljivo s obzirom na jaku podršku velikog medija. Muzička apoteka je dokaz da se ličnim entuzijazmom i u doba interneta može napraviti slušana radio emisija u celoj Srbiji.

(Telegraf.rs)